[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 4. jul 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


03. Jul 2000 16:21 (GMT+01:00)

Ribolovački i ostali susreti dolinom Tare, od Kolašina k Mojkovcu

"Rat" kavijardžija i mušičara

I riba od žege pobegla u kanjon. Slana na Vidovdan, pastrmka proradila

Tara od Kolašina ka Mojkovcu, oko Trebaljeva i Sjerogošta, nikad manja krajem juna i početkom jula. "K'o da je Ilindan". Suša sve spržila, potoci presušili, pa suza Evrope - i dalje najčistija reka na Starom kontinentu - može da se pregazi i u kratkim čizmama, a ponegde i da se pređe s kamena na kamen, a da čovek ne okvasi noge. Voda nikad manja, a ribolovaca nikad više.

Oko Golubovića krša, ispod Bukovice, koja izvire ispod katuna Goleš, kao na korzou. Zuje mašinice, uglavnom sa buvljaka, lete plovci i mušice, a svaki, čak i onaj što nevešto zabacuje naljutiće se ako mu neko kaže da je - ribar.

- Ma kakav ribar! Ribari su oni koji bacaju mreže ili love na čeku šarane. Ovo je pravi lov. Lovi se potočna pastrmka i lipljan, a oni te vide na sto metara. Moraš da se prikradaš, maskiraš, kriješ, gaziš uz vodu...

Genocid na jezeru

Na Biogradskom jezeru - 1094 metra nadmorske visine - ribolov je do pre desetak dana bio dozvoljen. Za 10 maraka dnevno lovilo se od 11 do 19 časova.
- Srećom da je ribolov na jezeru zabranjen - priča Mišo Milićević iz Mojkovca. - Bio je to pravi genocid. Dođu ljudi sa tri-četiri štapa, zabace kavijar i vade - isključivo mlađ. Nijedna ribica nije bila duža od desetak centimetara. I, tako, "ulove" po 140 komada. A dozvoljena mera za izlov je minimum 25 santimetara. Problem je što se riba, ulovljena na kavijar, ne može vratiti u vodu. Progutala je i mamac i udicu i uginula bi.

Lepo zvuči. Ipak, ima onih koji se kriju da ih riba ne primeti, a bogami i onih drugih, koji se kriju da ih lovočuvari ne uhvate. Godišnja dozvola u Mojkovcu košta 12, u Kolašinu 20 maraka. U njoj piše "zabranjen je ribolov u pritokama i u noćnim satima, kao i korišćenje prirodnih mamaca, uključujući i kavijar".

- Đe može biti prirodni mamac iz konzerve - ljuti se jedan kavijardžija. - Da je prirodan, rast'o bi na drvetu, ili bi ga vadili iz vode. Ovako kupujem konzervu kod švercera za 15 maraka. Lososov crveni, zrnasti kavijar je otrov za pastrmku!

U pravu je čovek. Kolašinski ribolovci kao mamac isključivo koriste kavijar ili površinske mušice. Bjelopoljci su majstori za podvodne muve, ali retko dolaze, sad je Lim - od kako beranska Celuloza ne radi - bogatiji ribom, pogotovo lipljanom, od Tare. Poneko baci pešuta ili kapicu, poneko leptira... Ipak, kavijar je broj 1. Najbolji dokaz su roglje načičkane oko vode, gde se postavljaju štapovi i čeka se da pastrmka drmne. Zato kavijardžije, u šali, zovu i čučavci.

Mušičari su "prosto ogorčeni" na kavijardžije.
- Povadiše svu mlađ. Stavljaju u torbe i najsitnije primerke. One od 6-7 centimetara. Mi to s mušica jednostavno stresemo u vodu. Gre'ota je vaditi cogolje. Šta će onda ostati u Tari? Žabe, bjelouške, rakovi…

"Rat" mušičara i kavijardžija lako je uočljiv. Ovi prvi ruše i gaze sve roglje na koje naiđu, a ovi drugi ih revnosno postavljaju, obično noseći po dva-tri štapa.

- Proljetos je bilo krupne pastrmke. Čak i kilaša. Bila velika voda, a mutna. Dušu dala za kavijar. Onda stiže suša. Mnogo rano. Voda stalno opada, krupna riba bježi ka kanjonu i zabranu.

Na Tari - dva zabrana. Onaj prvi od Sjerogošta do tunela, bolje rečeno do nekadašnje Đilasove kuće. To je zabran nacionalnog parka Biogradska gora i slabo je čuvan. Onaj drugi, od Ravnjaka, četrdesetak kilometara od Mojkovca, sve do Drine, pripada nacionalnom parku Durmitor. Čuvaju ga "k'o oči u glavi". Lovočuvari opremljeni motorolama, mobilnim telefonima, čamcima, durbinima, fotoaparatima… špartaju putem Mojkovac - Žabljak koji vijuga uz samu Taru, kao da trči da je stigne. A Tara u kanjonu prava reka. Brza, silna, u virovima zelena, na brzacima penušava, udara i odbija se o stene, pravi kolovrate, ne šumi, nego - tutnji.

- Tamo je sva krupna riba kad upeče. Ali dolje idu samo hrabri. U cik zore ili kad se smrkne. I isplati se, brate. Ulovi se baš dobro. A ako tebe ulove, ne valja. Otmu pribor, privode, pišu prijavu. Kazne žestoke. Iskija ti na nos i riba i ribolov.

Poznanik ovih terena i starih, zagriženih ribolovaca sreće mnoga nepoznata lica.

- To su ekonomski ribolovci - priča jedan od veterana. - Teško se živi, pa umjesto da obijaju od kafane do kafane, jer posla i onako nema, ufatili prutove pa love. Još se poneki uče, ali ulove za večeru ove sitnine. Isplati se. Kilo pastrmke, i to tovljene, kalifornijske, u ribnjaku u Trebaljevu je 10 maraka. Kad očistiš taman da dvojica omaste brk. Skupo, vala.

Lipljana je nekad od Bakovića do Kraljeva kola bilo više nego pastrmke. On ne ide na kavijar, teže ga je prevariti. U ovom kraju ga zovu i koravac, jer ima sitnu krljušt.

- Nema više ribe u Tari - priča starac Joksim. - Znao sam u svoj vakat, dok sam čuv'o krave ili ovce, da zabacim skakavca u ove bukove. Svaki zabačaj - koravac. I to kakav. Nijedan manji od po oke. A sad ribu ne možeš viđet ni puškom da je gađaš. Istrijebili je, što kavijarom, što mrežama, što podvodnim puškama…

I dinamitom, izgleda, jer se kad je voda mala u virovima može se videti belilo po dnu. To dinamit očisti mulj i mahovinu, a i ribu svakako.

Divno je kad upeče zagaziti u Taru, baciti mušice. Voda hladi, pirka severac uz vodu, ponekad nešto i drmne...

Na Vidovdan, u cik zore - neobičan "susret". Oko Tare sve se beli. Ko bi poverovao, posle onakve žege - slana.

- Znači bar je minus dva, čim je slana ovolika. Sad će riba da proradi, viđećeš. I njoj je bilo vrućina.

I baš proradi, mada opet sitna.

- Nema ovuda krupne ribe, ponavljam ti. Mladicu nijesam vidio od Aranđelovdana. I ona je dolje pobjegla, za ostalom ribom, za hranom. A nema ni brkača. Njih smo bar, kad pa'ne noć, na glistu mogli da navatamo po desetak. Sad ih čujem love oko Polja, kod Mojkovca.

Brkač je lokalni naziv za potočnu mrenu, koja živi u jatima i lako je uočljiva oko vrbovih žila ili kamenih škripaca.

- Biće ribe kad udare kiše, kad ustane i zamuti se Tara. Vratiće se sve ono što je niz vodu uteklo. A kiše po svoj prilici neće do jeseni.

R. RAKOČEVIĆ


vesti po rubrikama

^reportaža

16:21h Ribolovački i ostali susreti dolinom Tare, od Kolašina k Mojkovcu
16:52h U selu Duboko kod Užica u nedelju sahranjen trubač Mića Petrović
17:22h Kladioničari "preživeli" još jedno veliko finale Evropskog prvenstva
17:44h Sto najpoželjnijih neženja Amerike u izboru magazina "Pipl"
     


     


FastCounter by LinkExchange