Mnogi krugovi iz političke emigracije povezivali su Andrejevu smrt s njegovim boravkom u Moskvi. Bilo je glasina da je postao član Munove sekte i da su oni finansirali prinčev boravak u ondašnjoj sovjetskoj prestonici Mici Lou je posle smrti kralja Petra slala pozive mom sinovcu Aleksandru da dođe u Ameriku. Tvrdila je da će doći sve evropske vladike da ga krunišu za kralja. To je bila jedna velika besmislica. Uspeo sam da ubedim Aleksandra da ne prihvati da bude kralj zemlje koja ne postoji. Rekao sam mu tada da on može da bude samo kralj u Beogradu i nigde više. I on je to razumeo i prihvatio.

Ne znam da li je Andrej bio srećan sa Mici Lou. Ali taj brak bacio je veliku mrlju na našu porodicu zbog prethodne veze koju je ona imala sa našim bratom Petrom. Andrej je u to vreme bio bez dinara u džepu. Živeo je od pomoći koju je dobijao od udovice kralja Karla, kralja Umberta i od jedne naše Beograđanke Gordane Bajloni.

Gordana Bajloni je, inače, ćerka onog čuvenog industrijalca po kome je i pijaca na Dorćolu dobila ime. Ona je izuzetno bogata žena. Malo je danas onih koji poseduju toliko bogatstvo. NJu sam upoznao preko njene sestre LJiljane, koja je nedavno umrla od raka, neposredno posle Drugog svetskog rata u Londonu. Tih prvih poratnih godina njih dve su odlučile da idu da žive u Lisabon. Kad god sam odlazio u Portugal one su me izuzetno dočekivale.
Gordana Bajloni je bila i ostala veliki patriota, večiti zaljubljenik u Beograd, mada ga nije videla više od pola veka.

Imala je neki strah da dođe u Jugoslaviju, valjda od ove vlasti, šta znam…Nikad nije htela da o tome priča… Međutim, nekoliko puta je insistirala da se raspitam da ona u Beogradu sazida neku zadužbinu. Da to njeno bogatstvo dobije neki smisao, da se uloži u nešto korisno, da ne propadne, jer ona je poslednja iz porodice Bajloni. Nikada se nije udavala, nije imala dece…

Pre nekoliko godina kada je niška elektronska industrija došla u bezizlaznu situaciju, neki naši političari i privrednici, koji su čuli za Gordanu Bajloni, pitali su me da ona otkupi ceo sistem. Ja sam je odmah nazvao, ali ona nije htela, tražila je da novac uloži u neku zadužbinu, da korist osete obični ljudi. Ali, kako to kod nas Srba biva do sad nije napravljen dogovor kakva bi to zadužbina bila…

E, ta Gordana Bajloni pomagala je Andreja. On je imao petoro dece tri sina Vladimira, Dimitrija i Hristofa, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, i dve ćerke Mariju Tatjanu i Laviniju. Ovu drugu je usvojio u vreme kada je živeo u Lisabonu.

Međutim, on je bio ekstrovertan čovek, sve je prihvatao. Ja sam, dok smo bili mladi bio pomalo ljubomoran na Andreja. On je bio neobična kombinacija površnog i temeljitog čoveka. Voleo je da se šali, na balovima oko njega su uvek bile najlepše devojke.

Ali, nije mogao da ima stalni posao, nije mogao da se bavi biznisom. Nisu ga htele pare, kako bi rekao naš narod. Bio je otvoren, eksplozivan, sklon svađi. Interesantno njegova ljutnja nikada nije bila usmerena na mene već na Petra.
Nije bio uopšte diplomata. Često je na javnim mestima napadao patrijarha Germana i za njega govorio da je " crveni đavo koji nosi mantiju".
Baš nedavno sam čuo da je bio povezan i sa nekom sektom, sa Munovom sektom. Taj isti izvor tvrdi da je ta sekta platila put Andreju u Moskvu, krajem osamdesetih godina.

Ja sam razgovarao s njim o tom putu u, tada još, sovjetsku prestonicu. On mi je rekao da ide da proveri, preko nekih pouzdanih veza, ko je stajao iza atentata na našeg oca, kralja Aleksandra.

U emigraciji, docnije, posle njegove smrti, dosta se spekulisalo i tvrdilo da ga
je zapravo boravak u Moskvi i odveo u smrt. Naime, Andrej je u maju mesecu 1990. godine nađen mrtav u automobilu, u garaži, u okviru kuće u kojoj je živeo sa Mici Lou. Prvo se tvrdilo da je zaspao u automobilu i da se otrovao od izduvnih gasova, zatim da je ubijen pa ostavljen u garažu, u upaljenom automobilu, bilo je čak i tvrdnji da je izvršio samoubistvo.

Zvanična lekarska ekspertiza je tvrdila da je uzrok smrti, pak srce koje nije izdržalo i koje je prestalo da funkcioniše. U svakom slučaju ostala su mnoga nerazjašnjena pitanja oko Andrejevog kraja. NJegov sin Vladimir bio je kod njega u Kaliforniji samo četiri dana pre smrti i Andrej mu je rekao da dolaze dani kada će ponovo biti srećni, kao nekad kada su svi živeli zajedno i kada nisu imali finansijskih problema.

I. M. Veljkov
Sutra: Kako je Milica Anđelković postala Mici Lou