Pošto je pogledao radnu verziju dokumentarnog filma Dragana Elčića "Život" Nikita Mihalkov, koji je u februaru boravio u Beogradu, ostao je, kako se izrazio, bez teksta.

Snimljen na filmskoj traci u skupoj produkciji "Srna filma", što je prava retkost za dokumentarac, "Život" će biti prikazan kao predstavnik Republike Srpske na Festivalu "Zlatni vitez" u Moskvi, koji veliku pažnju poklanja dokumentarnoj produkciji.

Renomirani autor Dragan Elčić stari je znanac i laureat ovog festivala, s ukupno pet nagrada, među kojima je i najviše priznanje "Zlatni vitez" za najbolji film "Krstić". Paralelno s moskovskim festivalom Elčićev "Bijeg" prikazuje se u Krakovu, a "Život" iz Moskve putuje u Sankt Peterburg, Dramu, festival Alpe Adrija.

- Šta očekujem od festivala - "Zlatnog viteza". Odlučio sam da putujem u Moskvu, a ne u Krakov na jedan od najprestižnijih festivala dokumentarnog filma. Emotivno sam vezan za "Viteza", zbog priznanja, odnosa ljudi, ideala na kojima je koncipiran. Ishodište mog rada na filmu je čovek, priroda, duhovnost, uzvišeni ljudski ideali na kojima je festival postavljen.

Poslediplomske studije završili ste u Moskvi?
- Magistrirao sam s temom "Dokumentarni film u ekstremnim uslovima" na Sveslavjanskom univerzitetu kod profesora Zahareva i Stefanova. "Život" sam radio isključivo za "Zlatni vitez", koji je posvećen 2000. godišnjici Hristovog rođenja. Festival se zato se i održava u Moskvi, sa toliko sjaja. Ovaj veliki datum ignorisan je na beogradskom martovskom festivalu.

Šta je po vama ključna preporuka ovog filma za tolike festivale?
- U manastiru Kovilj priroda je napravila nesvakidašnju sintezu. Napuštena crkvica Svete Petke iz 18. veka potpuno je srasla sa stoletnim hrastovim stablom. Stiče se utisak da crkvica visi na grani. Hrast je suv i beživotan, kao i crkvica - bez liturgije. Iako je sve ugašeno, na vrhu hrasta nalazi se ogromno gnezdo roda u kome buja život. Jedini ritual koji se u crkvici odvija jeste pravoslavno krštenje beba. Plač beba sliva se s kliktanjem roda i čini jedinstvo mitskog i realnog. Pozivi monaštva na buđenje lupanjem u klepetalo proizvode muziku skoro identičnu s oglašavanjem roda. Akcenat je na mitološkom, uzvišenom odnosu između čoveka i prirode. Film funkcioniše kroz simbole. Direktor fotografije jeste Draško Plavšić, a koproducenti "Zastava film" i "Film i ton".

V. Milivojević
Foto: P. Vujanić