Poštovana redakcijo, najpre bih vas nešto pitala: "Da li neko od vas vodi neki sudski spor?" Moj savet jeste ako ne vodite, nemojte se u to ni upuštati. Zašto? Zato što možete završiti, na kraju, na psihijatriji. A zašto? Zato što ćete imati posla sa advokatima koji po raspravi naplaćuju 100 DEM. Zatim, imaćete posla i sa sudijama koji se ponašaju po onoj poznatoj narodnoj "Kuća gori a baba se češlja". I zato što ćete se na kraju pitati: Pravda, zakon, šta to beše?

Sami zaključite da li podržavate mere koje je preduzela država kad je u pitanju sudstvo?

Gordana Jovanović,

Novi Sad

Ako su stranke opredeljene za parlamentarnu "borbu", onda je i logično da učestvuju u izborima. No, pojedine stranke i ini ovo često ne uvažavaju, na primer:

- Liberalna stranka bojkotuje sve izbore, jer uslovi izbora i drugo nije po meri ove stranke. I da su u pravu, rezultat je isti - gubitak "scene".

- Demokratska stranka, Građanski savez Srbije, Demokratska stranka Srbije i ostale stranke, osim Srpskog pokreta obnove i još poneke stranke "opozicije", uključujući i stranke Albanaca, bojkotovale su izbore za Skupštinu Srbije. Rezultat je poznat - Kosmet u autu, a Skupština Srbije bez "opozicije". SRS, SPO i ND i druge stranke bile su i pozicija i opozicija;

- NUNS bojkotuje SRS - izvor informacija. Ma kakav da je izvor, red bi bio da građani budu informisani, pa bilo mutno ili bistro. Čak i "Glas javnosti" bojkotuje informacije, pa neka mu je na čast (ne)znanje (čik ovo objavite!).

Dakle, bojkot je, činjenice kazuju "neisplativa investicija". Osim toga, bojkot izbora je bojkot savesti građana, odnosno ukida izbor građana - nove vidike građana. To je, čak, udar i na tajnost izbora, jer je neizlazak na izbore javno glasanje. I međunarodna zajednica je bila protiv bojkota. Federacija sa Crnom Gorom i promenu ustava "po meri čoveka" treba prepustiti Crnogorcima i građanima da odluče na izborima (Srbija nije imala referendum o SRJ). Ako hoće promene, opozicija bi trebalo sebe da promeni (druga garnitura lidera) i da tako da ozbiljnog takmaca poziciji, radi boljitka i jednih i drugih - Srbije i SRJ. Izlaz je - izbori na sva tri nivoa i ukidanje svih sankcija, odnosno dogovor - pozicija - opozicija - međunarodna zajednica, odnosno ostavke prve garniture lidera opozicije (obrazloženje ostavki - deset godišnja opozicija).

Revanš pozicije treba da bude, najmanje, kontrola izbora od strane Oebsa i druge medijske pogodnosti rivalu. U suprotnom, izlaz je i da se "Otpor" registruje kao stranka "Target". Tako se "pomiri" sa pozicijom, radi izbora boljeg.

Slobodan Popović,
Gornji Matejevac

Povodom donetog zakona o prodaji poslovnog prostora na poslednjoj sednici Republičkog parlamenta, iniciranog od strane Radikalne stranke, Udruženje građana za vraćanje oduzete imovine "Argument" iz Užica upozorava na sledeće:

- poslovni prostor oduzetog porekla je nesporno privatna svojina koja ima svoje vlasnike odnosno naslednike a urednom vlasničkom dokumentacijom,

- da se pravo svojine ne može sticati nad tom imovinom bez učešća vlasnika od kojih je oduzeta odnosno njihovih naslednika,

- da je stavljanjem u promet nacionalizovane imovine povređen član 17. stav 2. Opšte deklaracije o pravima čoveka, čiji je potpisnik i naša država,

- da oduzeta imovina mora biti predmet restitucije u procesu legitimne privatizacije, pa i oduzeta imovina putem nasilja nema kontinuitet svojine, pa samim tim pravni poslovni i pravne radnje povodom te imovine, ne mogu proizvoditi pravno dejstvo,

- ne može se jedna nepravda prema nosiocima stare devizne štednje ispravljati drugom nepravdom prema ranijim vlasnicima,

- država koja je bila nacionalizator poslovnog i stambenog prostora

Federativna Republika Jugoslavija, više ne postoji, a današnja država Savezna Republika Jugoslavija, kojoj Međunarodna zajednica nije priznala kontinuitet, ne može se smatrati naslednikom imovine bivše države,

- mi bivši vlasnici nikada se te svoje imovine nismo odrekli, niti dali saglasnost da je Republika Srbija podržava i upiše u katastar nepokretnosti kao svoju imovinu,

- upozoravaju se eventualni kupci oduzete imovine da će snositi posledice ovakve rizične kupovine, jer svojinski odnosi između države i ranijih vlasnika do kraja nisu raščišćeni.

- ukoliko se ne izvrši izuzimanje sporne imovine iz procesa prometa, upozoravamo Republičku vladu da će Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine širom Srbije, Vojvodine i Crne Gore, biti prinuđena da se organizuju i zatraže zaštitu svojih prava pred Međunarodnim institucijama.

Za Udruženje građana "Argument"
Milena Todorović, Užice

Poštovani gospodine uredniče, s velikim žaljenjem sam prinuđen da Vam se obratim radi zaštite istine i činjenica, koje su u velikoj meri iskrivljene ili prenebregnute prilikom mog predstavljanja u rubrici "Ko je ovaj čovek" u "Glasu javnosti" od 29. juna 2000. godine. Sa svojim reagovanjem kasnim zbog velikih obaveza na poslu, a za istinu valjda nikad nije kasno.

Žaljenje izražavam zbog toga što je sve moglo da se izbegne dobrom voljom i profesionalnim odnosom autora rubrike Zorice Vulić. Naime, ja sam poznat kao čovek otvoren za komunikaciju sa novinarima, tako da su jednim telefonskim pozivom mogle da se izbegnu sve proizvoljnosti unete u ovaj tekst. Slutim, međutim, da se autor oslonio na kragujevačko dopisništvo, koje je u proteklom vremenu iskazalo značajan animozitet prema mojoj ličnosti i javnom političkom delovanju. Time je dovedena u pitanje dobronamernost i nezavisnost Vaše novine. To na neki način potvrđuje i izveštaj sa sednice Skupštine grada Kragujevca, objavljen u "Glasu" od 1. jula, u kome je više pažnje posvećeno incidentima nego suštinskim pitanjima.

A sada nekoliko reči o spornim pitanjima.

Najpre, gruba greška koja proističe iz odsustva želje da se obezbede činjenice: moja slava nije Vidovdan, već Sveti Arhanđel. Spominjanje moje supruge bez navođenja činjenice da je praktično ostala 1991. godine, a u kontekstu "upućeni kažu" - čista je intriga.

O mom radu u "Zastavi" a posebno na čelu najveće njene fabrike najbolje sude njeni radnici. Ali to izgleda neke i plaši pa pokušavaju u maniru rekla-kazala da promene taj sud. Uostalom, za mnom su u "Zastavi" ostale činjenice o najvećoj proizvodnji i najuspešnijim godinama fabrike. Mojim "biografima", Vašim saradnicima, to nije važno.

Ako navod "za mladog mašinskog tehničara" (onaj ko je završio gimnaziju, što je prethodno navedeno u tekstu, nikada ne može biti mašinski tehničar?!) uzmemo kao lapsus, postavlja se pitanje može li se za početak moje političke karijere uzeti 1966. kada sam, prema vašem tekstu "stao na čelo šetača", ako se zna da sam 1992. godine bio kandidat za saveznog poslanika na listi SPO a 1993. godine izabran za republičkog poslanika na listi iste stranke.

Zalaženje u lične i porodične odnose uvek je riskantno i degutantno, posebno na javnoj sceni, jer se zapada u zamak intriga. Tako se navodi da je Milan Rajković moj kum, što nije tačno, a još manje je tačno da sam sa njim osnovao privatno preduzeće "SNV". Miodrag (a ne Vlada) Zagorac jeste moj kum, koga poštujem i uvažavam, ali s njim i s njegovom firmom "Balkan kar" nisam imao poslovne odnose.

Slobodan sam da primetim da za moj stranački angažman nije presudan odnos sa Velimirom Ilićem, o čijoj moralnosti i uverenjima ne želim ovde da sudim, ali povodom iznetog u tekstu kojim sam predstavljen u "Glasu" mogu samo da ponudim činjenicu da je Koalicija "Zajedno" u Kragujevcu opstala do današnjeg dana uprkos brojnih nastojanja da se razbije od strane političkih neistomišljenika. Kao ozbiljni i odgovorni ljudi mi smo poštovali volju građana iskazanu na izborima 1996. godine. To valjda nešto govori o mojoj slobodoumnosti.

Radovao bih se da su moje sumnje neosnovane i da je reč o krupnim profesionalnim propustima, koji se većom pažnjom ipak mogu ispraviti. Za mržnju, zavist ili svesnu nameru nema leka.

Sa uverenjem da ćete ispoštovati osnovne moralne norme i objaviti ovo reagovanje upućujem Vam želje da se vratite na put nepristrasnog novinarstva.

Veroljub Stevanović,
predsednik Skupštine grada Kragujevca