Kako izgleda grad s trideset hiljada stanovnika u noći u kojoj dobija prvaka Evrope? Tri sata pre finalne utakmice fajnal-fora vaterpolo Lige šampiona, centralne ulice Bečeja su gotovo puste, samo još retki prolaznici užurbano koračaju ka Sportskom centru "Mladost", kako bi se barem izborili za mesto na uzvišenju van ograde bazena.

S tribina koje se preteći ugibaju pod panonskim transom već je promovisan pobednik 37. ciklusa Kupa šampiona, mnogo pre nego što su vaterpolisti Bečeja i uskočili u vodu. Osetili su Bečejci da je vreme sazrevanja prošlo, da je napuljsko finale bilo poslednja faza odrastanja, da kraj Tise imaju tim kakav Evropa zasigurno dugo nije imala. Osetili su to i momci s plavim kapicama i shvatili da svaki protivnik, bio on i sedmostruki prvak Evrope, mora da pogne glavu pred bečejskom mašinerijom.

- Najsrećniji dan u životu - priča Aleksandar Ćirić, najbolji igrač završnog turnira Kupa šampiona. - Živeli smo za ovaj pehar. Nagradu za najboljeg mogao je da primi bilo ko od mojih drugova. S njima želim i da je podelim.

Dim sa zapaljenih tribina prekrio je bazen, nagoveštavajući kako će izgledati gradić koji dobija prvaka Evrope. Dok su Zagrepčani koristili maglu da ublaže poraz, vaterpolisti Bečeja već su iz vode proslavljali titulu s navijačima. Kroz nekoliko minuta mokra je bila i klupa Bečeja, stručni štab, uprava i tribine. Šampanjac je otvorio počasni predsednik kluba Đorđe Predin, tvorac čuda sa Tise.
- Pored nas, Badža je najzaslužniji za ovu titulu. Ovo je njegovo delo, njegova organizacija, a mi smo materijalizovali sve njegove napore. Nemam reči kojim bih opisao ovaj trenutak - kazao je Aleksandar Šapić, još jednom najbolji strelac Kupa šampiona, koji je prvi prišao i stegao ruku pokislim Zagrepčanima.

Četvrto učešće Bečeja u Kupu šampiona i treći fajnal-for akumulirali su naboj koji se u slavljeničkoj noći punom silinom razlio po ulicama panonskog grada. U noći snova na san niko nije ni pomislio. Kafić "Blu mun", tradicionalni sabirni centar vaterpolista Bečeja, našao se pod potpunom opsadom. Šampioni Evrope u eruptivnoj gomili svojih vernika koji su ih nosili na ramenima, uz pulsirajući ritam trubača, dočekivali su zoru.

- Bez ijednog poraza. To može samo velika ekipa. Bečej je i ranije postao vrhunska ekipa, a sada je pokazao da je zreo za evropski tron - kaže Aleksandar Šoštar, koji je usput izveo i ritual spaljivanja hrvatske zastave, dok je paralelno slavlje trajalo i na centralnom trgu u Bečeju, na kojem su se pekli volovi i točilo pivo iz cisterni. Momci s Tise preuzeli mikrofon muzikantima i do jutra pevali šampionsku pesmu.

Vlada Preradović