ARKANZAS - Disciplinski komitet Vrhovnog suda američke savezne države Arkanzas preporučio je pre tri dana da predsednika SAD Bila Klintona treba izbaciti iz advokatske komore zbog "ozbiljnog prekršaja" koji je načinio lažno svedočeći u slučaju Pole Džons.

Za one koji se ne sećaju dve godine dugog postupka koji je prethodio pikantnim pričama Monike Levinski, a potom i "impičmentu" u američkom Kongresu, Džonsova je upravo ona žena koja je svojevremeno optužila tadašnjeg guvernera Arkanzasa, a sadašnjeg predsednika SAD za seksualno uznemiravanje.

Iako se Klinton, kako bi se to reklo, pravom u praksi nije bavio još od 1982, on je svih ovih godina brižljivo čuvao svoju dozvolu za rad i "člansku kartu" advokatske komore Arkanzasa.

On je, naime, svake godine, kao i svaki ozbiljan advokat s kancelarijom i manje ili više uspešnom privatnom praksom, redovno ispunjavao svoje obaveze kako prema Vrhovnom sudu te države tako i profesionalnom udruženju svojih kolega. Klinton je od 1982. pa sve do ove godine uredno plaćao neophodnih 100 dolara kako bi njegovo ime bilo zadržano na listi registrovanih advokata s dozvolom za rad.

Mada je za sada još nejasno zašto je tako kasno usledio, zahtev Vrhovnog suda Arkanzasa za oduzimanje dozvole za rad i isključenje iz advokatske komore baziran je na predsednikovim izjavama tokom saslušanja u slučaju Pole Džons.

		Planirao da slaže Neki od najuglednijih američkih pravnika se, pak, ne slažu s takvom tezom. Oni zastupaju stav da Klintonova advokatska dozvola treba i te kako da bude pod znakom pitanja jer je ipak kao čovek od prava i poznavanja zakona pažljivo planirao kako će da slaže i na kraju to i učinio - što, naravno, zaslužuje i adekvatnu kaznu. Neki čak tvrde da je oduzimanje dozvole najmanji u nizu velikih problema i da Klintona ne treba kažnjavati blago kao advokata već mnogo strože: krivično i kao svakog drugog običnog građanina koji je počinio najveći od svih grehova - lagao pod zakletvom i pred sudom.

Kako tvrdi taj sud, gospodin Klinton je u jednom trenutku i u pokušaju da izbegne neugodna pitanja koja bi mogla da sruše imidž čoveka koji tvrdi da se nikada nije nedostojno ponašao ili nekog seksualno uznemiravao slagao da nije bio u seksualnoj vezi s nekadašnjom pripravnicom Bele kuće Monikom Levinski.

Iako je mesecima uporno poricao insistiravši na svojoj čednosti, kada je na kraju priznao da su sve pikanterije koje su on i gospođica Levinski upražnjavali u Ovalnom salonu Bele kuće bile u stvari istinite, Klinton je i dalje nastavljao da tvrdi da to što je slagao da s njom "nije imao ništa" nije u stvari i u pravom smislu reči bilo laganje. Kako sad pa to? Tako što je Klinton tvrdio da se ono što su oni radili (oralni seks i još štošta) zakonski nikako ne može podvesti pod termin klasični seksualni odnosi, koje oni u stvari nisu ni imali, iz čega proizilazi da on uopšte nije lagao.

Na takvo i samo njegovo tumačenje zakona, na svu sreću, nije se obazirala sudija Suzan Veber Vrajt koja je predsedavala u slučaju Džons. Presudivši da predsednik nije u pravu i da je "namerno lagao i pored toga što je mrtav hladan položio desnu ruku na Bibliju", Vrajtova ga je oglobila sa 90.000 dolara i predala slučaj komori koja sada planira da mu zabrani da se bavi jednim tako časnim zanimanjem kao što je pravničko.

Njegove pristalice, uključujući i njegov advokatski tim, smatraju da on nije učinio ništa loše i da ne zaslužuje tako strogu kaznu jer u tom trenutku pred sudom nije istupao u svojstvu pravnika već "privatno". Još jedan razlog na koji se uporno pozivaju jeste i njihova čvrsta tvrdnja da takvim Klintonovim iskazom nikome nije naneta ili pričinjena ni najmanja šteta.

PRIREDILA: S. Đ. P.