BEOGRAD - Najava da će stara devizna štednja moći da se podigne pre roka i da će se za to koristiti novi kurs od 20 dinara za marku, imaće verovatno efekat " daj šta daš".

		Najava trocifrene inflacije Ukupni inflatorni efekat ovih mera biće umanjen zbog sirotinjske strukture domaće potrošnje. Naime, zbog malih plata većina građana ne troši uvoznu robu i kupuje samo ono što je potrebno za goli život. A kakva su im primanja govori podatak da su u Rumuniji, inače najgore stojećoj među zemljama u tranziciji, u martu prosečne zarade bile nešto ispod 100 dolara, a kod nas jedva 44 dolara. Što se inflacije tiče, Radulović prognozira da bi ona mogla u ovoj godini da bude trocifrena.

S obzirom na blizinu roka regularne isplate ove štednje u devizama, štediše bi verovatno to i sačekale, da ih ranije loše iskustvo ne podseća na redove u bankama i neispunjena zvanična obećanja.

Zato će većina, posebno sitnih deviznih štediša, pristati da plati u ovom trenutku relativno malu kursnu razliku između državno priznate i tržišne cene deviza i da prihvati dinarsku ratu kao cenu smanjenog rizika, izjavio je ekonomista Branko Raduloviić, prilikom prezentacije Biltena G17 u petak.

Po njegovim rečima, po novom kursu, ukupne obaveze po osnovu prve porcije devizne štednje iznosile bi oko tri milijarde dinara, što je ravno šestini postojeće novčane mase. Toliki rast količine novca država ipak ne može da dozvoli, jer bi se razbuktala inflacija, pa će zato izmirivanje duga prema deviznim štedišama kombinovati sa više različitih varijanti, od kojih je već omogućeno njeno prevremeno podizanje u dinarima po novom kursu, objašnjava Radulović.

On, takođe, smatra da najnovija akrobatika sa deviznim kursom i povećanim carinskim opterećenjem neće postići očekivane ciljeve - aktiviranje jedinstvenog deviznog tržišta , podsticanje izvoza i punjenje saveznog budžeta.

Savezna kasa će doduše ubrati svoj deo od tog kolača, ali manji od očekivanog jer su uvoznici robe široke potrošnje u prva četiri meseca već stvorili solidne zalihe, pa će se efekti sliti u njihove džepove, a ne u federalni budžet, objašnjava Radulović.

B. Jager