Razgovor sa Draganom Stojkovićem broj dva. Ili, nastavak reprezentativne priče. Piksi je, dakle, rešio da igra do leta 2001, kada će okačiti kopačke o klin i tek onda razmišljati o selektorskoj palici. Sada razmišlja o nastavku karijere, ali ne u Nagoji, već u plavom dresu.

Da, upravo tako, kapiten plave čete ne misli da je rekao poslednju reč u dresu sa državnim grbom...

- Mnogi su, pre Evropskog prvenstva kalkulisali s godinama, ne bazirajući svoje mišljenje na mojoj formi i igrama. Jednostavno, krenule su priče i morao sam da se dokazujem iznova, posle 17 godina reprezentativnog staža - priča Piksi. - Uvek sam bio borac, oduvek privržen najdražem dresu i sve sam stoički podneo. Mislim i pokazao svima da mogu još dobro da igram.

Bilo je i najava da se opraštate na "Euro 2000"?
- Uvek kada govorim o dresu reprezentacije, ljubomorno čuvam sve uspomene i razmišljam da li je vreme za oproštaj. Preispitujem sam sebe pošto sam najstroži kritičar.

		Savo sledeći... Kada se priča o rekordu Dragana Džajića (85 utakmica), Piksi s poštovanjem: - Džaja je legenda, uostalom nesuvislo je trošiti o njemu reči. Međutim, siguran sam da se predsednik Crvene zvezde neće naljutiti ako ga stignem ili prestignem. U sportu je to tako, a on to najbolje zna. Svakako da će mi biti drago da ga "preskočim", kao što će mi biti drago ako, za neku godinu, a verujem da će tako i biti, Savo Milošević postane rekorder. Jer, naš najbolji igrač na "Euro 2000" je još uvek dovoljno mlad, a već je odigrao mnogo reprezentativnih utakmica, pa bi logično bilo, s obzirom na nesporne kvalitete, da dogura i do "stotke".

Bilo mi je milo kada je u Antverpenu, Slaviša Jokanović pred velikim brojem ljudi rekao da sam neophodan državnom timu i da sam po ko zna koji put pokazao kako se igra fudbal... Godi to i u mojim godinama. Mnogi su mi posle igara u Belgiji rekli da treba da ostanem, da pomognem u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Mondijal se igra tek za dve godine, dotle ćete već imati 37 godina?
- Svestan sam toga, a ko kaže da ja mislim da igram u Japanu i Južnoj Koreji. Uostalom, rekao sam vam da se povlačim u junu iduće godine. Dakle, ne razmišljam u tom pravcu, već jednostavno, da pomognem koliko mogu. A mislim da mogu jer se osećam sjajno, da ne kažem nikad bolje, lopta me sluša, na posledlje tri utakmice postigao sam dva gola imao nekoliko asistencija.

Mnogi misle da vam je želja da srušite rekord Dragana Džajića jer vam nedostaju samo tri utakmice?
- Zašto ne reći - DA - jasan je i glasan Piksi. - Zašto da krijem, uostalom zar je to greh. U principu, ja sam Džajin rekord odavno srušio, samo ne na papiru. Jer, i samio znate koliko smo zakinuti minulih godina, od onog proterivanja iz Švedske pa nadalje. I ne samo to, rekordi postoje da bi se srušili.

Nije to, valjda, jedini motiv?
- Naravno da nije. Rekao sam da verujem da mogu u narednom periodu da pomognem mladima jer su neki već nagovestili da neće igrati za reprezentaciju. To mi je jedna želja, a druga da postanem rekorder. Ali hoću da kažem i ovo: rekord ne bih srušio na silu, jer da je tako, ja sam mogao da dolazim na neke prijateljske utakmice i turneje i već bih bio rekorder.

Uvek sam se odnosio profesionalno, i prema plavom dresu i oprema Nagoji za koju igram i nisam kalkulisao. I sada kažem, mislim da mogu još da igram i doprinesem reprezentaciji, a ako tako misle i oni koji sastavljaju tim, ja sam tu.

Bez obzira na moguć ostanak Vujadina Boškova?
- Bez komentara!
Piksi Stojković je svoje rekao, za selektorsku fotelju je rano, vreme je za rekord.

J. Sekulić