BEOGRAD - Stare devizne štediše moći će od ponedeljka ujutru na šalterima banaka da podignu po 3.000 dinara, a svi koji ne budu želeli da umesto maraka prime dinare, moraće da sačekaju 1. jul kada država namerava da započne isplatu duga štedišama u stranoj valuti, odnosno po 150 nemačkih maraka, računajući sadašnji kurs od 20 dinara za marku.

		Neće biti monetarnog udara Viceguverner NBJ Ratko Banović ne očekuje da će početak isplate stare devizne štednje dovesti do skoka marke i cena, odnosno do monetarnog udara, jer su izvori sredstava realni, a pored toga pretpostavlja da će građani tim novcem plaćati račune za struju, kiriju i druge obaveze, što po njegovom mišljenju može popraviti likvidnost banaka. Banović tvrdi da se sve transakcije sada obavljaju po kursu od 6 dinara plus stimulacija od 14 dinara, koju plaća kupac deviza. Na primedbu da će se akcije radnicima u privatizaciji računati po 6 dinara, reagovao je ministar Pešić, dodavši da će to pitanje "uskoro biti rešeno" i da "niko neće biti oštećen".

- Za prvu ratu isplate duga štedišama obezbeđeno je dovoljno dinarskih sredstava, istakao je u petak na konferenciji za novinare Saveznoj vladi Dragiša Pešić, savezni ministar finansija, najavljujući početak kontinuirane i redovne isplate duga štedišama, kako je to predviđeno zakonom.

- Ministarstvo finansija uplatilo je 100 miliona dinara, isto toliko Narodna banka Jugoslavije, a istu sumu će za prvi momenat obezbediti i poslovne banke, tako da će se za ovu namenu u bankama naći oko 300 miliona dinara, što je prema proceni Pešića dovoljno da svi oni koji to žele u narednih nekoliko dana dođu do svog novca. Od države štediše, inače, potražuju ukupno 7,4 milijarde maraka, a ove godine planirano je da im se vrati 180 miliona maraka.

Ova odluka Vlade ne odnosi se na štediše "piramidalnih" banaka, poput Dafiment banke i ostalih koje su likvidirane ili se vode postupci pred sudovima. Pešić je naveo da oni imaju jednak tretman kao i štediše državnih banaka i da će se nadležni angažovati da se ubrzaju postupci koji se u vezi toga vode. On je obećao da će prva rata duga od 150 maraka tim štedišama početi, takođe, 1. jula.

		Važi za Crnu Goru? - Ove isplate bi trebalo da važe na celoj teritoriji SRJ, jer ih je propisao savezni zakon, ali vi znate šta se dešava na relaciji republička - savezna vlada. Zbog prekinutog platnog prometa ova isplata za devizne štediše u Crnoj Gori postaje tehnički problem, izjavio je ministar Dragiša Pešić. U Crnoj Gori, inače, stara devizna štednja se već duže sukcesivno isplaćuje, tako da se ovih dana sa po 1.000 maraka namiruju one štediše kojima država duguje između 5 i 10 hiljada maraka.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je obezbeđeno dovoljno deviznih sredstava i za isplatu duga onima koji budu želeli da sačekaju 1. jul kako bi podigli dug u markama, ministar je u ime Vlade i NBJ, garantovao da ni tu neće biti problema, "ukoliko izvoz bude išao predviđenom dinamikom", jer je Vlada zbog ove zakonske obaveze prema štedišama i donela odluku da izvoznici moraju NBJ da prodaju 10 odsto svog deviznog prihoda.

Iza čitave ove operacije, rekao je, stoje i devizne rezerve, ne navodeći kolike su i da li se očekuje neki veći, vanredan priliv sredstava u saveznu kasu.

U NBJ procenjuju da će dinare podići bar polovina od ukupnog broja onih koji imaju knjižice sa starom deviznom štednjom, a takvih je oko 3 miliona.

Ministar je, takođe, naveo da banke mogu isplaćivati i više duga štedišama, ako imaju sredstva, ali da ne mogu očekivati da im to država nadoknadi devizama.

Ratko Banović, viceguverner NBJ izjavio je da u ovoj tranši isplate duga štedišama banke treba da obezbede 30 odsto sredstava, ( a po 40 odsto Savezna vlada i NBJ), ali da to za njih ne bi trebalo da predstavlja problem, kao i da verovatno neće sve štediše sa "starim knjižicama" doći već u ponedeljak na šaltere da podignu svoj novac.

Ukoliko banka ne bi isplatila ovu ratu duga deviznom štediši do 20. juna, ona će, kako je u petak istaknuto, biti blokirana.

M. Dapčević