Početak - rođen je 9. oktobra 1939. godine u Valjevu. Otac Dragoslav bio je limar, majka Anđelija (Grujičić) domaćica.

Detinjstvo - kažu da je mnogo voleo da izvodi eksperimente i postavlja pitanja tipa - "A zašto grmi", "Šta to seva"...

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac.

Obrazovanje - osnovnu i mašinsku školu završio je u Valjevu. Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, (diplomirao 1964, magistrirao 1970. i doktorirao 1972), specijalnost mu je bila atomska i molekulska spektroskopija.

Karijera - počeo je na Univerzitetu u Novom Sadu, na Tehnološkom fakultetu gde je avanzovao do funkcije prodekana. Potom je prešao na PMF, prvo je bio direktor Instituta za fiziku, zatim dekan. Obavljao je i dužnost prorektora na Novosadskom univerzitetu (1987-1989) i rektora (1989-1991). Sve vreme bavi se naukom, autor je više od 110 radova iz oblasti fizike, neki radovi su "našli" i praktičnu primenu u tehnološkim procesima, procesima proizvodnje i zaštite životne sredine. Iz ovog perioda pamte ga kao simpatičnog "znanstvenika" spremnog da o nauci besedi dan i noć, dok ga politika manje više nije zanimala.

Posle sloma SFRJ, kao da je "u zemlju propao", gotovo da ga nije ni bilo u javnosti. Nedavno je skrenuo pažnju na sebe kad je imenovan za ministra za više i visoko obrazovanje (tog dana po obližnjim ulicama policija je vijala i tukla neposlušne akademce, pa su mnogi očekivali da će profesor Janjić zaštititi svoje đake, što se, bar javno, nije dogodilo). Ispostavilo se da je u međuvremenu postao i politički aktivan, te da je predsednik Univerzitetskog komiteta JUL-a.

Stranački angažman - nema podataka da li je bio u SK, sad je član JUL-a. "Svaka ozbiljna partija u svom sastavu mora da ima određene odbore i komisije koje se bave analizom postojećih problema... To da li je sam izbor na ovu funkciju posledica mog članstva u JUL-u ne bih mogao reći, ali mislim da su moja biografija i moje reference bile te koje su svima u Vladi pružile uverenja da mogu valjano da radim ovaj posao. Ako su se prevarili, ne treba da krive moju partiju, već mene lično".

Zanimljivosti - zašto se našao u ministarskoj fotelji, objasnio je lično: "Otvaranje ovog ministarstva proisteklo je iz želje da se uloga univerziteta sa stanovišta njegovog doprinosa kao pokretačke snage u razvoju i duhovnoj i materijalnoj obnovi društva više istakne i da pomognemo da se ti rezultati i praktično pokažu i prikažu".
Kovanica duhovna i materijalna obnova zemlje toliko mu je prirasla za srce pa je koristi, maltene, u svakoj prilici, (pa i kad je tek počinjao svoje ministrovanje): "Prvo ću da se konsultujem sa svim dekanima i rektorima kako bih imao dovoljno informacija, a onda ćemo u Ministarstvu da utvrdimo i strategiju daljeg rada u cilju ostvarivanja unapređivanja višeg i visokog školstva u okviru duhovne i materijalne obnove društva". Kad se dobrano obavestio, naveo je: "Od univerziteta se u ovom trenutku očekuje izuzetno strpljenje i razumevanje svih teškoća u kojima se našla zemlja. Zato pozivam sve kolege profesore: ako smo pregrmeli sve nedaće koje su nas zadesile, moramo i dalje, još upornije, još istrajnije, s nadom u lepše sutra, da prevaziđemo ove teškoće. Da i u nevolji pronađemo prioritet i zajednički podelimo breme oskudica".

Janjić, vruća ispomoć "svekritikovanom" Jovu Todoroviću, uspeo je da pronikne u srž našeg problema: "Zašto je Zapadu lako? Pa, oni uvoze pamet, a mi tu pamet stvaramo i izvozimo. Jedan student ovu zemlju godišnje košta 5.000 maraka, za prosečno četvorogodišnje školovanje oko 20.000 maraka, a onda se taj student spakuje i ode iz zemlje. Jeste privlačnije raditi napolju, jer tamo je veće bogatstvo, ali to bogatstvo je stvoreno pameću. Nemačka uvozi pamet, a ta pamet joj omogućava da kreativno radi. Zašto to i mi ne bismo radili... Kod nas je veća kriza ideja nego kriza rada".

Ministar nije zaboravio svoje studente, brine on i o njima: "Studentima se mora dati pravo da više učestvuju u realizaciji i stvaranju programa. Zato je potrebno da se ojača Savez studenata. On mora da postane organizacija čija reč mora da se čuje, a jaka studentska organizacija omogućila bi akademcima da preko nje rešavaju mnoga pitanja" (koliko brine o dobru svojih "pitomaca" dokaz je i dopis kojim je naredio kraj letnjeg semestra - da se deca malo odmore.

Pod oznakom hitno, podređenima je saopštio da je zabranjeno bilo kakvo okupljanje na fakultetu, odnosno da je takvo nešto moguće samo uz odobrenje dekana. Ko prekrši naredbu, imaće posla s ministrom, pa su mnogi pomislili kako to Janjić redovnim poslovima uvodi vanredne mere na univerzitetu, koji po njegovim rečima, "deli sudbinu naroda").
Oženjen je Nadom (Perišić) imaju Aleksandru i Natašu.

Zorica Vulić