BEOGRAD - Rat nije viša sila s obzirom da se rat kao događaj može predvideti i izbeći. Viša sila je događaj prirode ili čoveka koji se ne može predvideti, otkloniti ili izbeći. Tačno je da je uzrok ratnog stanja u zemlji bila nepravedna agresija NATO snaga. Međutim, u međunarodnim odnosima država se pojavljuje kao subjekt i u interesu svih građana dužna je da odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koja je nastala usled ratnih događanja.

Država, kao međunarodni pravni subjekt, prema međunarodnim konvencijama i ugovorima (Ženevska konvencija o zaštiti žrtava rata od 12.08.1949.) ima mogućnosti i instrumente za ostvarivanje naknade štete od agresora. Tužioci se za ovakvu štetu ne mogu direktno obratiti agresoru - NATO snagama koje su izazvale ratne događaje, jer za to nisu aktivno legitimisani.

Tužioci zato kao oštećeni imaju svoju državu koja je dužna da o njima brine i treba da im nadoknadi štetu nastalu zbog rata, piše u obrazloženju presude koju je nedavno doneo Opštinski sud u Nišu, povodom tužbe koju je porodica Vuković iz Kraljeva, podnela protiv države SRJ i VJ za naknadu nematerijalne štete zbog pogibije sina Aleksandra tokom NATO agresije na Kosovu.

		Most sećanja - Meni njihove pare nisu potrebne. One mi ne mogu vratiti moga Acka, ali ih njima ne prepuštam. Želja mi je da od para koje dobijem u Kraljevu napravim pešački most koji će se zvati Aleksandrov. I s jedne i s druge strane postaviću po dvadeset svetiljki a na sredini mosta jednu za mog sina kao sećanje na 41 poginulog mladog Kraljevčana u NATO agresiji, rekao je Dušan Vuković posle izricanja presude.

Presudom su roditelji pokojnog vojnika dobili po 400.000 dinara, a sestra Aleksandra iznos od 200.000 dinara. Tužena strana dužna je još da plati 47.000 dinara na ime materijalne nadoknade za sahranu i spomenik Aleksandru.

- Presuda i vođenje postupka od strane sudije Biljane Miladinović školski je primer ozbiljnog, dostojanstvenog i ekspeditivnog vođenja procesa onako kako to dolikuje sudu i kako ljudi treba da imaju predstavu o pravosuđu, kaže za "Glas" Branko Stanić, jedan od advokata porodice Vuković.

Od podnošenja tužbe do izricanja presude prošlo je dva-tri meseca. Smatram da je sudija donela vrlo značaju odluku, pre svega zbog stavova izraženih u presudi da rat nije viša sila i da se kao događaj mogao predvideti i izbeći. Viša sila su elementarne nepogode, kad udari grom, pukne brana pa poplavi, zemljotres, požar koji nije izazvao čovek, ali ne i rat. S druge strane ovo je, čini mi se, prva ovakva izrečena presuda i nadam se da će ih biti još, kaže Stanić.

- Imam još deset ovakvih tužbi ljudi koje zastupam u Nišu, Kraljevu, Surdulici i Raškoj. Interesantno je da su do sada u Opštinskom sudu u Raškoj ovakvi tužbeni zahtevi odbijani, ali to nije bio slučaj u Nišu i Kraljevu, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima ova presuda nije konačna jer predstoji žalba tužene strane, a i tužioci su uložili žalbu na visinu dosuđene štete smatrajući da je Sud dao preteran značaj ekonomski lošoj situaciji u zemlji dosuđujući niži iznos od traženih pet miliona dinara, jer dosuđeni iznos ni izbliza ne predstavlja pravičnu naknadu za njihov duševni bol.

- Dušanu Vukoviću, ocu poginulog vojnika, pare nisu potrebne, ali on je ogorčen načinom kako se prema njemu i njegovom poginulom sinu odnose. On je prvi odbio da primi odlikovanje za svoga sina i podneo je tužbu protiv države i vojske. Poziv da primi orden za hrabrost za svog sina Aleksandra poslat mu je, inače, na obrascu koji se šalje za poziv na odsluženje vojnog roka, na kome su precrtani nepotrebni delovi teksta i upisan poziv za primanje ordena, kaže advokat Stanić.

J. Rašević