[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


22. May 2000 18:06 (GMT+01:00)

Brus Ralston: Da li je Beograd mrtvo more za biznis (26)

Igra obeležena kartama

Posle svih događaja u vezi sa američko-srpskom investicijom, ostvarene u proteklih deset godina preko firme "Ronako sistems" iz Delavera i ABC Produkta iz Srbije, postavili smo gospodinu Brusu Ralstonu, potpredsedniku i izvršnom direktoru firme - američkog partnera, nekoliko pitanja.

Pre deset godina, kada ste prvi put došli u Jugoslaviju, učinilo Vam se da je to zemlja koja, uz pomoć stranih investicija, može ekonomski da procveta. Na čemu se tada zasnivao Vaš optimizam?
- Moja najranija sećanja o Jugoslaviji potiču iz prvih dana Drugog svetskog rata. Imao sam samo 15 godina kada se rat završio, ali se sećam jednog filma koji sam video na početku rata o četnicima i njihovom otporu nacističkim okupatorima vaše zemlje. Takođe sam čuo priče o američkim pilotima koji su bili oboreni iznad Jugoslavije za vreme invazije na Italiju, a koje su spasili jugoslovenski borci u ilegali. Jedan od mojih najbliskijih prijatelja u Doveru bio je među tim pilotima i mnogo puta smo razgovarali o tome kako su ga vaši ljudi spasili. Živeo sam u delu Ohaja u kome je glavna grana industrije bilo rudarstvo i mnogi moji drugovi iz razreda bili su Srbi druge generacije. Zajedno smo se bavili sportom i nismo mnogo bili svesni razlika između naših kultura. Zato su moja najranija zapažanja o Jugoslaviji i vašem narodu bila vrlo pozitivna. Takva su i danas.

Prvi put sam se upoznao sa Radisavom Rodićem početkom osamdesetih godina, kada se on pojavio, zajedno sa svojim prevodiocem, u mojoj kancelariji u Doveru sa jednim poslovnim partnerom iz Nju Džerzija. U to vreme smo za gospodina Rodića osnovali korporaciju u Delaveru. On je prethodno imao loša iskustva sa nekim svojim partnerima u SAD, tako da sam ja postao njegov nezvanični savetnik, pokušavajući da mu pomognem da ga ne "opelješe" sumnjivi tipovi. Bio sam u njegovoj kući u Nju Džerziju, upoznao se sa njegovom porodicom i tako smo postali dobri prijatelji.

Godine 1990. kada je Jugoslavija saopštila da će se preorijentisati na slobodno tržište, vaš bivši premijer g. Marković posetio je SAD i govorio u Trgovinskoj komori SAD. On je pozvao američke investitore da se aktiviraju u Jugoslaviji koja je u to vreme imala najbolju privredu od svih zemalja istočnog bloka.

Otprilike u to vreme, zapravo u januaru 1990. godine, obratile su mi se osobe koje su želele da formiraju holding kompaniju u Delaveru radi investicija u Jugoslaviji i Rumuniji. Ti investitori su mnogo bolje poznavali jugoslovensku privredu i pravnu stranu investicija koje su u Jugoslaviju ulagali američki preduzetnici. Iako sam postavljen za potpredsednika i direktora holding kompanije "Ronako sistems", najveći deo investiranog kapitala obezbedile su osobe koje su daleko bolje poznavale zemlju, uređenje, ekonomiju i njen potencijal.

Ja sam bio ekspert za holding kompanije u Delaveru i poreski sistem SAD; oni su bili pokretačka snaga angažovanja u Jugoslaviji. Svi smo bili ubeđeni da je eksperiment sa komunizmom na Istoku otišao u prošlost kao neuspeh i da je slobodno tržište talas budućnosti. Smatrali smo da je Jugoslavija u poziciji da mnogo brže pređe na uspešnu tržišnu ekonomiju zato što je njena privreda bila vodeća na Balkanu.

Po čemu se, kada je reč o uslovima za biznis, Jugoslavija tada razlikovala od drugih zemalja Istočne Evrope, koje su u to vreme takođe započinjale reforme svojih ekonomskih sistema?
- Mislim da je jedan od faktora zbog kojih je Jugoslavija izgledala kao zemlja koja mnogo obećava bio taj što je veliki broj vaših ljudi radio u Zapadnoj Evropi i što su oni bili upoznati sa dva različita ekonomska sistema koja su u to vreme funkcionisala u Evropi. Njihove kvalifikacije i iskustvo u nekim visokotehnološkim granama industrije koje su bile u povoju mogle su da ih učine dragocenim liderima u procesu tranzicije na tržišnu ekonomiju u Jugoslaviji. Većina njih želela je da se vrati u zemlju pod uslovom da u Jugoslaviji mogu isto tako dobro da zarade i žive kao što su to mogli u zapadnim zemljama.


Kvalifikovana radna snaga izuzetno je važna za svaku ekonomiju u razvoju, a izgledalo je da Jugoslavija ima na raspolaganju više takve radne snage od ijedne druge balkanske zemlje. To je bio dodatni faktor, pored činjenice da je jugoslovenska privreda 1990. godine bila najuspešnija u regionu.

Iz tog Vašeg uverenja proistekla je i odluka da ovde, preko ABC Produkta i vašeg prijatelja Radisava Rodića, uložite svoj kapital. Šta ste očekivali od te investicije?
- Ono što se u slobodnoj ekonomiji očekuje od svake investicije jeste profit. Ja definišem profit kao "platu za rizik". Za razliku od vode, novac teče uzvodno. Pod tim podrazumevam da će investirani kapital uvek težiti najvišoj stopi dobiti (profita) koja je povezana sa rizikom. Investitor će analizirati rizike, proučiti potencijal tržišta i projektovanu dobit od rizika i uložiće svoj kapital tamo gde će mu on doneti najveću dobit. I postupaće u skladu sa tim.

Svako ulaganje kapitala je po pravilu teška odluka, i podrazumeva detaljno ispitivanje isplativosti, poslovnog okruženja, pravne sigurnosti i kredibiliteta partnera sa kojim se ulazi u posao. Kako ste Vi to uradili prilikom investiranja u Jugoslaviju sa ABC Produktom?
- Mi smo se jako oslanjali na poslovno iskustvo naših investitora, menadžera i direktora. Poznavali smo sve finese štamparskog biznisa i bili smo uvereni u potencijal u toj oblasti i u našu sposobnost da zadovoljimo taj potencijal. Naši prijatelji u Jugoslaviji bolje su poznavali potrebe naroda i ekonomije, tako da smo savete i smernice preuzimali od njih. Takođe smo želeli da osnujemo grupu integrisanih kompanija koje bi jedna drugoj mogle da isporučuju robu i pružaju usluge kako bi se troškovi sveli na minimum, a profit od naših investicija i rada bio maksimalan.

Uz to bili smo ubeđeni da je tržište zrelo za otvaranje diskontnih robnih kuća i supermarketa po uzoru na takve objekte koji su bili uspešni na Zapadu. Naše tehničke i građevinske kompanije napravile su projekte i izgradile ili renovirale naše poslovne objekte, naša saobraćajna kompanija isporučila je robu robnoj kući koju smo sagradili, naša štamparija je isporučila poslovne formulare koji su nam bili potrebni za sve naše kompanije, kao i ambalažu, grafički i reklamni materijal, a svoje proizvode i usluge reklamirali smo u publikacijama koje smo sami štampali i distribuirali. Ova integracija razrađena je po savetu eksperata za ovu oblast i imala je vrlo veliki potencijal za uspeh.

Sudeći po onome što se potom dešavalo sa Vašim kapitalom, očigledno je da neka Vaša očekivanja nisu ispunjena. Šta je to što niste imali u vidu - i što nikako niste očekivali - što je doprinelo da se novac koji ste uložili gotovo sasvim obezvredi?
- Dobro se sećam konferencije za novinare 1991. godine u Beogradu. Moja glavna poruka bila je sledeća: za investitora je poslovna klima isto što i vremenski uslovi za seljaka. Seljak zna šta može da očekuje od majke prirode. On obrađuje zemlju, seje, neguje useve i na kraju žanje. Sve što poseduje i sav njegov trud izloženi su riziku. On se nada bogatoj žetvi i takva žetva je njegova plata za rizik, njegov profit nakon što se plate svi troškovi.

Investitor mora da zna - u vreme kada ulaže investiciju - da vlada neće menjati uslove usred igre. Niko, ni igrač ni navijač, neće da toleriše fudbalsku utakmicu u kojoj se pravila menjaju nekoliko puta pre nego što se igra završi.

Da bi poslovni poduhvat uspeo, apsolutno je neophodna stabilnost poslovne klime. Investirani kapital mora biti zaštićen od nasrtaja vladinih resora i političara. Investiranje kapitala je uvek bilo kocka i investitor mora da bude spreman da preuzme rizik. Ali, kada vlada igra poker obeleženim kartama, onda je to isto što i krađa. Moj je utisak da jugoslovenski državni funkcioneri igraju igru sa "ABC Produktom" upravo obeleženim kartama.

Vlade imaju pravo na komad kolača, našeg kolača. One pružaju usluge i zaštitu i za to moraju biti plaćene. Ali, kada uzmu čitav kolač i pri tom uzmu i pećnicu u kojoj se taj kolač peče, na kom sledećem mestu će naći novi kolač? Ako ubijete koku koja nosi zlatna jaja, onda ste ne samo pohlepni, već i glupi.

Trenutno američka privreda doživljava procvat. Profit je visok, a i porezi koje kompanije plaćaju državi rekordno su visoki. Kada bi naša vlada preduzela samo neke od mera protiv kompanija kakve je preduzela vaša vlada protiv naše kompanije u Jugoslaviji, samo je pitanje šta bi se prvo desilo - potpuni krah privrede za kojim bi usledio potpuni krah vlade ili oružana pobuna.

Bez stranih investitora vaša privreda nikad neće doživeti procvat, a neće ni vaša vlada. Ukoliko se odnos vlasti prema privatnom kapitalu drastično ne promeni, nikada nećete imati nijednog stranog investitora. Posao i država su povezani kao sijamski blizanci. Oni su jedni drugom potrebni da bi preživeli. Jedan sijamski blizanac ne može da preživi ako ubijete drugog. Krajnje je vreme da se političari u Jugoslaviji osveste. Komunizam je umro zbog svojih ekscesa, zato ga sahranite. Vreme je za život.

Da li ćete Vi lično nešto preduzeti da zaštitite ulog "Ronako sistemsa" u ABC Produktu?
- Mi ćemo svim pravnim sredstvima pokušati da povratimo svoju imovinu i zaštitimo svoje investicije, iako izgleda da imamo posla sa protivnikom koji igra obeleženim kartama.

Očekujem od mog prijatelja Rodića da učini sve što može sa svoje strane, da se ovi problemi reše. Nadam se da će uz naše srpske advokate rešiti sporove u Jugoslaviji i da neće imati potrebe da se angažuje i sud iz Delavera, ili Federalni sud ili međunarodna arbitraža - nego da će sve biti raspravljeno u srpskom pravosuđu zato što je to i u interesu srpskog naroda.

Šta, po Vašem mišljenju i na osnovu iskustva koje imate, država mora da radi da bi pomogla ekonomiji, a šta nikako ne bi smela da čini?
- Vlada mora da obezbedi pravnu stabilnost koja će uveriti investitora da će pravila igre biti ista i na početku i na kraju. U Delaveru se nalazi veći broj svetskih velikih i malih korporacija nego u bilo kojoj američkoj državi. Glavni razlog što se krupni investitori odlučuju da sedišta njihovih kompanija budu baš u Delaveru, jeste taj što su naši zakoni uzor za svet i što je naš Privredni sud jedinstven. Taj sud se samo bavi poslovnim parnicama i to radi brzo i nepristrasno. Biznis traži stabilnost i poštene uslove. Mi želimo da isporučujemo kvalitetne proizvode i usluge i očekujemo pošten i nepristrasan tretman od vlade koja se ponosi takvim istim kvalitetom i poštenjem.

Da li se, zbog svega ovoga, promenio Vaš stav simpatija i razumevanja za srpski narod koji ste pokazivali od prvog susreta sa ovom zemljom?
- Moja naklonost prema Srbima je nepokolebljiva. Gnušam se politike koju vlada moje zemlje vodi prema Srbiji. Nikada ne bi trebalo da se mešamo u unutrašnju politiku bilo koje suverene države, niti da se angažujemo u njenim unutrašnjim problemima. Mi Amerikanci otvoreno smo podržavali g. Panića kada se on kandidovao na izborima protiv g. Miloševića. To nije bila naša stvar. Trenutno osuđujemo to što se Narodna Republika Kina umešala u naše poslednje predsedničke izbore. Mislim da se ne može imati i jedno i drugo. Vaši izbori su vaša stvar, a ne naša.

Vaša vlada je, po mom mišljenju, loše rešavala probleme na Kosovu. Ali, to su bili unutrašnji problemi koji se nas ne tiču. Nažalost, obe strane su ispoljile preveliku surovost koju su ljudi širom sveta mogli da vide na televiziji. Zapadni svet ne toleriše takvo ekscesno ponašanje. Ja nisam taj koji treba da procenjujem ko je u pravu, a ko nije na Kosovu, u Bosni ili Hrvatskoj. Ali, svet je o vama sudio na osnovu izveštavanja CNN-a, čega ste sigurno i sami svesni.

Jedina alternativa ratu je kompromis. Kompromis najčešće mora da sačeka da prestanu sukobi. Šteta što on ne može da prethodi sukobu.

Bombardovanje Beograda i Novog Sada duboko me je zabolelo, kao što sam siguran da je i vas. Ali, oni među nama Amerikancima koji su bili protiv te politike predstavljali su manjinu, a priče o pokoljima dovele su do ogromnog ogorčenja javnosti koje nije bilo moguće ignorisati.

Da li nameravate uskoro da posetite Jugoslaviju i sami se uverite u stanje Vaših poslova?
- Voleo bih da ponovo dođem u Jugoslaviju iz više razloga, ne samo da bih utvrdio žalosno stanje naših investicija. Nedostaju mi moji brojni prijatelji i poslovni saradnici. Nedostaju mi ljudi zaposleni u hotelu "Moskva", koji su mi pružili osećaj doma kada sam bio daleko od kuće. Jedino se nadam da će me vaši ljudi, kada budem ponovo došao, dočekati kao prijatelja, kao što su me dočekivali i ranije, pre bombardovanja. Ali, kao američki državljanin, moram da prihvatim svoju odgovornost za tu politiku iako je nisam podržavao.

SUTRA: Otimanje i uništavanje stranog uloga



     


FastCounter by LinkExchange