[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 29. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


28. May 2000 17:10 (GMT+01:00)

Ekskluzivno
Načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Nebojša Pavković, govori za "Glas javnosti".

Mi smo, nema zbora, pobednici

Neprijatelj nije ostvario svoje ciljeve; SRJ nije okupirana, VJ nije uništena. Agresija nije mogla da bude izbegnuta bez gubitka slobode. Nije tačna izjava Perišića, suverenitet je ipak sačuvan

Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Nebojša Pavković, poznat kao čovek koji je, još kako komandant Treće armije, bio predusretljiv prema novinarima. To se nije promenilo ni posle njegovog imenovanja na najviši položaj do kojeg u profesionalnoj karijeri može da dospe jedan vojnik. Glas je, doduše, okvirna pitanja za ovaj intervju dostavio još u martu, ali nam je pre nekoliko dana iz nadležne uprave sugerisano da ih, s obzirom na sve što se u međuvremenu dešavalo, "aktuelizujemo".

Pitanja na koja nam je odgovorio general Pavković nisu, kao što se vidi, nimalo "protokolarna". Načelnik Generalštaba nije se međutim libio da odgovori i na ona najdelikatnija. Ovaj razgovor će zato, bez sumnje, pojasniti neke kontraverze i otkloniti deo nedoumica koje su u poslednje vreme u opticaju kad je reč o Vojsci Jugoslavije i njenom ulogom danas i ovde.

U vezi sa učincima Vojske Jugoslavije na Kosmetu i u sudaru s NATO-om postoje protivrečne ocene. Jesmo li mi u tom sukobu zaista pobednici i kakva će biti sudbina naše južne pokrajine?
- Nema protivrečnih ocena u vezi sa učincima NATO-a za vreme zločinačke agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju i učincima Vojske Jugoslavije u odbrani otadžbine od agresije. NATO je, preko svog generalnog sekretara, komandanta snaga za Evropu Veslija Klarka, portparola Šeja i drugih zvaničnika, javnosti obećao da će Vojsku Jugoslavije uništiti za nekoliko dana. Stoga su izmislili humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji, uz istovremeno naoružavanje terorističkih bandi i uz rukovođenje njihovim akcijama i zločinima. S lažima su nastavili i u toku agresije, plasirajući podatke o gubicima Vojske Jugoslavije i prikrivajući sopstvene gubitke. Pošto laž traje kratko, istina polako i neumitno izbija na videlo. Ja očekujem da će sopstvenoj i svetskoj javnosti morati da obelodane podatke o efektima svojih dejstava i o gubicima koje su pretrpeli. Posebno očekujem da će odgovarati za obmanjivanje i za počinjene zločine.
Što se tiče Vojske Jugoslavije, mi smo podatke o sopstvenim gubicima objavili. Tu nemamo šta da dodamo. I o sukobu NATO-a sa Vojskom Jugoslavije bilo je do sada mnogo analiza i stavova koji su plasirani i široj javnosti.

Mi smo uvek bili, a i sada smo svesni moći toga pakta. Međutim, mi nismo ugrozili nikoga, niti imamo nameru, jer to nije u tradiciji našeg naroda i vojske. Bili smo primorani da izvršavamo svoju obavezu i da branimo zemlju bez obzira na moć agresora. Rezultati su poznati. Neprijatelj nije ostvario svoje ciljeve: Savezna Republika Jugoslavija nije okupirana, Vojska Jugoslavije nije uništena, snage NATO-a na Kosovo i Metohiju nisu ušle kao okupacione sile, već kao snage međunarodne zajednice, sa našom saglasnošću i sa obavezama i zadacima tačno regulisanim Rezolucijom Saveta bezbednosti i Vojnotehničkim sporazumom. U tim aktima definisani su i teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije i drugo.

Na osnovu toga i na osnovu drugih pokazatelja, čitaoci lako mogu da zaključe o ishodu agresije. Mi smo, nema zbora, pobednici. Bili smo jedinstveni u otporu i odbrani od agresije. Još jednom smo pokazali odlučnost braneći slobodu, čast i dostojanstvo naroda i otadžbine, bez obzira na snagu neprijatelja i na žrtve. Neprijatelj je činom agresije učinio zločin. Dejstvima po civilnim objektima i ubistvima dece, bolesnika, građana, novinara, stanovništva, putnika i drugih - počinio je zločine bez presedana u istoriji ratovanja. Nečasnim postupcima i upotrebom zabranjenih borbenih sredstava počinio je zločine i nad budućim generacijama stanovnika na Kosovu i Metohiji i nad sopstvenim vojnicima i službenicima koji su sada angažovani u okviru misija, a izloženi su posledicama dejstva agresije. Lažima i obmanama počinili su zločin i prema sopstvenoj javnosti.
Prema tome, oni koji su preduzeli agresiju na naš narod uveli su jednu vojnopolitičku organizaciju, države i narode koji joj pripadaju, u moralni sunovrat. Izlaz iz tog sunovrata je u odgovornosti naredbodavca i izvršioca zločina. Nadamo se da će pitanje odgovornosti biti brzo pokrenuto. Sudbina naše južne pokrajine definisana je dokumentima međunarodne zajednice, koja će, verujemo, poštujući te dokumente, očuvati sopstveni kredibilitet.

Poznato je da je ultimatum iz Rambujea nudio okupaciju zemlje. Da je prihvaćen, a na to niko nije imao istorijsko pravo, izgubili bismo slobodu i državu. Prema tome, agresija nije mogla biti izbegnuta bez gubitka slobode.
Bilo je više neostvarenih ideja o povratku VJ na Kosovo. Molimo Vas da za naše čitaoce obrazložite realnu mogućnost da se institucije države, a pre svega Vojska, vrate na teritoriju koja nije izgubljena u borbenim dejstvima.

- Povratak Vojske Jugoslavije i snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju nije neostvariva ideja. To je regulisano upravo dokumentima međunarodne zajednice koje sam pomenuo.
Međutim, oni koji su izvršili agresiju sa definisanim ciljevima koje nisu ostvarili - pokušaju da, preko Kfora i Unmika, u čijim sastavima dominiraju, te ciljeve na Kosovu i Metohiji sada ostvare tako što ne sprovode dokumente međunarodne zajednice, što je atak na njen ugled. Istovremeno, to je nastavak njihovih moralnih posrnuća.

Oni koji su dozvolili egzodus 350.000 građana, bezakonja i zločine, kojima su teroristi i kriminalci saradnici, koji omogućavaju šverc droge i kriminalne kanale prema zemljama Zapadne Evrope, oni koji naoružavaju i obučavaju teroriste i slično - moralne su nakaze i zbog toga moraju odgovarati.

Za naš narod i za pripadnike Vojske Jugoslavije Kosovo i Metohija nije samo teritorijalno pitanje. To je, pre svega, etičko pitanje. Mi Kosovo i Metohiju nosimo u srcima i niko nam ga ne može oduzeti. To je izvorište naše državnosti, duhovnosti i moralne snage i pokazuje da je naše trajanje dugo.

I ranije su moćne sile pokušavale da odvoje Kosovo i Metohiju od srpskog naroda. Zatirali su sve. I ranije su, kao i sada, uništavali spomenike kulture koji su svrstani u svetsku kulturnu baštinu. Nisu uspeli! Prema tome, mi ćemo se na Kosovo i Metohiju vratiti. To pravo nam garantuju međunarodni pravni akti, međunarodne zajednice o Kosovu i Metohiji, istorija i trenutno stanje u Pokrajini.
Doduše, neki retoričari kojih nigde nije bilo kada se branila sloboda, sada tvrde da Vojska Jugoslavije nije trebalo da se povlači sa Kosova i Metohije.

Povukli smo se tek kada je doneta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i potpisan Vojnotehnički sporazum kojim su precizno regulisana sva pitanja rada i delovanja međunarodnih snaga.
Nijedan strani vojnik nije ušao na Kosovo i Metohiju pod zastavom NATO, već pod zastavom Ujedinjenih nacija, nije ušao kao vojnički pobednik, već kao vojnik UN kojima je dozvoljen pristup našoj teritoriji uz predviđene garancije.

Da nije prihvaćena Rezolucija 1244, NATO bi nastojao da potpuno uništi preostale privredne potencijale u Srbiji, da poruši gradove; uništi mostove i preostalu infrastrukturu elektrodistribucije i nanese velike gubitke, pre svega našem narodu.
Izjava Perišića, koji sada govori da je ostao na funkciji, izbegao bi agresiju NATO-a je tačna samo ukoliko bi potpisao kapitulaciju naše zemlje, što niko po Ustavu nema prava na to. To se može lepo videti
iz skoro objavljenih dokumenata iz Rambujea.

Šta u ovom trenutku, u aktuelnom geostrategijskom položaju SRJ, čuva Vojska Jugoslavije?
Geostrategijski položaj Savezne Republike Jugoslavije izuzetno je značajan. Prema tome, jedan od razloga pritisaka, oružane agresije i nastavka agresije neoružanim oblicima dejstva, uključujući u poslednje vreme i terorizam, pokušaj je njegovim ovladavanjem i stavljanjem pod kontrolu radi ostvarivanja globalnih ciljeva. Sada nemamo vremena za širu elaboraciju ovog pitanja.
Svoj sud o geostrategijskom položaju naše zemlje dali su stručnjaci iz različitih oblasti. Mi smo svesni značaja tog položaja, pre svega sa stanovišta odbrane suvereniteta, integriteta i samostalnosti države. O tome imamo veoma dobre procene.

Zbog značaja geostrategijskog položaja naša zemlja je i napadnuta na najbrutalniji i najsramniji način od NATO-a. Oni su, kao majstori laži i podvala, izmislili humanitarnu katastrofu kao povod za agresiju.
U suštini, NATO na čelu sa SAD, želi da obezbedi trajno prisustvo na Balkanu radi njegove kontrole i obezbeđenja uslova za širenje prema istoku. To je sigurno jedan od razloga što se ne sprovode odluke međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji i što se stanje permanentne krize, po cenu ugroženosti međunarodnih snaga, stvara i kontroliše od SAD.

Istovremeno, stvaranjem i kontrolisanjem krize na Kosovu i Metohiji, SAD obezbeđuje svoje vojno prisustvo u Evropi i opravdava postojanje NATO-a.

Da li su, po Vašoj oceni, sačuvani suverenitet i teritorijalni integritet SRJ?
Sve su učinili da nas razbiju, rasparčaju, pokore i okupiraju. A prošlogodišnja oružana agresija bila je najradikalniji pokušaj oduzimanja suvereniteta i okupacije zemlje.
Kao što se zna, nisu nas okupirali, ali nisu od toga ni odustali. Mi smo, bez obzira na neke stavove pojedinaca i na njihovu zluradost, sačuvali suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije. To je jasno regulisano i u dokumentima međunarodne zajednice za Kosovo i Metohiju. Pokušaji izigravanja tih dokumenata su atak na ugled Saveta bezbednosti i zemalja koje ga čine.
Svesni smo da, kao i u mnogim drugim zemljama, ima unutrašnjih problema u mnogim oblastima, uključujući i probleme funkcionisanja savezne države. Bitno je da će rešenje problema regulisati naši politički subjekti, a nećemo dozvoliti da nam rešenja nameću sa strane, okupatori, kao što to rade u našem neposrednom susedstvu.
Već sam istakao da strani faktori kršeći akta međunarodne zajednice, pokušavaju da ospore suverenost SRJ na teritoriji Kosova i Metohije uz istovremeno preduzimanje mera, tajno, iza leđa međunarodne zajednice, za izdvajanje pokrajine iz sastava naše zemlje. Zbog toga su zaštitnici terorističke organizacije i zbog toga je stvoreno stanje haosa u pokrajini. Javnosti je poznat stav državnih organa u vezi suvereniteta i integriteta zemlje. On je nepokolebljiv u odnosu na zahtev za poštovanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kako doživljavate realnost u kojoj zvanični organi jedne republike (Crne Gore) ne doživljavaju VJ kao svoju?
Pogrešna je tvrdnja "da zvanični organi Crne Gore ne doživljavaju Vojsku Jugoslavije kao svoju". U proteklom periodu naši stručni organi ostvarili su korektnu saradnju s republičkim organima vlasti, a posebno s lokalnim organima, o onome zašta su nadležni Vojska Jugoslavije i ti organi. Međutim, nismo mogli da ostvarimo saradnju kad je reč o pitanjima za koja nismo nadležni ni mi, niti republički organi vlasti.
Činjenica je da pojedinci iz vlasti Crne Gore napadaju Vojsku Jugoslavije, pokušavajući da joj imputiraju neustavno ponašanje, instrumentalizovanost, političku pripadnost i druge neistine.

Smatram da retko ko veruje takvim konstrukcijama, jer se Vojska Jugoslavije ponaša isključivo u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, svuda uključujući i teritoriju Crne Gore, a konstrukcije su slične ili istovetne s propagandnim porukama iz inostranstva. O neustavnom ponašanju nekih organa vlasti Crne Gore neću da govorim iako su ona uzrokovala veći broj ozbiljnih problema za funkcionisanje Vojske Jugoslavije.
Nažalost, u ovom trenutku najžešće nas napadaju čelnici iz Republike Crne Gore koji javnosti plasiraju teze o neustavnom ponašanju Vojske Jugoslavije, izmišljajući neistine koje su usklađene u propagandnim centrima zemalja koji su, ne tako davno, besomučno bombardovali i Crnu Goru i ubijali građane.
Moram podsetiti da su pojedini čelni ljudi Republike Crne Gore redovno pozivani na vojne svečanosti ali su oni neke od tih poziva ignorisali. Prošle godine, odbijeno je da se položi venac uz vojne počasti na spomenik "Partizanu borcu" na Gorici u Podgorici, povodom 13. jula - dana ustanka u Crnoj Gori, iako se zna da je vojna počast posvećena svim rodoljubima palim za slobodu i da je to po Pravilu službe VJ. To je bio presedan za nevericu i uvreda svih boraca i njihovih potomaka.

Međutim, mi više nećemo da ćutimo! Na svaki napad ćemo odgovoriti argumentima i istinom. Mi znamo da nas kao narodnu i svoju vojsku prihvataju građani Crne Gore. Oni su to pokazali odnosom prema odbrani i Vojsci za vreme agresije svojim odzivom na mobilizaciju, odzivom na sve oblike obučavanja u ratnim jedinicama, odzivom na odsluženje vojnog roka, svakodnevnim prisnim odnosom s pripadnicima Vojske Jugoslavije i podrškom njima.
Vojska Jugoslavije je u Crnoj Gori na svojoj teritoriji i faktor je mira i stabilnosti. Pojedinci koji je napadaju retki su primeri takvog ponašanja u istoriji crnogorskog naroda i o njima će sud izreći sam narod.


Sutra: Ko je vrhovni komandant


vesti po rubrikama

^intervju

17:01h General-pukovnik Nebojša Pavković, govori za "Glas javnosti". Mi smo, nema zbora, pobednici
     


     


FastCounter by LinkExchange