Oni koji su tipovali da će sa Džordžom Bušom mlađim, bude li izabran, Amerika dobiti prvog državnog sekretara crne boje kože, bili su u pravu, ali su i pogrešili. Kandidat republikanaca će zaista za državnog sekretara imenovati "afro-Amerikanca", ali to neće biti profesorka Kondoleza Rajs, inače već prominentni član njegovog spoljnopolitičkog tima, već "adut iz rukava", general Kolin Pauel.

Penzionisani general je danas bez sumnje jedan od vojnih lidera sa najviše autoriteta. Postane li zaista državni sekretar, to će biti ulazak u politiku najznačajnije vojne ličnosti od kako je general Dvajt Ejzanhauer postao predsednik 1952. Poslednji vojnik na visokom političkom položaju u bližoj prošlosti bio je inače general Aleksander Hejg, državni sekretar u Reganovom kabinetu za vreme foklandskih ratova.

Moguće imenovanje Pauela za državnog sekretara obelodanio je poznati kolumnista Robert Novak minulog vikenda, iznoseći da je general Bušu dao saglasnost za to imenovanje. To bi, prema ovom izvoru, bilo obelodanjeno negde u avgustu, kako bi proizvelo željeno političko dejstvo na birače, pre svega onaj segment kome znači boja kože ličnosti na tako važnom mestu. Naravno, nije slučajno ni što bi to bila politička bomba koja bi ponajviše odjeknula na partijskog konvenciji rivalskog tabora, demokrata.

Pauel je inače u vestima bio uoči predsedničkih izbora 1996, kada se smatralo da bi, kao republikanski kandidat, mogao da pobedi Klintona. General je međutim odustao, navodno po nagovoru svoje supruge koja je izrazila bojazan od atentata.

Iako još samo hipotetična, ova vest neizbežno nameće pitanje kakvo bi usmerenje spoljnoj politici najveće sile danas mogla da pruži ovakva ličnost na čelu Stejt departmenta.

Pauel je bio načelnik generalštaba američkih oružanih snaga tokom rata u Zalivu, kada mu je zamereno što "nije išao do kraja", to jest naredio američkoj vojsci da umaršira u Bagdad i završi sa Sadamom Huseinom. Jedno od objašnjenja za to je bio njegov navodni strah od utiska koji bi prizori okupacije iračke prestonice - i neizbežnog krvoprolića koji bi pri tom nastao - izazvali u globalnoj javnosti.

Iako na konzervativnoj strani američkog političkog spektra, Pauel se smatra liberalom i "internacionalistom", što znači da ne bi dovodio u pitanje američku ulogu u NATO savezu, niti već preuzete globalne obaveze. Poznat je međutim kao protivnik nedovoljno promišljenih intervencija: smatra da američki interes u svakom konkretnom slučaju mora da bude veoma precizno definisan. Takođe je i u taboru vatrenih zagovornika "nacionalne raketne odbrane", odnosno projekta "Ratova zvezda", koji je, kao "Reganovo čedo", u završnici mandata vaskrsao i Klinton.

Pauel bi u svakom slučaju doneo prestiž Bušovoj administraciji i u ulozi šefa diplomatije svakako bio znatno uverljiviji od Madlen Olbrajt.

Što se Kondoleze Rajs tiče, ona takođe ostaje u igri: kao potencijalni savetnik za nacionalnu bezbednost gde bi bila prva žena na tom takođe ključnom mestu američke administracije.

M. M.