PRIŠTINA - Gospodine Kušner, kad sam pre nekoliko meseci razgovarala s generalom Rajnhartom, pitala sam ga ko je gazda na Kosmetu - on, kao komandant Kfora ili gospodin Kušner? Odgovorio je: "Gospodin Kušner".

- Ja se ne osećam kao gazda, ja osećam veliku odgovornost za ljude koji žive na Kosovu, sve ljude koji žive na Kosovu, za sve etničke zajednice, bili oni Albanci, Srbi, Turci, Cigani, Egipćani... A to nije nimalo lako. Nikada nije bilo lako u nekoj zemlji posle rata. Nikada nije bilo lako ljudima ponuditi mir. Ali ovde je izuzetno teško zbog, može se reći, vekovnih sukoba koji su se dešavali na Kosovu, zbog onoga što se desilo u poslednjih deset godina kada je vladao zakon aparthejda, gde su na jednoj strani bili Albanci, a na drugoj strani Srbi.

Da li je Vaša reč poslednja?
- Naravno, moja reč je poslednja. To je tako i u Privremenom administrativnom veću gde su tri albanska lidera iz Rambujea, kao i predstavnik Srba. Ako oni ne mogu da se slože, moja reč je ta koja donosi konačnu odluku.

Uhapšeni Srbi koji se nalaze u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici prekinuli su štrajk glađu, očekujući Vašu odluku o njihovim zahtevima da im sude srpske sudije ili međunarodne, sud u Mitrovici i, naravno, da se, konačno, počne s istražnim postupkom. Da li prihvatate njihove zahteve?
Da. Ali, nije dovoljno prihvatiti samo zahteve da bi se uspelo. To se mora i sprovesti u delo.

		Povratak VJ značio bi novi rat Odgovorite mi direktno koliko su Rezolucijom 1244 Kosovo i Metohija deo Srbije? - Mi, UN, međunarodna zajednica privremeno smo zaduženi, a to je jednoglasno izglasano od članica SB UN u vidu Rezolucije 1244. Mi smo nadležni za sve što se događa na Kosovu. Zaduženi smo da organizujemo sve od sistema zdravstvene zaštite do novog bankarskog sistema. To je moja dužnost. Jedino što nisam uradio, jedina odredba koju nisam primenio - to je povratak Vojske Jugoslavije na granicu. Za to je još uvek rano. Ne želim da započnem novi rat. To u ovom trenutku nije moguće sprovesti. Snage Kfora su uznemirene zbog toga. To je nemoguće uraditi u ovom trenutku, jer bi Kfor morao da štiti snage VJ. Ja ne kažem da i to neće biti sprovedeno, ali u Rezoluciji 1244 nema rokova. Ta rezolucija se ne može primeniti preko noći. To je dug proces. Korak po korak mi izgrađujemo ono što je predviđeno Rezolucijom 1244 i jedina stvar koja je preostala jeste povratak Vojske Jugoslavije, carinika, ali to je nemoguće u ovom trenutku. Niko u ovom trenutku o tome i ne razmišlja.

- To je veoma teško, jer pravni sistem uopšte ne postoji i mi moramo da ponovo izgradimo pravni sistem koji nije funkcionisao proteklih deset godina.

Ko će odgovarati zato što se Srbi mesecima nalaze u zatvoru bez ikakvih dokaza o krivici i bez pravilno sprovedene istrage?
- Odgovornost leži na ratu i zakonu aparthejda. Pravni sistem bio je potpuno razoren, mi smo morali da stvaramo sasvim novi sistem, odmah posle rata. A to je veoma teško.

Srpske sudije ne žele da se odazovu Vašem pozivu zato što vi ne poštujete ni Ustav, ni zakone Srbije, ni SRJ. Srbija i SRJ ne funkcionišu, kao država, u svom južnom delu.

- Ja ne mislim tako. Ništa se ne radi protiv Rezolucije 1244. Postoje predstavnici srpske vlasti na Kosovu, na čelu tog Komiteta je ambasador Vukićević, ja ga primam često, imamo zakazan sastanak baš za ovu nedelju. To su predstavnici vlasti u Beogradu.

Nema multietničkog i slobodnog Kosova bez povratka Srba na svoju zemlju, i to svih. Ono što bi oni želeli da znaju jeste da li mogu da se vrate svojim kućama, i kada?
- U principu odgovor je jasan: da. I svi albanski lideri od gospodina Tačija do gospodina Demaćija slažu se po tom pitanju, i u tom smislu su potpisani dogovori i deklaracije.

Dakle, oni mogu da se vrate bez ikakvih ograničenja?
- Ograničenja? Postoji moje ograničenje. A to je bezbednost. Ja ne želim da se vrate u loše bezbedonosne uslove. Ja ne želim da oni budu uznemiravani, maltretirani, ubijani. U zajedničkom komitetu, s vladikom Artemijem, mi radimo, svi mi, ja lično, general Ortunjo, iz Kfora, g. Denis Maknamara iz UNHCR-a, ljudi iz Oebsa, nastojimo da stvorimo bezbednosne uslove za povratak Srba. Naravno da se ne može garantovati potpuna bezbednost, ali mi činimo sve što možemo da ti uslovi budu što bolji. Dakle, odgovor je svakako - da. I to se ne odnosi samo na povratak Srba. To se odnosi i na romsku zajednicu. Sledeće nedelje smo dogovorili sastanak svih političkih lidera s romskom zajednicom, radi dogovora oko njihovog povratka.

Kako je moguće da NATO, najjača sila na svetu, ne može Srbima da obezbedi sigurnost i spreči albanski teror. To je smešno. Ako Kfor ne može, ko onda može?
- Niko u ovom trenutku.

Da li to znači da nas čeka još gora budućnost?
- Ne, čekaju nas dobri izgledi za budućnost. Ali, dajte nam vremena. Nijedan vojnik na svetu, pa bio on i najbolji, ne može da promeni ono što je u čoveku, u njegovoj duši, u srcu. On ne može da natera ljude
da se međusobno vole.

Srbi moraju da se vrate. To mora da se dogodi u jednom vremenu. To mora da bude njihov zadatak.

- Ali gde?
Na svoju zemlju i u svoje kuće.
- Mi moramo najpre da ih zaštitimo.

Oni veruju da će ih uskoro štititi Vojska Jugoslavije.
- Vojska Jugoslavije ih neće štititi. Ovde je sada Kfor s međunarodnim mandatom.

Kad će Kfor da napusti Kosovo?
- Svakako ne skoro. Proći će godine.

Ko Vam daje instrukcije za Vaš rad na Kosovu?
- Ja sam i moje osoblje. Naravno, ponekad se vrše konsultacije s Njujorkom i generalnim sekretarom Kofi Ananom.

Posle egzodusa srpskog naroda u RSK pitala sam gospodina Stoltenberga, ko je bio zadužen da štiti Srbe, kao i u vreme građanskog rata u Bosni; on mi je odgovorio da niko nije imao taj mandat. Tada su i Hrvati i muslimani bili pod apsolutnom zaštitom i Bona i Vašingtona. Zato Vas pitam, gospodine Kušner, ko ima danas mandat da štiti Srbe na Kosovu i Metohiji?
- Unmik i Kfor. Ali, za bezbednost je uglavnom zadužen Kfor.

Svetlana Petrušić