[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


22. May 2000 16:27 (GMT+01:00)

Kako je aktuelna politika podelila porodicu Vidić u mačvanskom selu Ševarice

Opet brat na brata

Blizanci Predrag i Nenad, jedan profesor istorije, drugi policajac

Kosana je umrla onog trena kad se Nenad rodio. Predrag se rodio u našoj kući, u sobi do šora, pola sata ranije… Nenad u taljigama ispod krivog bresta. Nisam ni stigao do Šapca, a Bog je tako hteo. Pošli smo tog jutra licem na Nikolaje, moja Kosana i ja. U stvari nas četvoro… Samo što je videla Predraga i zadojila ga, rekla mi je jedva čujno:

- Vodi me Dobrivoje doktoru…
Posekao sam Predragu pupak srpom na vatri ožeženom, stavio dete na sisu Kosani i otišao na avliju da prežem Liska. Znao sam kad Kosana kaže da s ide doktoru da je to stvarno zort. Baba Jovanka, najumetnija babica u selu koja je porodila pola Ševarica, rekla je da će biti sve u redu. Niko nije znao da Kosana u sebi ima još jedno dete.

Nisam ni ja znao da mi je Bog u jednom momentu podario dva sina. Ipak, uzeo mi je i najboljeg druga, moju Kosanu. Vraćam se u moje Ševarice, prošao sam pola Mačve, kajase obavio oko levče, u levoj ruci držim još krvavog i nepovijenog Nenada, na desnoj ruci tek zadojenog Predraga.

Moja vesela Kosana nije stigla ni da vidi svog drugog sina, umrla je a da Nenada nije ni zadojila. Ležala je pozadi u taljigama na senu…

- Nije dobro što je Nenad ostao nezadojen majčinim mlekom - reče mi još s vrata mati Vidosava. Povedi računa o njima, jest da su blizanci, al videćeš biće ko rogovi u džaku.

Sutradan saranismo Kosanu na Pavlovačkom brdu.
- Tebi će sad da bude teže neg ikome - reče mi za večerom brat Veroljub. Sad fala Bogu imaš četvoro dece. Imaš dva zlatne devojčice Anđelku i Staniju i dva junaka Predraga i Nenada.

Da je Bog veliki pravednik uverio sam se već idućeg leta. Morao sam se oženiti. Milunka je prihvatila i moju kuću i moju decu. I ja sam u kuću pozvao i nju i njenu ćerku Ljubicu.

Ne znam da li sam još tad pogrešio al odlučio sam da oba sina dam na škole. Predrag je to i iskoristio. Devetog marta te čudne 91. bio sam u Beogradu. Toga dana diplomirao je moj Predrag, na Filozofskom fakultetu, odsek nacionalna istorija. S nepune dvadeset i tri. Bilo mi je milo… I zbog istorije i zbog mog Predraga.

Nenad je započinjao svašta. Uvek mu je neko drugi bio kriv. Jedno jutro, iza naše slave Stepanjdana, veli meni moj Nenad:
- Oče, ja odlazim u miliciju…

- Nemoj sine ako ti škola već ne ide, evo ti imanje, evo ti sav kapital, budi čestit seljak, nije tebi nužda, ti znaš da tamo ide onaj ko gladan stomak mora s nečim da založi. Ti si domaćinski sin, a takvi tamo ne idu. Jok, ne vredi, navro moj Nenad, i ode…

Pustim ga, mislim se kad oseti šta je to, kad se okrene oko sebe i pogleda, doći će on brzo kući. I stariji brat Predrag zausti da mu nešto kaže, da ga nauči, dok će njemu moj Nenad:

- Ti da ćutiš…
Dosad ga je uvek oslovljavao s Braco, sad odjednom ni ime da mu pomene. Ne bi mi pravo. Prođe mi kroz glavu ona misao moje matere Vidosave da povedem o njima računa jer su nezadojeni istim mlekom. Sledećih godinu dana Nenad se nije javljao ni u kuću dolazio.

Odem ja jedno jutro u stanicu i pitam jednu sedu glavu u plavoj uniformi gde mi je sin Nenad?
- Koji Nenad?
- Nenad Vidić - velim ja.
Čovek skoči, dotegnu opasač, zabaci pištolj na kuk i skoro stade mirno preda mnom.

- Vaš sin je do velikog čina doguro - reče. - Povereni su mu važni zadaci. Dobro je, zdravo je i gura karijeru.

Bi mi drago za ovo da je živo i zdravo. Za ono drugo mi baš bi svejedno. Opet se setih reči moje matere Vidosave. I pokušah da ih zaboravim.

Te zime 97. dođe na Stepanjdan i Nenad u našu kuću, u svoju kuću i na svoju slavu. Ljudi ko ljudi počeše i o politici. Tu pred svećom i panaijom. Jedni grde ove, drugi grde one. Vidim ja, moji sinovi se zajapurili, tu pred svećom Svetog Stevana pa kevću li kevću jedni na druge. Od tog 9. januara 97. godine Nenad više ne prekorači prag naše i svoje kuće.

Mislim se još tada ja u sebi: "E crni Dobrivoje, šta si dočeko, da ti se sinovi blizanci kraj sveće slavske i žita očitanog krve. Sve zbog politike. Bar da je na tome ostalo…Koliko juče, ili prekjuče, dođe meni iz Beograda moj Predrag i veli:

- Otac, video sam Bracu.
- Je l dolazio kod tebe kući - pitam sav srećan.

- Jok, bio ja sa svojim studentima ovo pred Skupštinom i vidim Nenada, u panciru sa šlemom i maskom. Nisam ga mogao spolja ni prepoznati. Poznao sam njegov glas i njegov dah sam osetio na mom obrazu. Isti onaj dah kao kad smo bili deca i kad smo se rvali na nasipu pored Save, sećaš li se oče…

Meni se skupi sve u stomaku. Znam, udarili su jedan na drugoga. Braća rođena, još i blizanci… Zbog njihovih života je moja Kosana trideset i nešto godina u grobu. A oni udarili jedan na drugoga…

Dalje nisam teo slušati ni Predraga. Naredim mu kako zna i može da mi dovede i Nenada. Postavim ih obojicu da sednu za isti sto pod velikom kruškom nasred avlije naše. Ja sednem naspram njih i počnem:

- Danas su Sveti Nikolaji, dan kad ste se vi rodili i kad je umrla majka vaša. Vi treba da budete prvo ljudi, braća, pa tek onda sve ostalo. Zar ti, Predraže, kao stariji brat nisi izučio dobro tu svoju istoriju na fakultetu. Ti, Nenade, nemaš prečeg zadatka od mira sa svojim bratom.

- Sećaš li se Braco šta si pričao za Belu Crkvu te 41. da je Bogdan Lonča, žandar koga ubi Žikica Španac, branio ustavni poredak jedne zemlje, sećaš li se ti bi bar istoriju trebao da znaš šta je značilo za Srbiju kad je udario brat na brata, Srbin na Srbina. Sad meni zameraš što štitim poredak ove zemlje?

Gledam kako se Predrag muči šta da bratu odgovori…
I Predrag poče:

- Jadna je ova Srbija i jadan je ovaj narod kad je došlo vreme da negdašnji partizani i komunisti koji vlast oteše puškom sad se zaklinju u legalizam države i nenasilništvo. I jadni su oni četnici koji od legaliteta i prvih sinova srpskih sad na ulici postaše partizani i komunisti. Opet Bela Crkva u Srbiji, opet neki ustanak.

- Jadan sam ja koji sam vas izrodio i u mutno vreme u život poslao. Neka vas Bog čuva obojicu - reče Dobrivoje i nastavi:

- A mene neka Gospod što pre šalje mojoj Kosani da ne gledam svojim očima. I još nešto da vam velim sinovi moji:

- Majka vam je obojici u jednom trenu život dala. Zato nema ni naređenja ni te partije koja je od majke starija. Brat na brata ruku podići ne sme. Dok je naroda, biće i države.

Tako reče Dobrivoje svojim sinovima Predragu i Nenadu, pod velikom kruškom nasred avlije Vidića, nasred Mačve u selu Ševaricama, leta nemirnog dvehiljaditog.

D. V. Misojčić


vesti po rubrikama

^reportaža

16:27h Kako je aktuelna politika podelila porodicu Vidić u mačvanskom selu Ševarice: Opet brat na brata
16:33h PLEMIĆI U SRBIJI: Ivan Kaić iz Svetozara Miletića kod Sombora i danas nosi titulu plemića
16:45h

Na sahrane ruskih gangstera troši se pravo bogatstvo

17:41h Ratni veterani čuvene operacije iz Drugog svetskog rata gase svoje udruženje
18:34h Papa Vojtila teško bolestan, ko će ga naslediti
     


     


FastCounter by LinkExchange