Long Gon Džon je personifikacija novog londonskog andergraunda. On je izumitelj "Simpatije za industriju ploča", ugledne izdavačke kuće čiji su potpisnici takva imena ekstrem-roka kao što su "Joneses", "Lazy Conjgirls" ili "Spaceshits".

Džon tvrdoglavo oponira svoj ispraznosti holivud-roka i nepisanim pravilima bogova marketinga tipa Tauer Rekords ili Virdžin Transamerika. Od tekstova do spotova, sve što ima dodir Long Gon Džonovog menadžmenta predstavlja svežu krv i autentični artefakt života na ulicama El-eja.

Celokupan opus "Simpati..." kuće može se proveriti na sajtu www.sympathy.records. Pored svojih redovnih diskografskih aktivnosti, ovaj nesvakidašnje uporni mladi čovek je i jedan od najuticajnijih i najprestižnijih kolekcionara nove umetnosti koja preti da poremeti čitav sistem vrednosti koji neguju buržoaske galerije Sohoa i Grinič Vilidža.

"Na žalost, nisam rođen sa talentom za kreativnu ekspresiju. Izgleda da je moja uloga u ovom životu da budem patron. Počeo sam kao CD pirat i dugo sam oklevao da postanem oficijelni izdavač. Mislim da je piraterija poslednje romantično zanimanje na ovom svetu, neka vrsta božje osvete za surovu glupost komercijalne industrije koja lagano gubi svaki kriterijum šeneći pred poljem moći.

Obožavam da živim okružen umetničkim delima koje su pravi istorijat američkog kolektivno nesvesnog: od slika Roberta Vilijamsa do džinovskih marioneta junaka crtanog filma sa nekog davno zaboravljenog vašara. Novu američku umetnost pre svega karakteriše cinizam, bizarni humor i želja za šokiranjem jednog sistema vrednosti koji nas vodi pravo u bezličnost i submisivnost i to na svetskom nivou.

Uopšte nije čudo da Njujork decenijama ignoriše kalifornijski andergraund jer su njegove galerije glavni psi čuvari umetnosti kao ilustracije za tehnokratsko jednoumlje. Na sreću, novi stil koji me čini srećnim je toliko životan da mu mrtvi mozgovi još uvek ne mogu smisliti čak ni posprdno ime. Američka likovna kritika barata sa četiri pojma: konceptualizam, minimalizam, ekspresionizam i postmoderna. Sve van toga ih čini neurotičnim i nesigurnim." (izvodi iz Long Gon Džonovog intervjua za majski broj "Džakstapoz" magazina).

Srđan Đile Marković