[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 27. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Jul 2000 14:47 (GMT+01:00)

Na kafi sa glumicom Evom Ras na Palićkom filmskom festivalu

Zbunjuje me rodni grad

Ljubav prema filmu ne jenjava. Biti u žiriju znači videti mnogo filmova. Oduševljena Slovencima

PALIĆ - Dok sam u Beogradu, Suboticu nosim u srcu. Kada dođem ovde, kao da nisam u rodnom gradu, ali ni u tuđem. Samo se osećam bezbedno, sa čudnim prilivom energije. Kad je napustim, shvatim da nisam uradila ono što sam namerila. Znači, zbunjuje me, kaže u razgovoru za "Glas" proslavljena jugoslovenska glumica Eva Ras, koja zrači nekim čudesnim spokojstvom i pristaje miru palićkog rajskog krajolika više nego bilo koja druga ličnost sa filmskog festivala na Paliću.

- Subotica se razlikuje od bilo kog grada koji poznajem. Kada sam otišla posle velike mature 1959. godine, imala je 100.000 stanovnika. Isto toliko ima ih i danas. Kada sam došla u Beograd, bio je tek nešto veći od Subotice, nisam doživela kulturni šok. Beograd se u međuvremenu fascinantno promenio, udesetostručio. Nije bilo Novog Beograd, preko peska smo šipčili do Studentskog grada.

Zašto volim TV

- Uopšte nisam očajna što me nema na filmu. Ima me na TV koja je moćnija. Igrala sam u serijama Siniše Pavića. A to je isto kao 20 filmova. Televizija mi više odgovara. Radi se brzo. Prvog februara 2001. navršava se 40 godina od mog prvog nastupa u Narodnom pozorištu u predstavi "Irkutska priča". Za to vreme sam ja kao glumica stekla brzinu. Mogu sa dva dubla da napravim dobru ulogu. Volim spontanost.

Na današnjem Trgu Nikole Pašića bili su razapeti debeli kanapi za koje smo se držali da nas košava ne odnese. Subotica je ona ista iz mojih školskih dana. Na Paliću prepoznajem klupe iz mog detinjstva. Na čudnom sam se mestu rodila. Neko mi je rekao da je u prošlom veku imala isto toliko stanovnika.

Motiv da prihvatite članstvo u žiriju nije nostalgične prirode?
- Ne, moja ljubav prema filmu ne jenjava. Biti u žiriju znači videti mnogo filmova. Redovni sam posetilac FEST-a, autorskog festivala, martovskog… I uvek mi je malo, nedostaje mi Pula. Drago mi je što je ovo internacionalni festival. A posebno što smo videli filmove iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Nekad za to nije bio potreban međunarodni festival.

Jako ste se obradovali ekipi slovenačkih umetnika?
- Oduševila me prvo njihova mladost, a potom i talenat. Dopali su mi se i "Jebiga" i porno film. Ima u našim filmovima nečeg čega nema u onim skupim - poleta, dubine, priča teče na više nivoa, ali ne kao u španskom - "Među tvojim nogama". U slovenačkom filmu radnju pletu nevidljivi elementi, koje gledalac nadgrađuje. To me fascinira.

Sa vrha mesečeve planete...

- Kompjuter je bio moj ključni pomagač u nastanku zbirke pripovedaka "Sa vrha mesečeve planete gledala sam svoj okrugli grob", ako se čitaju hronološki, ove 33 pripovetke mogu biti roman koji će uskoro objaviti "Revižn".

Ima li i rukopisa "sestara Limijer", da li je evidentno žensko pismo?
- Koliko god obrazovane bile, naš rukopis je drugačiji. Priroda je tako udesila. To što se tako često zlobno naglašava da smo žene - čini nas autsajderima. U mladosti mi je to smetalo. Muškarci ipak nisu toliko sigurni u sebe. Da ne bi imali potrebe da potkopavaju ženski rod. Ja - feministkinja!

Pa jeste li?
- Nisam, ja sam pacifista i religiozna osoba. Celog života sam kao mačka tražila prolaze. Pokušavala da živim mimo zabrane. Ne treba se boriti, život je kratak, treba uživati.

Uspevate i da uživate?
- Bog me je kaznio na mnogo nivoa. Moj život je bio i srećan i tragičan. Pored svega što mi se dogodilo, još imam ljubav prema životu. Volim sunce, prirodu, sve što su ljudske ruke napravile. Kad čistim srcem pogledate - svet je lep. Ne znam za druge svetove. I patnja i bol imaju vrednost - kao radost. Ne želim ih nikome, ali ja i to nosim. To što su nam dani odbrojani, možda ne znači da je smrt strašna. Ima mnogo mojih mrtvih, pa pomišljam i da je smrt u redu. Da im je dobro, gde su sada.

V. Milivojević


vesti po rubrikama

^kultura

14:47h

Na kafi sa glumicom Evom Ras na Palićkom filmskom festivalu

14:54h

Otvoren Sajam knjiga u Herceg Novom

14:48h

Odobrena pomoć za obnovu manastira Studenica i Gračanica

15:00h

Dodeljene nagrade provajdera Yahoo

15:07h

Novi film u beogradskim bioskopima

15:10h

U Igalu se otvara 3. međunarodna "Otvorena knjiga"

16:38h

"Gladijator" Ridlija Skota

 



     


FastCounter by LinkExchange