BEOGRAD - Ovaj odaziv građana na izbore neće biti ni veći ni manji nego ranije. Ipak, na glasanje će u svakom slučaju izaći više građana nego na poslednjim izborima za predsednika Srbije u jesen 1997. godine - rekao je za "Glas" sociolog Stjepan Gredelj koji je zajedno s kolegom Srećkom Mihailovićem završio istraživanje Centra za proučavanje alternativa na temu "Političko (ne)raspoloženje građana Srbije".

		Nisam glasao, ali sada hoću Kad se građanima direktno postavi pitanje da li će izaći na izbore ili ne, dolazi se do rezultata od dve trećine koji su spremni na izlazak i jedne trećine koja nije. Ipak, konstataciju "Glasao sam ranije, ali više neću" potvrđuje pet odsto uzorka a "Nisam glasao, ali sad hoću" čak 12 odsto ispitanika.

Istraživači javnog mnjenja su na uzorku od 1.600 ispitanika proverili nekoliko varijanti - izlazak opozicije na izbore u jednoj koloni, u dve ili svaka stranka posebno.
-Pošli smo od toga da 37 odsto građana ne može da se opredeli, ali to ne znači da će oni apstinirati. Kad bi sve opozicione stranke izašle zajedno na izbore, apstinencija bi se smanjila za 20 odsto - smatra Gredelj i dodaje da bi u tom slučaju raspored snaga opozicija - vlast bio tri prema jedan.

Kad bi opozicija izašla u dve kolone, 40 posto glasača bi odustalo od izbora, vladajuća koalicija bi imala 19, opozicione stranke 33 a SPO osam posto. Kad bi, međutim, sve stranke posebno izašle na izbore, apstinencija bi se povećala na čak 60 odsto.
-Ukoliko SPO ne izađe na izbore većina njihovih glasova bi najverovatnije otišli opozicionim strankama a dva posto i radikalima - kaže ovaj sociolog.

Stjepan Gredelj smatra da je, u odnosu na septembar prošle godine kad je rađeno slično istraživanje, opao interes građana za političko angažovanje.
-Istraživanje pokazuje da ovaj manjak zanimanja nije uslovljen pojačanom represijom, zato što ne pokazuje da je strah uvećan, nego da čak ima i reakcija u stilu "Svega mi je dosta" - navodi Gredelj.

Politički apatični su u 41 odsto razočarani ljudi, nekad aktivni. Od njih, 25 posto navodi da su zgađeni politikom a 16 procenata da nemaju volje. Najteže prolazi stranačka aktivnost.
-Na 29 odsto građana se uopšte ne može računati i ta relativno visoka apstinencija karakteristična je i u svetu. Pošto ne mora da glasa, jedan broj ljudi i neće. Razočaranje je veliko, ali ima i mišljenja da su izbori farsa - zaključuje ovaj sociolog i istraživač javnog mnjenja.

M. Bjelovuk