Početak - rođen je 1934. u Požarevcu. Ne voli da se seća, ne pamti broj kuće u Davidovićevoj u kojoj se rodio(možda zato nigde nije spomenuo roditelje). Porodica Vasović oskudevala je u mnogo čemu, ali im nije manjkalo ljubavi, izrodili su devetoro dece. Vaske je najmlađi sin, ima četiri brata i tri sestre, (jedna sestra je umrla pre njegovog rođenja).

Detinjstvo - kao dete željno svega, cepao je krpenjaču s klincima iz ulice i sanjao lepši život. Presudnu ulogu u izboru zanimanja, kako navode hroničari, imali su sendviči, koje je Partizan delio svojim "bebama".

Nacionalnost - Srbin. "Nacionalizam bi trebalo da bude stran svakom sportu, jer svaki sportista sanja da bude najbolji na svetu, a ne u svojoj ulici", tvrdi Vasović.

Verska opredeljenost - pravoslavna.

Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Studije prava u Beogradu zapostavio je zbog fudbala, a završio ih je kad je kopačke okačio o klin.

Karijera - u 15. je zaigrao za Partizan. Odigrao je 300 utakmica, u crno-belom dresom osvojio je četiri prvenstva zaredom. Godine 1958. izbila je afera (navodno je stvarao grupe u timu). Ponovo je bio na tapetu 1963. zbog prelaska u Zvezdu (dobio je pet miliona dinara, koliko su tad koštala dva mercedesa). Još gušće bilo je kad se vraćao u Partizan, dve godine kasnije (jedan general mu je pretio da će ga poslati u vojsku, u kaznenu jedinicu, a jedan ljuti navijač kleo se da će ga skinuti snajperom).

Igrao je i za Ajaks, kao kapiten tima osvojio je Kup šampiona na Vembliju, pred oko sto hiljada gledalaca. Ukratko, za 11 godina osvojio je 12 trofeja. I onda je stavio tačku na igračku karijeru, na samom vrhuncu slave. Mnogo kasnije objasnio je svoj potez rečima: "Narodne poslovice ne treba proveravati, pogotovu ne na sebi. Pošto na mlađim svet ostaje, čovek ne treba i ne sme da čeka i dočeka da po njemu raste mahovina da bi se povukao".

Ovog gesla pridržavao se i u trenerskoj karijeri. Prvo je trenirao zrenjaninski Proleter, potom Partizan, pa Crvenu zvezdu (što je, za sad samo njemu pošlo za rukom) i, naravno Ajaks. Holanđani ga obožavaju, snimili su o njemu televizijsku emisiju, njegova slika prva je objavljena na poštanskoj razglednici (serija u slavu Ajaksa). Za evropski fudbal uradio je mnogo, za svetski ništa ( nije učestvovao na svetskim prvenstvima).

Čovek s fudbalskim pedigreom, nakratko se bavio i advokaturom. "Stekao sam etiketu intelektualca. Meni advokatura dođe kao seljaku zemlja - imam gde ako me odvade proteraju", nekad je govorio.

Međutim, pelcovan fudbalom za sva vremena, i kad je prestao aktivno njime da se bavi nije loptu zamenio aktn-tašnom. Godine 1997. s istomišljenicima osnovao je Udruženje za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala (upućeni vele: kasno Vaske na stadione stiže, nama samo Bog može da pomogne).

Stranački angažman - "Nikad nisam bio član nijedne stranke, zato što smatram da sport u tom smislu ne treba da bude vezan za politiku. Humanista sam i kosmopolita", rekao je jednom, da bi kasnije dodao: "Političar je neophodan u fudbalu, da završi pasoš za jedan dan, da obezbedi autobus ako se jedan pokvari. Normalno je da neki političar ide na fudbalske utakmice, neki ne. Recimo, Slobodan Milošević. Jednostavno, čovek ne voli fudbal. Možda voli pozorište, slikarske izložbe, ali ja ih ne volim, a završili smo isti fakultet... Ne mogu se stvari mešati. U fudbalu su zabranjeni manipulacije i demagogija, a baš to rade čelni u FSJ".

Zanimljivosti - kad bio on bio selektor, primera radi, smanjio bi broj klubova ("Više mi imamo klubova no Nemačka", voli da istakne). "Fudbaleri su najmanje krivi u celoj priči. U ovoj generaciji se znalo ako ne istih 11, ono bar 18-20 stalnih, a menjano je više od 70 fudbalera. Menjani su i selktori onako kako Ciganin menja konje. Sadašnji selektor je najveći trener, ali zbog starosti ne može da zasnuje radni odnos. Državnu reprezentaciju, možda najbolju u Evropi ne bi smeo da vodi čovek s amaterskim stausom", smatrao je pre katastrofe plavih na "Euru 2000". Posle je obelodanio da se Boškov, videvši Darka Pančeva, koji je došao da se pozdravi s "plavima" silno začudio i pitao, ko je njega zvao u reprezentaciju. "Kad su mu objasnili da je čovek u makedonskom timu, zabrinuo se što će igrati protiv nas, da bi odahnuo kad mu je defintivno pojašnjeno da Pančev ne igra, već trenira Makednoce.

Zaljubljenik u fudbal još 1995. tražio je da na dresovima budu grb i zastava, i da se peva himna, (ne dovodeći to u vezu s činjenicom ko ima vlast), uz komentar: "Naša himna nastala je 1834. a Komunistički manifest 1848".

Oženjen je, ima Vladimira i Aleksandra.

ZORICA VULIĆ