[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 27. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Jul 2000 19:20 (GMT+01:00)

Turistička razglednica sa letovanja iz Crne Gore

Tanki živci i buđelari

Uprkos želji da onaj ko ode na odmor ne spomene ni "p" od politike, to nije baš lako izvodljivo jer je i kod Crnogoraca to jedna od dve glavne teme

Ima turista koji se, kad god odu na letovanje u Crnu Goru, uvek iznova začude - zbog prirodnih lepota koje ih svaki put dotaknu za srce "jer tako nečega nema nigde na svetu", morskih cena ili ophođenja prema gostima koji bi, po nepisanim pravilima, morali da žive u ubeđenju da je sve podređeno baš njima...

Ovogodišnje impresije sa odmora na Crnogorskom primorju ipak su šarolikije nego prethodnih godina, možda upravo zato što je za prosečnog građanina sve teže da odreši kesu (pitanje je da li je uopšte ima) za brčkanje u moru, makar samo na nedelju ili dve.

Ono što možemo da stavimo pod odrednicu "sveopšta kriza" istanjila nam je i živce, a ne samo buđelare i značajno skratila "fitilj" za reagovanje. Kad neko sa tako osetljivim čulima ode na toliko priželjkivani odmor, može mu se u prvi mah dogoditi da se najpre neprijatno iznenadi kad na letovanju doživi sve ono što je mislio da je ostavio kod kuće - stalno menjanje cena, naviše naravno, makar one bile i u markama, buku i ciku iz kafana sa živom muzikom i kafića iz kojih do sitnih sati trešti tzv. folk muzika, domaće nezadovoljstvo predsjednikom i našim i njihovim (mada, ruku na srce, više ovim drugim)...

Takve impresije ipak počinju da blede sa prvim znacima opuštanja u čistom moru koje ima sve moguće nijanse zelene i plave boje, na lepim plažama, koje oni što ih koriste, nažalost, ne čuvaju baš najbolje. Naša balkanska nekultura bacanja otpadaka i nebriga prema prirodi, uostalom, nadaleko je poznata.

Ako previše obraćate pažnju na sitnice, može vam se dogoditi da prvi susret sa morem bude iritirajući, iako ste mislili da vam ništa ne može pokvariti raspoloženje jer posle godinu dana rintanja idete na zasluženi odmor i to avionom. To je neviđena pogodnost (a bogami i luksuz, s obzirom na standard), jer umesto za 15-16 sati, koliko se tradicionalno putuje vozom do Bara, na bilo koji od dva aerodroma u Crnoj Gori iz Beograda stižete za svega pola sata.

Rigorozna kontrola

Novi propisi u saobraćaju su rigorozni, novčano se kažnjava svaki prekršaj u brzini, a bogami i vozačke dozvole se oduzimaju na angro. Pa ko voli da "leti" po putevima, neka bude spreman i na rizik da će ostati bez dozvole (pa čak i tablica).

Ali i tu možete doživeti iznenađenje kad shvatite da nema autobusa koji bi trebalo da vas preveze do podgoričke železničke stanice.

Pa gde je autobus, pitate.
- Nije doša', kažu na informacijama.
Kako nije doša'?
- Pa lepo, JAT ima samo jedan stari autobus koji se često kvari, nego evo vam telefon, pa zovite nekog da dođe po vas (?!).

Rešenja, naravno, uvek ima, samo su po pravilu uvek paprena jer su taksisti, kojih je za razliku od "državnog" prevoza bilo tušta i tma, za uslugu (vožnja od aerodroma do Podgorice) tražili 20 maraka!

Naš čovek kao da je proklet. Kad ode u Grčku ili Španiju, na primer, brzo se privikne na odmor u stranoj zemlji i ne obraća pažnju na jezik koji (najčešće) ne razume, valutu, divi se njihovoj muzici i ne sekira se ako ga neki domorodac prevari za kusur. U Crnoj Gori njegovo ponašanje je po pravilu drugačije.

Glavno pitanje

Policijske kontrole na putevima Crne Gore postale su neuobičajeno brojne. Na ulazu u Budvu državni organi čak stoje u maskirnim uniformama, sa isukanim oružjem u rukama. Na svakih nekoliko desetina kilometara milicija zaustavlja vozila, kontroliše dokumenta i pita - imate li oružje?
Na odrečan odgovor jednog vozača, dogodilo se da usledi i novo brzopotezno pitanje:
- A pištolj?

Valjda zato što smo do juče bili "dva oka u glavi", a kad su nosioci vlasti počeli da se ponašaju kao "rogovi u vreći", onda je i narod počeo da se menja. Pa tako oni koji pristižu iz Srbije ne mogu lako da se naviknu na cene u Crnoj Gori - što se tiče valute, gosti se osećaju kao da su u Nemačkoj, sudeći po muzici, u prvi mah pomislite da ste u Hrvatskoj ili Turskoj, ali potom shvatite da niste skroz u pravu jer su folk pevačice iz Srbije veoma rado slušane, a naročito Jelena Karleuša.

Negdašnju tradicionalnu neposlovičnost i lenjost poslednjih nekoliko godina sklanjaju u zapećak preduzimljiviji naraštaji koji su postali svesni svih mogućnosti za dobru zaradu od turizma. Zidaju se pansioni, otvaraju kafići, lokali i restorani, a cene su razne, kao i svuda.

Bašte su pune, ali i šetališta, gde oni sa manje para najčešće "vole" da provode vreme kad nisu na plaži. Preduzimljivost i žurba da se na leto što više zaradi da bi, potom, cele godine moglo bolje da se živi, utiče, naravno na džep gosta koji, ponekad, kad se gleda u ogledalu, ne vidi svoj lik, nego vidi ovcu za šišanje.

Takvi obično sa uzdahom misle da su jeftinije mogli da prođu u Grčkoj, recimo, bez obzira na silne takse i namete koje moraju da plate našoj, ali i njihovoj državi. Navike i mentalitet stanovnika Crne Gore se menjaju, a to se naročito vidi u njihovom odnosu prema radu. Sada se i sami šale na račun sopstvene lenjosti. Na razglednici koja je ove godine veoma tražena na kioscima ispisano je 10 crnogorskih zapovjedi. Jedna od njih glasi- "ko radi taj greši - ne greši".

Uprkos želji da onaj ko ode na odmor ne spomene ni "p" od politike, jer mu je svega preko glave i u njegovoj postojbini, to nije baš lako izvodljivo jer je i kod Crnogoraca to jedna od dve glavne teme (druga je skupoća, baš kao i u Srbiji). Podele su izražene, a obični ljudi, utisak je, žele varijantu u kojoj ne bi morali da se priklanjaju "ni ovima ni onima". I oni, kad žele informacije iz prve ruke o životu u Srbiji, često pitaju "kod koga je bolje, kod vas ili kod nas?"

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^reportaža

19:10h

Nesvakidašnji poduhvat slovenačkog plivača Martina Strela

19:15h

Plastične operacije prvi put na aukciji putem Interneta

19:20h

Turistička razglednica sa letovanja iz Crne Gore

19:23h

Češko mesto Heb, nadomak granice sa Nemačkom, raj za pedofile

 



     


FastCounter by LinkExchange