Do diplomiranja na novosadskoj Akademiji, Boris Isaković je po obrazovanju bio pomorac duge plovidbe, pa možda i nije čudno što i kao glumac nastavlja putovanja po pozorišnim lukama. Sidro je bacio negde između Novog Sada i Beograda, pa trenutno igra u čak osam predstava na scenama Narodnog pozorišta, JDP, Ateljea 212 i SNP.

"Maksim Crnojević" spada u takozvanu teatarsku međuformu, sa kakvim si se do sada sretao samo radeći sa Mijačem Šekspirovu "Meru za meru".
- Bilo mi je čak mnogo lakše da se probijam kroz šumu Šekspirovih stihova jer je "Maksim Crnojević" sav u šiframa, koje je trebalo razotkrivati, da bi i meni samom bilo jasno šta to zapravo govorim. Lazina poema ima veoma malo dramskog u sebi, a kao i svaka poezija počiva na višeznačnosti. Preživeo sam i ovu predstavu, stavivši je u "fasciklu" - životno iskustvo više.

Prvi put nastupaš u rodnom gradu na Sterijinom pozorju. Ako ne računamo "Dobričin prsten", Sterijina nagrada je valjda jedina koja ti nedostaje.
- Sticajem okolnosti, prvi put dolazim i to sa beogradskim pozorištem. Same nagrade su kao i naš posao uopšte - čista lutrija. Jer, sreća je ako dobiješ dobru ulogu u dobrom komadu po domaćem tekstu, pa se često desi da te priznanje zadesi kada ga i ne sanjaš. Nema tu pravog mehanizma i možda je dovoljno to što mi sami znamo ko je, kada i za koji posao zaslužio nagradu.

Posle Mire Banjac ti si verovatno prvi novosadski glumac koji je udoban status prvaka SNP zamenio za stresne seobe po scenama beogradskih pozorišta.
- Da te podsetim: ja sam ipak glumac! Najvažnija mi je dobra ekipa, tekst i reditelj; namerno više i ne pominjem ansamble jer ih više i nema u našim pozorištima. Nedavno je u Ateljeu 212 postavljena predstava u kojoj sve uloge igraju gostujući glumci. Valjda su već svi uvideli da je prošlo vreme u kome su celi ansambli mogli da po 20 ili 30 godina ne radeći ništa, primaju platu i čekaju "zasluženu" penziju. Ne postoji nikakav usud za novosadske glumce u Beogradu ili bilo gde drugde. Uspevaju oni koji to žele. "Problematični" su oni koji po svaku cenu žele da se dokopaju prestonice. Nikako da shvate da je pozorište - pozorište.

Miško Lazović

 

Počinje 45. Sterijino pozorje NOVI SAD - Jedan od ključnih komada srpske dramaturgije romantičarske epohe, "Maksim Crnojević" Laze Kostića, u režiji Nikite Milivojevića i izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta i međunarodna postavka knjiga iz oblasti teatarske nauke i periodike, uvod su u 45. Sterijino pozorje, koje u petak uveče otvara legenda Srpskog narodnog pozorišta gospodin Stevan Šalajić. Dvanaesti trijenalni samit pozorišne literature svečanom besedom otvoriće prof. dr Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske i prvi čovek sterijanskog Upravnog odbora. O izdavačkim poduhvatima u različitim teatrološkim kategorijama odlučiće žiri internacionalnog sastava.

Specijalne Sterijine nagrade Posle četvorogodišnje pauze - poslednji laureat je bio teatrolog Jovan Vava Hristić - Upravni odbor je odlučio da Specijalne Sterijine nagrade za "izuzetan doprinos na unapređenju jugoslovenske pozorišne umetnosti i kulture" dodeli Dušanu Kovačeviću, Miri Banjac, teatrologu i pozorišnog pedagogu Ognjenki Milićević i Dragici Tomas, prvakinji Crnogorskog narodnog pozorišta.