Početak - rođen je 3. marta 1950. u Zemunu. Otac Radovan, penzionisani poljoprivrednik i majka Dušanka donedavno su doživljavali stresove kad bi im se sinovi, Laza i Mile, sreli na porodičnom ručku.

Jer, Laza je socijalista, Mile reformista i obično bi krenulo: red supe, red sosa, pa red svađe... Sad su već navikli da različito misle, a da se ne svađaju. Inače, otac Radovan je jednom upao u sobu kod Mila, gde su snimali skeč za emisiju "Slobodno", (pandan beogradskom "Nedeljnom popodnevu, čiji je bio urednik). Radovan je našao dvoje mladih, golih u sinovljevom krevetu. Zatečen, samo je prozborio: "Bože, deco, pokrijte se, ozepšćete".

Detinjstvo - odrastao je u Bačkoj Palanci, potom su se preselili u Novi Sad. Opčinjen pozorištem u 8. godini napisao je prvu dramu, koju je prva pročitala Mira Banjac (sin joj je učio s Milom).

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac.

Obrazovanje - osnovnu i srednju školu završio je u "glavnom gradu" Vojvodine. Studirao je jugoslovenski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu (kad je diplomirao napisao je monodramu "Drugarice i drugovi, pobogu?"). Magistrirao je knjigom "Odjeci komedija Koste Trifkovića" i tezom da je Branislav Nušić ukrao "Sumnjivo lice" od Trifkovića.

Karijera - počeo je u 19. kao omladinski aktivista i drugi po važnosti član PK SSO Vojvodine. Imao je kancelariju, sekretaricu, automobil sa šoferom na raspolaganju. Međutim, drugovi su ocenili da je neprilagodljiv, nekooperativan, čovek koji ne aplaudira i ne čestita, pa je 1972. prvi put "stavljen na led". Neko vreme "hladio je glavu", potom se zaposlio na TV Novi Sad da, u 26. godini, uređuje "Dnevnik".

Posle emisije "Kuda posle funkcije", drugi put je (posle dva meseca) zglajznuo (njegova poruka da bi svi trebalo da se vrate struci, mnogo je ražestila partijske činovnike). Nisu hteli da ga vrate u "Dnevnik", otišao je u JNA. Sledećih pet godina je na birou za nezaposlene. "Sujeta koja mi je proradila naterala me da uđem u spoljnopolitičku, gde je bilo velikih poniženja", naveo je jednom.

Onda ga je "šmeknuo" Pero Zubac i uveo ga u kulturno-zabavnu redakciju. Uređivao je "Slobodno" i - opet napravio grešku. Doveo je Milorada Vučelića u emisiju da priča o našoj gluposti... (Kako je i glumac Enver Petrovci ispričao nacionalistički vic : "Kaže Albanac Srbinu da mu opsuje majku, ovaj neće. Onda oca, ovaj neće, pa sestru, međutim Srbin ni da čuje. Na kraju, Srbina pita: šta si toliko zapeo da ti psujem familiju, a Albanac odgovara: "Kupio sam novi pištolj, pa da ga isprobam")... "pukla mu je smena". Malo je vodio kviz, pa emisiju "Panonski mornar", s Đoletom Balaševićem u glavnoj ulozi, (ocenjena kao "vrhunski amaterizam").

U takozvanom "trećem krugu diferencijacije suspendovan je, a posle "jogurt revolucije" s grupom kolega (1992) definitivno "šutnut" s televizije (razlog: opozicioni angažman i odlazak u Hrvatsku).

Opozicioni staž počeo je još 1990. kao osnivač i prvi predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Istovremeno je oformljena i RDSV, sve vreme je bio njen član, mada je 1994. bio pasivan, zbog poslaničkog mesta u Skupštini Vojvodine. Godine 1996. biran je i za saveznog poslanika. Sledeće se kandidovao i za predsednika Srbije (osvojio je, kako sam kaže, časno četvrto mesto, mada je najavljivao pobedu već u prvom krugu, uz komentar: "Možda je logično da Vojvodina kao jedina autentična snaga zaista bude voz koji će povući Srbiju napred. Logično bi bilo da mašinovođa bude iz Vojvodine, dakle, neko ko najbolje poznaje tu lokomotivu").

Posle smene dotadašnjeg vođe RDSV-a, Dragoslava Petrovića, postaje aktivniji, da bi 1998. zauzeo čelno mesto (nasledio je Ratka Filipovića). Nedavno je ponovo biran za predsednika, a partija je promenila ime, sad su Reformisti Vojvodine.

Stranački angažman - bio je član SK, izlazak iz nekad jedine partije doživeo je kao otkrovenje. NJegova nova stranka bori se za "autonomiju severne srpske pokrajine". Isakov često opomene: "Vojvodina nije rupa u potpalublju" i "Naš je interes da budemo zajedno, ali samo u onoj meri u kojoj se naši interesi poštuju, i meri u kojoj imamo čiste račune i znamo gde ide svaki dinar i za šta se troši".

Voli da kaže da je Vojvodina most za Evropu, pri tom misli: "Međusobno smo u mnogo čemu različiti, ali su nam lopovi i pljačkaši isti". Zahuktalu obnovu zemlje protumačio je na sebi svojstven način: "Nema tu nikakve obnove... Obnovili su samo most kod Beške, ne zbog nas, već da bi mogli da izvuku iz Vojvodine nove tone žita, kukuruza i suncokreta, eto zato..."

Zanimljivosti - čovek je koji se bori za prava drugih, prijatelji (poput Nenada Čanka i bračnog para Balašević) kažu da je veoma iskren. Oni koji ga ne vole tvrde da je provereni autonomaš, on negira optužbe za separatizam. Priznaje da je novinar bio nekad a oduvek političar. Bilo kako, tek "oba" Isakova tvrde: "Sve više je razloga za sumnju da između vlasti i opozicije u Srbiji postoji prećutna koalicija za status kvo. Ne samo da vlasti odgovara ovako jalova opozicija, već se stiče utisak da i takvoj opoziciji odgovara baš ovakva vlast" (to je izrekao kao novinar pre sedam godina, i nedavno, kao lider ponovio).
Oženjen je Dadom (Tot), imaju kćerku.

ZORICA VULIĆ