FIRENCA
(Beta) - Prolećno zasedanje Severnoatlantskog saveta na nivou
ministara inostranih poslova nastavljeno je u četvrtak potpisivanjem
sporazuma o pristupanju Hrvatske programu Partnerstvo za mir.
Generalni sekretar NATO Džordž Robertson izjavio je tim povodom
da je "ulazak Hrvatske u evro-atlantsku porodicu poruka srpskom
narodu da i za njega tamo ima mesta ukoliko odbaci (predsednika
SRJ Slobodana) Miloševića i njegovu strašnu vladavinu".
Generalni sekretar je istakao da je "Hrvatska dokaz da nijedna
zemlja ne mora da ostane žrtva istorije, već se može promeniti
i krenuti putem napretka".
I hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula izjavio
je da bi u interesu njegove zemlje bio što skoriji i što mirniji
rasplet dugotrajne političke krize u Srbiji. Odgovarajući na pitanje
izveštača Bete, on je potvrdio da je i tokom susreta sa američkom
ministarskom inostranih poslova Medlin Olbrajt razgovarao "o
perspektivama situacije u SRJ i o načinu na koji se dugotrajna
kriza može razrešiti na najoptimalniji način".
"Scenariji su različiti. Mi izvan SRJ možemo da priželjkujemo
određena rešenja ili špekulišemo, možemo eventualno i da sugerišemo,
ali to na koji način će se rešiti dugotrajna kriza leži pre svega
na samim građanima Srbije i Jugoslavije. Svakako je u interesu
Hrvatske da taj rasplet bude što skoriji i što mirniji",
rekao je Picula.
Pristupanjem
Partnerstvu za mir Hrvatska je postala 46. članica Evro-atlantskog
saveta za saradnju. Partnerstvo za mir je kooperacija u okviru
koje Alijansa sarađuje sa zemljama istočne i jugoistočne Evrope.
Njegove članice su sada i sve bivše jugoslovenske republike -
izuzev Srbije, koja članstvo nije ni zatražila, te Bosne i Hercegovine,
koja želi prijem u ovu organizaciju.
U nastavku sastanka šefovi diplomatija 19 država članica NATO
sastali su se sa ministrom inostranih poslova Ukrajine u okviru
redovnih konsultacija. Tokom popodneva sastao se i Evro-atlantski
savet za saradnju, a ministri NATO razgovarali su i sa koordinatorom
Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Bodom Hombahom.
 |
 |
|
Razgovori Olbrajt-Ivanov
FIRENCA - SAD i Rusija imaju zajednički stav oko
predstojeće posete Moskvi predstavnika opozicije iz Srbije,
izjavio je jedan američki funkcioner posle sastanka američkog
državnog sekretara Medlin Olbrajt i šefa ruske diplomatije
Igora Ivanova, na marginama samita u Firenci, javlja Rojters.
"Pozvali smo Rusiju da proširi kontakte sa srpskom
opozicijom. To je dobar razvoj događaja", rekao je
taj zvaničnik.
Ivanov je američkom državnom sekretaru dao i objašnjenja
povodom nedavne posete Moskvi generala Dragoljuba Ojdanića,
pred Haškim tribunalom osumnjičenim za ratne zločine. Neimenovani
izvori tvrde da su u Moskvi preduzete i disciplinske mere
kako bi obezbedilo da se slične "greške" ne ponove;
Rojters je, međutim, juče preneo i izjavu portparola ruskog
ministarstva odbrane, koji je u Moskvi rekao da neće biti
nikakvih sankcija zbog Ojdanićeve posete.
Posle susreta sa Olbrajtovom, Ivanov je javno izneo i niz
ruskih zamerki na optužnicu koju je Haški tribunal podigao
protiv Ojdanića. "Tribunal se ne ponaša objektivno.
Već duže vremena on se pretvorio u telo koje ne deluje pravosudno,
nego politički", istakao je Ivanov. Privatno, međutim,
on tu optužnicu nije dovodio u pitanje, navodi Rojters.
Prvi sastanak šefova diplomatija NATO i Rusije, posle bombardovanja
SRJ završen je usvajanjem zajedničke deklaracije u kojoj
se obe strane, između ostalog, obavezuju da će usavršavati
saradnju u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu.
|
|
|
 |
|
|
|
|
video
galerija
Srpsko nasleđe