Neko je negde rekao da su psi čovekovi najbolji prijatelji. Ali, izgleda, u Beogradu ne uzvraćaju istom merom. Naprotiv. Više od 500 napuštenih pasa, štićenika avalskog azila, 1.000 ljupkih psećih očiju željnih prijateljstva i ljubavi već 15. juna mogli bi da završe u gasnoj komori beogradske kafilerije!

Po nalogu republičkog MUP-a, koji je vlasnik objekta i zemljišta nadomak sela Zuce, azil se naime mora iseliti do tog datuma. Hoće li kruta birokratija i ovoga puta odneti pobedu nad ljudskom plemenitošću?! Ima li u dvoipomilionskoj prestonici još dobrih ljudi spremnih da pomognu? - pitaju se ljubitelji životinja ovih dana.

Na samom ulazu u azil, posetioca dočekuje oko dve stotine pasa iskeženih zuba. Nozdrve para neprijatan miris ustajalog amonijaka...

- Ne plašite se. Oni su samo željni ljubavi - hrabri nas Zlata Korjenić, danas jedini donator, jedina preostala osoba koja se brine o ovim napuštenim psima.

Odista, u gomili prljavih lajavaca oseća se samo želja za ljudskom ljubavlju.
- Nisu oni vukovi da žive u čoporu. Oni žele gazdu i topli prag - objašnjava Zlata.

Samo jednu ženku krivog repa drže na pristojnoj udaljenosti od posetilaca, jer, kako kažu, "voli da gricne svakog novog".

Kroz azil nas vodi Dejan Racković koji s porodicom živi pokraj azila i brine se o gomili četvoronožaca.

Pedesetak metara od ulaza u žicom ograđenom prostoru svoje pseće dane provodi i kraljica azila. Ženka njufaundlendera Beta. Jedna tužna priča:
- Dovedena je sa šest meseci i sva preplašena ujela je čuvara. Zbog toga su je dve godine držali u ćeliji - pripoveda Zlata Korjenić i pokazuje Betin rodovnik. Ova velika crna lepotica je ćerka roditelja šampionskog porekla s više internacionalnih kinoloških nagrada. Pokraj Bete šetka elegantni, ali zapušteni ruski hrt Dečko. Star je deset godina i nedavno je doveden u azil. Trenutno je u toku prava ljubavna idila između ovo dvoje plemenitih i napuštenih nesrećnika.

Dejan i njegova supruga Miroslava Racković danonoćno brinu o ovim psima. Kuvaju im hranu, peru ih. Izvinjavaju se zbog neprijatnog mirisa koji dopire iz azila, jer evo već nedelju dana ima vode dovoljno samo za piće.

Nenavikloj osobi može da bude čudno kad vidi u kakvim uslovima živi porodica Racković. Ali:
- Oba deteta su zdrava. Nijedno nema nikakvu kožnu bolest - kaže Dejan. On i njegova supruga dočekuju svakog dana ljude koji bi uzeli poneku životinju, ali svi očekuju da ovde zateknu nemačkog ovčara ili "Lesiku", ali ovde su uglavnom mešanci.

- Azil je prihvatilište za pse. Svi oni su imali vlasnika i svi su nešto naučili pre nego što ih je vlasnik napustio. Svi su pametni - kaže Miroslava Racković.

Zlata Korjenić, žena s puno odlučnosti i entuzijazma, kaže:
- Danas, u modernom svetu, na Zapadu, rasni psi više nisu u modi. Mešanci su mnogo prisutniji, a hiljade dolara koje bi se dale na psa s pedigreom daju se u dobrovoljne svrhe za napuštene životinje.

Oko nogu mu se kreće Arči, snažan jednooki mešanac. Neko mu je pre mesec dana iz čiste obesti pucao u glavu i jedva je preživeo ostavši bez jednog oka.

Olivera, ćerka Dejana i Miroslave, bezbrižno se igra s Arčijem, "penje mu se na glavu" ali ovaj to podnosi, radujući se dečjem prisustvu.
Trenutno se, objašnjava Zlata Korjenić, vodi velika borba oko azila.

- Više "interesnih grupa" se urotilo protiv ovih pasa, zanima ih samo novac a ne i sudbina životinja. U igri su velike pare i donacije iz inostranstva. Našoj vladi je poslat protest jer se human odnos prema životinjama podrazumeva u svakoj civilizovanoj zemlji - kaže Zlata i ističe da bi se uz malo truda i volje domaćim sredstvima moglo doći do prihvatljivog rešenja.

I na kraju, apel ljudima dobre volje: Nađite se u nesreći psima, pokažite da ste i vi njihovi najbolji prijatelji!

D. APOSTOLOVSKI
D. J. VUČIĆEVIĆ
FOTO: ZORAN SINKO