Ko o čemu, mi o selektoru. Naravno, fudbalska tema broj 1 i u ovim vrelim danima. Da li Vujadin Boškov ostaje ili dolazi neko drugi, znaće se, zvanično, u drugoj polovini ovog meseca, ali priče da bi u selektorsku fotelju trebalo dovesti stručnjaka iz inostranstva, ne piju vodu. Razlog jednostavan, gotovo bizaran, mi i nemamo trenere koji rade u vodećim zemljama Starog kontinenta.

Dakle, trebalo razbiti i tu famu koja se svaki čas protura. A glasi: imamo sjajne trenere u Evropi! Ili: ti koji su napolju neće u fotelju jer su plaćeni milionima maraka.

Surova statistika, međutim, drugačije govori. Kao pr(a)vi parametar uzeli smo zemlje čije su reprezentacije igrale na "Euro 2000". I, "gle čuda", imamo samo jednog trenera. To je Radomir Antić, koji je ovog leta preuzeo Ovijedo, jedan sasvim prosečan španski klub. I basta! U Italiji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Norveškoj, Portugalu, Rumuniji, Sloveniji i Švedskoj nema naših stručnjaka!

Kada je u pitanju druga evropska liga, situacija tek nešto bolja. U Grčkoj je veliko ime Dušan Bajević (bio šampion sa AEK i Olimpijakosom, sada trenira PAOK), koji je svakako stručnjak pred kojim kapa mora dole. Uz njega, Zoran Filipović odnedavno u malenom Panioniosu. Na Kipru imamo Dušana Mitoševića i Svetozara Šapurića, a najzastupljeniji smo u Kini gde rade Milorad Kosanović, Slobodan Santrač, Ljupko Petrović i Miloljub Ostojić...

Dakle, kada se sve sabere i oduzme, nema nas. I, zacelo, treba jednom za svagda reći, otvoreno i pošteno: pustimo inostranstvo kao jedino i spasonosno rešenje, birajmo najboljeg.

Bitno je zaustaviti te lažne priče i ekspresno rešiti pitanje selektora. Svakako da rešenja ima, počev od ideje da Piksi Stojković sedne na klupu iako je još igrač, pa do činjenice da je Ljubiša Tumbaković naš najtrofejniji trener, da Ilija Petković, na primer, ima i znanja i hrabrosti da se suoči s veliki izazovom. Pominje se i Ljupko Petrović, svakako znalac trenerskog zanata, a treba razmišljati i o Slavoljubu Muslinu, koji se posle 19 godina pečalbe vratio u Crvenu zvezdu, doneo joj duplu krunu ali i neke nove, evropske vetrove.

Niko nije večan ni nezamenljiv. Treba samo biti principijelan, hrabar i koliko-toliko vidovit. Čelnici FSJ, odnosno Izvršni odbor naše "kuće fudbala" je na potezu.

Vremena previše nema, ali rešenja, na sreću, ima.

Jovan Sekulić