[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 29. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


28. May 2000 16:45 (GMT+01:00)

Vojislav Savić, dramski pisac, debitant na Sterijinom pozorju

Pisanje kao oslobađanje od otrova

"Čuješ li, mama, moj vapaj" nisam pisao da bih se politički angažovao. Ono najbolje što pozorište može da pruži je sat-dva zaborava

Vojislav Savić, laureat Oktobarske nagrade Beograda za poeziju, ulazi u istoriju našeg teatra ne samo kao autor sjajne crne komedije "Čuješ li, mama, moj vapaj", već i kao "jedini srpski dramski pisac koji je debitovao u inostranstvu, nije prisustvovao svom debiju i od njega nije zaradio ni filera". Da paradoks bude potpun, svoje ostvarenje prvi put je video na sceni tek sada, gotovo tri meseca nakon praizvedbe u teatru "Aleksandar Duhnovič" iz slovačkog grada Prešova i to u zvaničnoj selekciji 45. Sterijinog pozorja.

- Od kako je tekst "Čuješ li, mama..." 1998. godine dobio nagradu na Danima komedije u Jagodini, neuspešno sam pregovarao sa dvadesetak pozorišta. Kako nisam čovek iz teatra, ne volim ga mnogo, ne gledam puno predstava i moja veza sa njim je isključivo preko teksta, tu vrstu zavlačenja nisam očekivao. Na kraju sam, eto, zahvaljujući prvenstveno reditelju LJuboslavu Majeri, zaobilazno došao do Sterijinog pozorja, pa tako i prilike da vidim predstavu, jer nisam mogao da otputujem u Slovačku iz objektivnih razloga (čitaj, putni troškovi).

Sledi, ipak, svojevrstan "hepi end", jer će odmah nakon Pozorja "Čuješ li, mama.." biti izveden na scenama u Beogradu i Kragujevcu. U kojoj meri je toliko interesovanje za ovaj tekst posledica njegove tzv. društveno-političke angažovanosti?

- U čestim napadima samohvalisanja, volim da pomenem kako se za poslednjih 20 godina nije pojavio tekst koji je izazvao toliko pažnje kod reditelja, kao što je slučaj sa "Čuješ li, mama...". Možda upravo zato što nije rađen po sistemu: prst u oko. Ko shvati, shvatiće, ko ne shvati - smejaće se. Smejaće se i oni prvi, ali gorko. Ono najbolje što pozorište može da pruži gledaocu je sat-dva eskapizma, samozaborava ili, u izuzetnim slučajevima, parče ogledala. Blagi sedativ ili, eventualno, rasol protiv mamurluka, tako precenjen.

Ali pozorište ne beži od angažmana...
- Svaki politički angažman, pogotovo direktno piščev, vodi ili do srozavanja teksta, ili do unižavanja publike. Uloga pozorišta u nekom političkom osvešćivanju naroda je više nego skromna. Voleo bih, naravno, da se neko osvesti, ali pojam katarze je sumnjiv i smatram da nema mnogo vajde od poučavanja. Uostalom, "Čuješ li, mama..." i nisam pisao da bih se politički angažovao, već je pobuda bila moja lična zgađenost nad situacijom, bez ikakvog opredeljivanja prema levima, desnima, onima gore ili dole. Podjednako sam zgađen svim opcijama, liderima, partijama i jedino mi je preostalo pisanje kao način oslobađanja od otrova.

M. Stajić


vesti po rubrikama

^kultura

15:45h

Vojislav Savić, dramski pisac: Pisanje kao oslobađanje od otrova

16:47h Miroslav Lekić, reditelj "Noža": Bez zatvaranja u mali tor slovenstva
   


     


FastCounter by LinkExchange