Kriza koja je ozbiljno zahvatila mnoge segmente našeg društva nije mimoišla ni savremeni politički rečnik kod nas, koji često pati od nelogičnosti, nepreciznosti, nedoslednosti, ali i od niza drugih mana. Taj rečnik tačno oslikava pasivnost, amorfnost, neinventivnost i duhovnu tromost društva u kome živimo. Tačnost ovih ocena može se potvrditi na sledećih nekoliko primera.

1. Reči: rukovodilac, rukovodstvo, rukovođenje pripadaju vremenu koje je iz nas. One nisu odgovarajuće za društvo koje pretenduje da bude demokratsko. Demokratska doktrina polazi od teze da građani, kad navrše određeni broj godina, postaju punoletni i duhovno zreli, te da nema potrebe da ih niko vodi za ruku. Kad je reč o ljudima na čelu političkih stranaka, postoje za njih odgovarajuće reči, kao što su čelnici, prvaci i druge.

2. Danas je česta, kada je reč o Beogradu, upotreba naziva prestonica i prestoni grad, iako je naša zemlja po Ustavu država republikanskog oblika. Otuda se o Beogradu danas može govoriti samo kao glavnom gradu države. Stoga se i postavlja opravdano pitanje: zašto navedena nedoslednost? Da li ona dolazi od inercije, ignorisanja ustavne odredbe, uverenja da mi nismo republika ili nečeg četvrtog?

3. Kontradiktorna je i sintagma "Srbija i Jugoslavija", često upotrebljavana ne samo kod nas nego i u svetu. Ona sadrži logičnu grešku zvanu tautologija. Ako je verovati Ustavu SRJ, u pojmu Jugoslavija sadržan je i pojam Srbija, kao njen sastavni deo. Otuda umesto sporne sintagme, može da se kaže samo Jugoslavija ili ako hoće da se naglasi individualnost njenih sastavnih delova - Srbija i Crna Gora.

4. Kod nekih političkih ljudi iz Vojvodine, sklonih ideji autonomije, možemo primetiti da govore o odnosima Vojvodine i Srbije, što implicira da se radi o dva posebna politička entiteta. Navedeni koncept ne uvažava činjenicu da je Vojvodina sastavni deo Srbije, kao uostalom, Šumadija i drugi njeni krajevi. Otuda, može biti samo reči o regulisanju odnosa unutar Srbije.

5. U našem političkom životu, naročito u sredinama javnog informisanja, često se upotrebljava izraz bivše jugoslovenske republike, koji takođe nije odgovarajući. U sastavu druge Jugoslavije nalazile su se šest republika od kojih su četiri napustile ideju o državnom zajedništvu i nastavile egzistenciju kao samostalne države. Dakle, one nisu nikakve bivše jugoslovenske republike, već republike bivše SFRJ. Jer, ono što ne postoji, to nisu te republike, već druga Jugoslavija.

Aleksandar Bojović,
Beograd

Slobodan Milošević je prilikom otvaranja mosta u Novom Sadu na primeran način osudio NATO zločince i pozvao narod na jedinstvo i rodoljublje. Dobro je rekao da su oni koji brane i obnavljaju zemlju pravi rodoljubi, oni bolji, za razliku od onih gorih koji su se odnarodili i postali izdajnici stavljajući se u službu NATO zlikovaca. Međutim, naš predsednik nije ništa rekao povodom nedavne izjave srbomrsca Bernarda Kušnera, da će okupacione snage na Kosmetu ostati još nekoliko godina. Koliko mi je poznato, njihov mandat ističe sad u junu i treba im se zahvaliti na usluzi i reći da nam takva njihov usluga više nije potrebna, pošto možemo i sami da branimo svoju teritoriju od terorista. Pored Kosova i Metohije, Slobodan Milošević zaboravlja i okupirane srpske zemlje - Republiku Srpsku i Kninsku krajinu. Smatram da političari u svim prilikama treba da istaknu ne samo da su Zapadna alijansa i NATO pakt zločinci, već i da se nikad nećemo odreći borbe za oslobođenje srpskih zemalja. U svim našim udžbenicima, u školama i na fakultetima trba to istaći, na svim autobuskim i na svim železničkim stanicama. Decenijama smo "zahvaljujući" komunizmu rasrbljivani i sada je takođe potrebno vreme da bi se ponovo razvila nacionalna svest. Ideja, građanske države, jugoslovenstva, internacionalizma i slične, koje su bile i koje su sada uperene protiv srpskog naroda, treba eliminisati i boriti se za stvaranje srpske nacionalne države. Sa takvom borbom i sa takvim težnjama ne bi se događalo da budemo preplavljeni sa vlastitim izdajnicima koji za šaku dolara bez imalo savesti izdaju svoju zemlju i svoj narod.

Dragan Đurić,
Inđija

21 zvezdica, prišivena na grudi, fudbalera Crvene Zvezde. Svakako je zaslužena, a jedan čovek se izdvojio po zaslugama - Slavoljub Muslin. Najveći džentlmen među trenerima koga smo imali u poslednje vreme, znalac kakav je nedostajao našem fudbalu. Dao je najveći doprinos "duploj kruni" našeg najtrofejnijeg kluba i postepenom povratku navijača na stadione. Izuzetan sportsmen, pedagog i vrstan stručnjak od samog početka kormilarenja crveno-belim brodom. Postavio je stvari na pravo mesto. Od anemične ekipe, za kratko vreme je napravio tim, dostojan pažnje i respekta. Crveno-beli su plenili igrom i ponašanjem, bili kolektiv koji je igrao moderan fudbal i zbog koga su gledaoci hrlili na "Marakanu" mimo ranijih navika. Od dolaska pa sve do trijumfa na oba fronta, izražena je Muslinova staloženost, korektnost na svakom koraku (posebno prema pripadnicima sedme sile), sportske javnosti u celini. Zato, ne čudi slika po završetku utakmice Zvezda-Sartid, kada se našao u zagrljaju armije navijača. Čovek i stručnjak njegovih kvaliteta, ubrizgao je svežu krv Crvenoj zvezdi i našem fudbalu uopšte i neće proteći mnogo vremena pa da Zvezda ponovo zasija pravim, evropskim sjajem. Zbog svega, bravo gospodine Muslin i puno sreće u Vašem budućem radu.

Đoko Điknić,
Beograd