Početak - rođen je 1942. u Kibuc Mišmar Hašaronu. Pripada Aškenezima (grupa Jevreja čiji su koreni iz severne i srednje Evrope, odnosno Nemačke, Poljske i Rusije, ime su dobili po biblijskom licu Aškenazu, sinu Gomerovom, koji se po tradiciji smatra praocem Germana).

Detinjstvo - odrastao je u Kibucu, "gospodskom staležu", kao se onda govorilo u Izraelu. Čitao je mnogo, najviše "Dnevnik Ane Frank". Ipak, miliji od knjiga bili su pištolj i puška, jedva je čekao da poraste i obuče uniformu.

Nacionalnost - Jevrej.

Verska opredeljenost - Jevrej (jevrej je zajednička odrednica za narodnu i versku zajednicu).

Obrazovanje - studirao je i završio matematiku i fiziku na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Potom je magistrirao u oblasti ekonomskog inženjeringa na Stanford univerzitetu.

Karijera - sa 17 godina našao se u izraelskim odbrambenim snagama. Postao je vojnik, jedan od najboljih koje je ova armija ikad imala. Ubrzo je komandovao gotovo svim čuvenim izraelskim bitkama i postao šef izraelske armije. Bio je "mozak" operacije oslobađanja putnika belgijske kompanije "Sabena" koje su oteli palestinski teroristi (1972).

Sledeće godine organizovao je i vodio likvidaciju tri funkcionera PLO u Bejrutu. Oni koji ga znaju kažu da je bio veoma strog, tako da su ga zbog toga, malog rasta i držanja prozvali "izraelski Napoleon".
Kad je 1995. napustio armiju, postao je ministar unutrašnjih poslova, u vladi Jicaka Rabina. Pre imenovanja, optužili su ga da je pobegao iz vojske prilikom tajne vojne operacije 1992. godine. Bilo kako bilo, politika mu je postala najvažnija na svetu, nije razmišljao da je se mane ni posle ubistva bivšeg izraelskog premijera, Jicaka Rabina. Naprotiv, postao je šef diplomatije.

Jednom je rekao da bi se priključio teroristima da je Palestinac. Na izborima za novog premijera, prošle godine, ubedljivom većinom izabran je za premijera. U svom prvom premijerskom obraćanju javnosti, pozvao se na čuveni slogan "svog glavnog neprijatelja" - Jasera Arafata, "mir za hrabre".

Dodao je: "Prihvatili smo odgovornost da vodimo zemlju u mir i bezbednost. Ne postoji važniji cilj nego ojačati bezbednost Izraela tako što ćemo okončati stogodišnji konflikt na Bliskom istoku... Boriću se za mir istom veštinom i upornošću s kojima sam nekada vodio rat".

Odmah je stavio do znanja da sa njim nema šale kao s njegovim prethodnikom, "tvrdim" Benjaminom Netanijahuom. Kad je dogovarano da razgovara s Bilom Klintonom, zatražio je da to bude privatan i dug razgovor, u stilu - bez posrednika, molim!

Objasnio je: "Možemo da očekujemo teške pregovore, ali ako postoji ista odlučnost kao na drugoj strani - nijedna sila na svetu neće nas zaustaviti". Ipak, da ima "te sile", pokazali su neuspeli pregovori tipa: ja tebi zemlju - ti meni mir, kakve su nedavno vodili u američkom mestu Kemp Dejvidu.

Stranački angažman - još slovi za jastreba u redovima laburista. Bio je jedan od retkih u vladi pokojnog Rabina koji se žestoko protivio proširenju palestinske autonomije. U to vreme nije hteo ni ruku da pruži onome sa kojim je pre nekoliko dana "sve u šesnaest" pregovarao.

U Americi ga doživljavaju kao reinkarnaciju Rabina, a Denis Ros, dugogodišnji američki posrednik u izraelsko-palestinskom pomirenju, vidi ka kao vođu koji, "zaista namerava da vodi zemlju". Mnogi veruju da je Baraku najviše stalo do bezbednosti jevrejske države i sigurnosti njenih građana.

Zanimljivosti - o njegovim ratničkim sposobnostima mnogo govore odlikovanja "koja mu grudi krase". Bolje upućeni znaju da mu nije strana ona čuvena jezuitska "cilj opravdava sredstvo". Tako se jednom, pre 20 godina, da bi uspešno okončao gerilsku akciju u Bejrutu, prerušio u plavušu. U slobodno vreme svira na klaviru, rasklapa i sklapa časovnike (nikad nema višak delova).

Preterano je tačan, u glavi "uvek gleda tri koplja unapred". Upućeni vele da razmišlja široko, spreman je na krupne ustupke radi krupnih dobitaka. Tako je baš on, prilikom prve posete Berlinu, bio i prvi inostrani gost u novom sedištu nemačke vlade - hotelu "Adlon", nekadašnjem štabu ozloglašenog Gestapoa (u podrumima su pronađeni ostaci mučenih i ubijenih Jevreja).

Kako se digla prašina zbog toga, iz njegovog kabineta je stiglo objašnjenje da je hotel bio uništen tokom savezničkog bombardovanja, te da je to, posle renoviranja, nešto sasvim drugo. Ipak, stari lukavac nije posetio Rajhstag, zgradu nemačkog parlamenta.

ZORICA VULIĆ