BEOGRAD (Beta) - Većina građana Srbije smatra da opozicija ne treba da bojkotuje izbore, čak i u slučaju da s vladajućim partijama ne bude postignut dogovor o izbornim uslovima, pokazala je anketa Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka u Beogradu, sprovedena za agenciju Beta od 11. do 15. jula na teritoriji Srbije bez Kosmeta.

		Profil pristalica Institut društvenih nauka priredio je i profil tipičnog izbornog pristalice pojedinačnih stranaka i koalicija. Tako vladajuće stranke uglavnom podržavaju stariji, i to uglavnom s osnovnim ili srednjim obrazovanjem, dok je slika obrnuta kad je reč o opozicionim partijama. Istraživanje je pokazalo da SRS i SPO uglavnom podržavaju muškarci.

Prema istraživanju, u kojem su učestvovala 1.382 punoletna građanina iz 83 slučajno izabrane mesne zajednice, 43 odsto ispitanika izjasnilo se protiv bojkota izbora, 22 odsto je bilo za tu opciju, dok je trećina ispitanika (35 odsto) bila neodlučna.

Prema sadašnjem raspoloženju birača u Srbiji, opozicija je na svim izborima (saveznim, republičkim i lokalnim) u prednosti u odnosu na vladajuće partije.

Na saveznim izborima, sve opozicione stranke dobile bi glasove 32 odsto, dok bi stranke vladajuće koalicije podržalo 24 odsto anketiranih. Veliki broj ispitanih su neodlučni (29 odsto), a apstinenata je 16 odsto.

Istraživanje je pokazalo da bi SPS i JUL na saveznim izborima mogle da računaju na podršku 20 odsto biračkog tela, SRS četiri odsto, SZP 14 odsto, DSS šest, a SPO pet odsto. SDP i Koalicija DAN imaju podršku dva odsto ispitanih, a druge stranke i koalicije tri odsto.

		Republički izbori Prema sadašnjem raspoloženju birača, opozicija u celini bila bi na izborima za Skupštinu Srbije u prednosti u odnosu na stranke vladajuće koalicije (33:25 odsto). Pri tom bi se ponovio veliki broj neodlučnih (28 odsto), uz moguću apstinenciju 15 odsto biračkog tela. Koalicija SPS i JUL dobila bi podršku 21 odsto biračkog tela, SZP 15, DSS i SPO po šest, SRS četiri, a ostale stranke i koalicije šest odsto.

Istraživanjem su za lokalne izbore predviđene dve situacije - jedna u kojoj bi kandidat vladajuće koalicije bio naspram zajedničkog kandidata udružene opozicije i druga, u kojoj bi na lokalne izbore izašli SPS i JUL zajedno, radikali posebno, a odvojene kandidate imali bi i SPO i SZP.

Takve situacije simulirane su jer je za lokalne izbore predviđen većinski izborni sistem, na kojem pobeđuje kandidat s najvećim brojem glasova nezavisno od broja birača izašlih na izbore. Partije slične orijentacije zato su prinuđene da formiraju što šire koalicije i izađu sa zajedničkim kandidatom, da bi sprečile rasipanje glasova.

U slučaju da vladajuća koalicija i opozicija izađu na izbore sa po jednim zajedničkim kandidatom, istraživanje pokazuje da bi prednost opozicionog kandidata bila ubedljiva - osvojio bi 33 odsto glasova biračkog tela, a zajednički kandidat SPS, JUL i SRS 24 odsto. Neodlučnih bi u tom slučaju bilo 26 odsto, koliko i apstinenata.

U drugom slučaju, ako SPS i JUL, SRS, SZP i SPO izađu na lokalne izbore s odvojenim kandidatima, bila bi izjednačena borba između kandidata SZP i zajedničkog kandidata SPS-a i JUL-a, dok bi ostali imali veoma male šanse. Prema istraživanju, SZP bi u takvoj situaciji dobio 23 odsto glasova biračkog tela, kandidat SPS-a i JUL-a 20 odsto, dok bi kandidati SPO-a i SRS-a dobili po šest, odnosno četiri odsto glasova. Neodlučnih je pri tom 30, a apstinenata 17 odsto.