Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji je fudbalski eksperiment i svojevrsni presedan. Iako jasna granica ne postoji, mentalitet ovih ljudi, i kada je fudbal u pitanju, sasvim je suprotan. Ovde, u Belgiji, gde je i smeštena jugoslovenska reprezentacija, ni na tren se ne oseća prepoznatljivi dah velikog sportskog takimičenja. Antverpen je miran grad, kažu svetska prestonica dijamanata, sofisticirani kutak u koji treba doći, široko otvoriti novčanik i okititi se.

Jevreji su ovde građani prvog reda: gde je sjaj dijamanata, zlatni žig i sveže štampani novac, eto i njih... Uvek porodično, u grupi, verski uniformisani, ogrnuti crnim mantilima, pod širokim šeširnatim obodima... Belgija je očigledno i njihova zemlja, sudbina ih je razbacala po čitavoj planeti, baš kao što će vam ovde u Antverpenu ljubazno razbacati skupocene dijamante na biljurni podijum stotinak juvelirnica.

Holandija je opet nešto sasvim drugo. Oni su opčinjeni fudbalom, tako da i strast Evropskog prvenstva napadno raste svakim kilometrom prema Amsterdamu. Tamo već danima spavaju u florescentno narandžastim dresovima, i deca i starci, kao da je prestao svaki posao u iščekivanju da njihovi ljubimci 2. jula u Roterdamu uplove u evropsku luku prvaka. Čini se da bi za taj pehar dali sve dijamante ovoga sveta, i u inat komšijama...

I tako, stotinak kilometara u krug dve zemlje žive u jednom sistemu sa sva života. Ostaće upisano da su Belgiju i Holandiju vezali fudbalski interesi jer druge sličnosti kao da nemaju. I u istinu svako uživa baš u svojim različitostima.