Početak - rođen je 19. februara 1960. u Bjelovaru, slučajno, (majka Jovanka bila je u poseti njenima u Grubišinom Polju, a najbliže porodilište bilo je u Bjelovaru). Otac Živojin bio je pilot. Porodica Bajagić živela je u Zemunu. Deda, stari Zemunac, vodio ga je na dunavski kej.

Detinjstvo - rastao je uz reku, vezan je za Dunav i miris divljeg kestena. Sanjao je da bude pilot, ali kako je njegov otac padao s avionom nekoliko puta i bio žestoko protiv, Bajagi se učinilo da bi posao odžačara bilo prava zamena.

Nacionalnost - Srbin, mada voli da kaže: "Po nacionalnosti sam stanovnik planete Zemlje".

Verska opredeljenost - pravoslavac. Bajagići slave Svetog Nikolu. "Verujem da je sve negde u zvezdama zapisano a ipak, svako od nas ima lufta da nešto pokvari ili popravi", smatra.

Obrazovanje - osnovnu školu učio je u Zemunu. "U vreme Austrougarske to je bila kasarna, s velikim parkom. Voleo sam tu školu", kaže. Dokaz - bio je odličan. U sedmom osnovne nabio je žulj (drugarica ga je učila da na gitari svira "LJubavnu serenadu". U osmom je imao grupu "TNT". Muzika ga je već tada "uzela pod svoje", prvu ploču Toma Džonsa kupila mu je majka. Zbog duge kose i "strogog Zemuna" prešao je u liberalniji Beograd, i upisao Drugu beogradsku gimnaziju. Zbog "matiša" je ponavljao prvi razred. U međuvremenu je zapevao, pa i zasvirao u grupi "Glogov kolac". "Spanđao" se s Rajkom Kojićem i u četvrtom srednje postao druga gitara u "Ribljoj čorbi".

Naravno, upućeni su znali da je sa školom gotovo. Ipak, upisivao je nekoliko fakulteta, kako kaže, zbog odlaganja vojnog roka i povlastice za GSP. Skrasio se na Filološkom fakultetu, jugoslovenskoj i svetskoj književnosti. Položio je odbranu i ostao večiti brucoš.

Karijera - dobri dečko domaćeg rokenrola napisao je muziku za "Dva dinara druže"; muziku i tekst za "Ja sam se ložio na tebe" i "Kad hodaš"... Ipak, bio je samo "zamena" zadužena za lirska, dok je Bora Đorđević vodio računa o ljutim raspoloženjima. Godine 1984. napustio je "Čorbu", postao, kako kaže Bogdan Tirnanić, disident. Oformio je sastav "Bajaga i instruktori pozitivne geografije", ali zbog dužine imena, "skratio ih je kum", kritičar Petar - Peca Popović, na "Bajagu i instruktore".

Počeo je da hara jugoslovenskom rok scenom, da osvaja nagrade, a da niko nijednu ružnu reč nije kazao o njemu. Bio je monotono normalan, apsolutno apolitičan, čak i kad je zapalio deželu i podelio "njihovu lijepu" na "za" i "protiv". NJegovi albumi "Pozitivna geografija", "Sa druge strane jastuka", "Jahači magle", "Prodavnica tajni", "Neka svemir čuje nemir", "Četiri godišnja doba", "Muzika na struju" obeležili su godine osamadesete, godine devedesete, a ovu 2000. pre njegova izjava:

"Vlasti su mi rekle da ako volim zemlju, treba da budem za njih, na šta sam odgovorio da volim zemlju ali nisam za njih", zbog koje je izgubio "političku nevinost".

Mnogi, poput Džonija Štulića, optuživali su ga da je doprineo ratu u bivšoj SFRJ zbog pesme "Zažmuri". Mnogobrojnim stihovima koje na srpkom pevaju svuda gde nogom kroči i izjavama "da se više gluposti izgovori u najkraćem ratu nego u najdužem miru, dokazao je da je, i te kako, budan. Koliko - stavio je do znanja odbijajući da svira za poziciju i opoziciju. Studente 1996/1997. nije odbio.

Stranački angažman - "Ovo ovde je Balkan, mirisni cvet, potpuno nerazumljiv za ceo svet. Tu svako može biti dušman i brat, svakih 50 leta izbije rat", peva a misli: "Bolje je da se više ne sastajemo, da se posle nekih 50 godina ne bismo ponovo rokali". Tvrdi: "Politika je loženje. Muzikom neke stvari mogu da se prevaziđu, ali ne i da se promene. Sve je postalo politika, i na svaku reč se pazi, s posebnom pažnjom".

Zanimljivosti - ne banči po kafanama, nije boemski tip. Lep i lepo vaspitan, svaka majka bi ga poželela za zeta. Oni koji ga vole znaju da je dosledan, da se držao po strani, plašeći se da ne bude nametljiv. Drugi smatraju da je dosadan koliko je običan.

Upućeni mu priznaju vidovitost, prvi je zapevao (1988) "Noć, noć, noć, totalni je mrak". Kad se malo razdanilo, zavapio je: "Meni srce preskače kad kuca, on me pita "Da li se kod vas puca. Ja mu kažem ponekad kad mora, inače je više stvar folklora".
Oženjen je Emom, imaju Marka i Anđelu.

Zorica Vulić