Radisav Rodić je direktor predstavništva Ronako systems-a za Evropu sa sedištem u Beogradu, upisan i registrovan pre deset godina, odmah po potpisivanju ugovora o ulaganju u "ABC Produkt". Kao zastupnik stranog i domaćeg kapitala predsednik je Upravnog odbora ABC Produkta kao Poslovnog sistema. Rodić i njegova porodica se privatnim biznisom bavi već četvrtu deceniju. Počeo je otvaranjem privatne firme 3. marta 1968. godine, u Beogradu.

Posle nepunih godinu i po dana, poreskim rešenjem bez obrazloženja biva prinuđen da iseli posao iz Beograda i otvori 1970. godine, novu firmu u Opovu kod Pančeva. Osam godina kasnije otvara zadrugu "Integral" u Splitu. Pošto je opet "zatečen" u prevelikom biznisu za to doba, 28. maja 1979. biva uhapšen i osuđen na tri godine i tri meseca zatvora s obrazloženjem "da se bavio menadžerstvom u većem obimu pa je na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist neadekvatnu uloženom radu i školskoj spremi", po mišljenju javnog tužioca, bez obzira što je sve poreske obaveze prijavljivao i plaćao.

Zbog ovakve nepravedne presude nastavlja posao van Jugoslavije - od Italije (1979. godine) preko Švajcarske i Nemačke do Amerike (1980. godine), Kanade (1984. godine). U Jugoslaviju se vraća 1988. posle ukidanja nepravedne presude pod uticajem nove političke i poslovne klime u Srbiji. Po dolasku odmah u Beogradu osniva ABC Produkt (1988. godine) u koji ulaže sav kapital zarađen u svetu i počinje s radom u oblastima štamparstva, građevinarstva, transporta i trgovine.

Već naredne godine dolaze mu u posetu prijatelji iz Amerike i rađa se - tokom obilaska srpskih manastira i crnogorskog primorja - ideja o investiranju stranog kapitala u ABC Produkt, odnosno Jugoslaviju, i sledeće godine (1990) započinje ostvarenje tog posla. Tadašnji početak bio je praćen velikim problemima sa ondašnjom saveznom administracijom (o čemu smo pisali na početku ovog feljtona) ali su početne prepreke savladane i posao je krenuo.

Zbog čega ste, pored ostalih delatnosti, započeli biznis u medijima?
- Privatne firme moje porodice bave se više decenija proizvodnjom samolepljivih etiketa, ambalaže i štampanih stvari na kojima nikada nije pisalo "ua vlada" nego deklaracija nekog proizvoda ili reklama proizvođača kao na primer "kupujte naše mleko, našu čokoladu" i sl. Imali smo savremenu opremu za tu proizvodnju i u to vreme bili smo među vodećim proizvođačima te vrsta ambalaže u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Osnivanjem "ABC Produkta" i sklapanjem ugovora o ulaganju stranog kapitala u našu firmu, koji je uredno registrovan i odobren od tadašnje Savezne vlade, počela je nabavka nove opreme, proširenje proizvodnje a ujedno je počelo ekonomsko propadanje ovih društvenih štamparija i drugih preduzeća u svim privrednim granama. Radi proširenja naše grafičke delatnosti, mi smo propalu društvenu firmu "Glas" (1990) dokapitalizovali i formirali zajedničko preduzeće koje je počelo funkcionisati kao deoničko društvo (kasnije pod nazivom "ABC Grafika"), koje smo mi preporodili i doveli do najvećeg mogućeg nivoa uspešnosti. Tako je preuzelo štampu mnogih dnevnih, nedeljnih i mesečnih novina, časopisa i ostalih publikacija.

Možda je interesantno da smo iz zgrade u ulici Vlajkovićeva br. 8 izbacili više od pedeset šlepera raznorazne zastarele i neupotrebljive opreme. U novostvorenim uslovima izdavači koji su štampali u našoj štampariji svoja izdanja većinom su ostajali dužni.

Istovremeno se našim ulaganjem u grafičku opremu i dokapitalizaciju propale društvene štamparije dolazi do krupnih promena i poremećaja na tržištu. Dotadašnji kupci ambalaže i etiketa smanjuju porudžbine i nestaju sa tržišta - bili su to industrija tekstila, obuće i kože, hemijska i prehrambena industrija. Takođe, pod uticajem liberalizacije zakonodavstva ukida se monopol države u oblasti medija i pojavljuju se brojne nove i privatne firme koje traže usluge štampanja novina i časopisa. Mi smo tada imali nešto dotrajale opreme, koja godinama nije radila, zaostale od nekadašnje društvene štamparije. Izvršili smo remont roto mašine za novinsku štampu i kupili novu opremu kako bi se postigao iole prihvatljiv kvalitet i kapacitet. Naša poslovna logika je išla zatim da se smanjenjem poslova u proizvodnji ambalaže i etiketa nadoknađuje novim poslovima u oblasti štampanja novina i časopisa. Razvojem u ovoj oblasti postigli smo da "ABC Grafika" postane jedna od vodećih štamparija u Jugoslaviji.

Šta Vas je navelo da pokrenete sopstvena novinska izdanja?
- Tokom rada sa izdavačima novinskih izdanja iskusili smo da je to vrlo rizičan posao po samu štampariju pošto su svi izdavači počeli svoja izdanja o njenom trošku. To se najčešće ogledalo u neplaćanju štampanja njihovih izdanja a to je štampariju dovodilo u ogromne neprilike jer nije mogla da naplati svoje potraživanje, ni preko suda, jer su izdavači su propadali i nestajali.

Na osnovu tako skupo plaćenog iskustva, a da bi obezbedili trajne i sigurne poslove za novoinstalirane kapacitete u štampariji, počeli smo sa izdavanjem sopstvenih izdanja. To su bili specijalizovani i hobistički časopisi kao što su "Život pasa", "Auto-moto market" ili istorijske sveske "Srpsko nasleđe"... Tu je naše preduzeće sticalo dragocena iskustva i počeli smo da se razvijamo kao grafičko i izdavačko preduzeće.

Danas ste izdavač najmlađeg ali i veoma uticajnog lista "Glas javnosti". Kako je do toga došlo?
- Pre nešto više od četiri godine ušli smo u posao sa dnevnim novinama "Blic" i počeli da ih štampamo. Bio je to veliki i ozbiljan posao, naša štamparija proizvodila je tada najveće dnevne tiraže u zemlji. Međutim, rukovodstvo "Blica" teško je prihvatalo česte promene cena naviše izazvane inflacijom i povećanjem svih troškova štampe. Štampanje dnevnih novina za štampariju predstavlja svakodnevno veliko ulaganje u nabavku papira i ostalih materijala pa svaki zastoj u naplati ili povećanju cene, zbog rasta ulaznih troškova, brzo postaje veliki gubitak. Zato smo razmišljali o načinima za bolje osiguranje poslovanja štamparije, pa smo ponudili "Blicu" partnerstvo - da oni sa nama zajednički ulože u razvoj štamparije i da se tako obavežu na trajnu poslovnu saradnju. Nažalost, ti su pregovori ostali bez rezultata.

U to vreme dolazi i do razdora u "Blicu". Krajem 1996. deo redakcije se odvojio i pokrenuo dnevne novine "Demokratija". Mi smo prihvatili da štampamo i njihovu novostvorenu konkurenciju "Demokratiju". Hoću da kažem da smo se mi i tada vodili isključivo poslovnim interesima, a nismo odbijali nijednog kupca, zato što nas je zanimao biznis a ne politika.

U sličnim okolnostima u prvoj polovini 1998. došlo je do novog razdora u "Blicu". Skoro cela redakcija zajedno sa uredništvom napustili su "Blic" i zatražili da im obezbedimo poslovni prostor, postavljanje redakcijske opreme i štampanje nove novine "Novi blic". Bila je to za nas krajnje delikatna situacija ali smo odlučili da uđemo i u taj posao.

Kako je izgledao početak saradnje s "Novim blicem"?
- Ispostavilo se da "Novi blic" nije imao elementarne uslove za rad. Imali su dobru redakciju, koncept novine, ali sa sumnjivim zakonskim rešenjima i veoma skromnim materijalnim sredstvima.

"Blic" u međuvremenu napušta našu štampariju i mi dolazimo u sasvim novu i neočekivanu situaciju. Da bismo sačuvali uposlenost instaliranih kapaciteta štamparije, prethodno povećanih na zahtev "Blica", odlučili smo da podržimo "Novi blic" zato što nam je to bila jedina šansa da sačuvamo bilo kakav posao u novinskoj štampi.

Posle niza zakonskih peripetija nastala je novina "Glas javnosti". Do toga je došlo zato što je sud zabranjivao list pod nazivom "Novi blic". Redakciji smo pozajmili našu izdavačku kuću i naše registrovano izdanje "Glas javnosti". Učinili smo to silom prilika, kako ne bi došlo do prekida u svakodnevnom štampanju i izlaženju novina na tržištu. Možda sam se tada, prvi put u životu, neoprezno upustio u posao, preuzevši ulogu izdavača i izložili se pritiscima i rizicima koji nisu samo poslovne, nego, ispostavilo se, prvenstveno političke prirode, a nisam bio planirao niti sam bio spreman da se nađem u toj ulozi.

Kakvo je Vaše iskustvo izdavača iz prethodne dve godine, s obzirom da u stvari taj posao niste ni želeli?
- Ustupanjem naše izdavačke kuće i registrovanjem izdanja "Glas javnosti" redakciji "Novog blica" i Manojlu Vukotiću mi smo se našli u neočekivanoj, komplikovanoj i odgovornoj ulozi gde je naša firma primala od nas finansijsku i drugu pomoć i dugovala nama za posao koji su vodili, osmislili i realizovali drugi i u čije poslovanje mi nismo imali gotovo nikakav uvid, jedino su nam uredno predočavani novi novčani zahtevi.

Shvativši da se nalazimo u nejasnoj situaciji koja nas je koštala sve više, odlučio sam da podvučem crtu. Nemajući drugog rešenja, preuzeo sam sve obaveze i dugove, vlasništvo i upravljanje nad čitavim poslom da bih spasao naš uloženi kapital i stabilizovao poslovanje izdavačkog i štamparskog preduzeća.

Ovaj projekat mi je pojeo ogromna sredstva, a za uzvrat sam moralno i materijalno kažnjavan, ponižavan, proganjan... Izložen sam strašnim pritiscima pojedinaca iz državno partijskog vrha, od otvorenih političkih pritisaka do sasvim neshvatljivih kažnjavanja po Zakonu o informisanju i upada finansijske policije. Istovremeno teško uspostavljam saradnju sa redakcijom i uredništvom, jer je novina za kratko vreme promenila četiri glavna urednika. Takođe, određeni centri političke moći, grupacije i pojedinci traže od mene usluge koje nisam mogao da prihvatim, jer one prevazilaze svaku moguću meru. Ti zahtevi su za mene ne samo neprihvatljivi, nego su mi često i nerazumljivi. Prosto ne mogu da verujem šta sve ljudi mogu da traže od izdavača i štamparije dnevne novine. U ovom poslu sam doživeo strašno loša iskustva i sve se razvilo do ogoljenih pritisaka i pretnji. To je postalo toliko teško da se sve češće pitam - što mi je sve ovo trebalo. Situacija je tim teža, jer pokretanje novih dnevnih novina traži velika dugoročna ulaganja, pošto prihodi bar prvih godina nikako ne mogu da stignu rashode.

Uz to našu centralnu firmu "ABC Produkt", koja je osnivač novina, svi na svakom mestu sapliću, finansijski iscrpljuju i kažnjavaju s ciljem koliko ja mogu da shvatim, ili da se novine stave pod kontrolu nekih centara moći ili ako to ne uspe da se unište.

Jeste li iz ovog posla izvukli bar neku pouku?
- Kad sam u ovo ulazio mislio sam da je to biznis kao i svaki drugi i da se sve zasniva na ekonomsko finansijskim interesima i klasičnim rešenjima uspešnog privređivanja.

Pored toga shvatio sam da sam bio u zabludi što sam verovao u ustavne i zakonske proklamacije po kojima je bavljenje ovim poslom dozvoljeno svakome ko to ume da radi i ne krši zakon. Moje razočarenje je toliko veliko posle svega preživljenog zato što sam shvatio da ovo uopšte nije biznis, nije posao kao svaki drugi posao koji kao krajnji rezultat ima profit već je ovaj posao direktno povezan sa politikom i borbom za vlast u šta i mene od početka svim sredstvima pokušavaju da uvuku. Ja kao čovek nikada nisam bio član niti jedne stranke niti nameravam da budem, to je moj stav prema politici. Moje životno geslo je da svako treba da radi ono što najbolje ume, a ja se politikom nikada nisam bavio, to ne umem niti želim. Kada bi u ovoj državi svako radio ono što zna i najbolje ume, tada bi bilo više reda, sreće i blagostanja.

Opet se nalazite u protivrečnom položaju: uvlače vas u političku borbu, a vi to ne želite. Kako ćete to rešiti?
- Ja i dalje verujem u ustavna načela ove zemlje, politika nije moje zanimanje i neka se politikom bavi onaj ko se u to razume. Moje opredeljenje je biznis i hoću da verujem da će i novinsko izdavača delatnost u ovoj zemlji postati samo biznis, a ne da se koristi kao sredstvo u borbi za vlast.

Šta bi po Vašem mišljenju valjalo činiti da se poboljšaju uslovi u izdavaštvu i štamparstvu?
- Zakoni koji tretiraju ovu oblasti po mom mišljenju i nisu tako loši koliko je loša njihova primena u praksi. Po mom dosadašnjem iskustvu, stalno je proizvoljna i podređena nečijem političkom interesu. Izuzetak je zakon o informisanju, po kojem su naše firme "Glas javnosti" i "ABC Grafika" platili višemilionske kazne. Njega bi trebalo značajno renovirati, doterati i primeriti ga demokratskim principima. S druge strane sudovi su se pretvorili u zakonodavce i proizvoljne tumače zakona prema dnevnim interesima političkih grupacija. Poseban je slučaj Privrednog suda u Beogradu koji svojim bezakonjem preti da nam likvidacijom i nezakonitim presudama kao i privremenim merama uništi sve što smo tokom desetogodišnjeg rada stekli kao ABC Produkt, a što čini pravni kontinuitet mojih porodičnih firmi starih preko trideset godina zajedno sa kapitalom svih naših stranih ulagača i domaćim poverilaca.

Ovde je reč o velikom kapitalu koji je teško stican i čije je poreklo raznovrsno a izgleda da mu je namenjena jedinstvena sudbina - da bude otet ili da bude uništen. Mi bi bili najsrećniji kada bi se Privredni sud u Beogradu i Viši privredni sud držali slova zakona a ne da podržavaju i potvrđuju nezakonite presude koje su proizvod političkih interesa izvesnih političkih stranaka, grupacija ili moćnih pojedinaca.

Kakav je Vaš uticaj na uređivačku politiku dnevne novine "Glas javnosti"?
- Ja sam rođen u okolini Beograda i nemam drugu otadžbinu osim Srbije. Bio sam imućan čovek i kad sam iz Amerike vratio u Beograd. Nisam potrošio novac na lična zadovoljstva i komfor nego sam stečeni kapital uložio u Srbiju a i danas sve što zaradim u svetu opet donosim i ulažem u Srbiju. Iako kao i dosada dovodim imućne strance da nađu svoj interes da sa nama zajedno investiraju u Srbiju.

Što se tiče same uređivačke politike ja sam kao zastupnik uloženog kapitala dao sledeće smernice uređivačkom kolegijumu. Novina mora da štiti državni i nacionalni interes ovog naroda a svi zaposleni moraju se ponašati domaćinski kad je reč o troškovima poslovanja, onako kako to rade i u svojoj kući. Tražim da se ne sukobljavaju sa zakonom, da podjednako kritički pišu o svim temama značajnim za javnost a zbog toga sam i stavio ispod glave lista slogan "Mi ne ulepšavamo stvarnost".

U svakodnevnu uređivačku politiku novina se ne mešam jer se u taj posao istinski ne razumem, ali pažljivo biram one koji rade u listu i koji sprovode uređivačku politiku. Po mom mišljenju to mora da budu ljudi koji nisu dolazili u sukob s zakonom a volim i kad su to porodični ljudi koji najbolje znaju šta je odgovornost prema poslu, porodici i zemlji. Tako novine sasvim samostalno vodi redakcija, odabrani ljudi, koji su prethodno radili u svim redakcijama koje su nešto značile u ovoj zemlji. Ja sam zato samo čitalac tih novina baš kao i svaki drugi kupac. Istina je, ponekad ali baš retko, tražim od redakcije da novine budu življe, zanimljivije, da više pišu o običnim ljudima i njihovim životnim problemima i to je sve.

Kraj