Navodno zbog duže blokade računa krajem prošle godine pokrenut je prethodni stečajni postupak za ABC "Grafiku". Već tada pala je u oči preterana ažurnost stečajnog veća Privrednog suda u Beogradu: u Srbiji i njenom glavnom gradu postoji na stotine preduzeća čiji su računi blokirani po godinu, dve i duže, a ni do danas stečaj nad njima nije otvoren. U slučaju ABC "Grafike" uz rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odmah je poslato i rešenje o privremenoj meri zabrane raspolaganja imovinom i ograničavanja prava organa upravljanja. Sve to još nisu bila kršenja zakona, ali ovakva ažurnost Privrednog suda u Beogradu ukazivala je šta će se kasnije dogoditi.

Očigledna namera suda
Na prvom ročištu održanom 30. decembra prošle godine, ABC "Grafici" je naloženo da za sledeće ročište pripremi predlog prinudnog poravnanja sa poveriocima.

U to vreme nikome nisu pale u oči informacije objavljene u "Službenom glasniku" Republike Srbije od 22. decembra 1999, ali i one će kasnije dobiti na značaju. Na prvi pogled sasvim je nejasna, pa ostavlja utisak i da je nevažna, odluka na strani 1057 gde piše: "u odluci o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova ("Službeni glasnik" RS, broj 48/99), briše se tačka II". Međutim kad se pogleda taj prethodni "Službeni glasnik" i u njemu pomenuta odluka, u tački II piše: "prestaje sudijska funkcija Tomislavu Gaževiću, sudiji Privrednog suda u Beogradu, sa 31. januarom 2000. godine, zbog ispunjenja uslova za penziju." Sve ovo znači da je sudija Privrednog suda u Beogradu Tomislav Gažević trebalo da ode u penziju, a onda je ta odluka povučena, i ovaj sudija pojavljuje se kao predsednik Stečajnog veća za ABC "Grafiku".

Na drugom ročištu predat je predlog prinudnog poravnanja sa poveriocima ABC "Grafike" i oni su se svi pred sudom saglasili s tim poravnanjem i predali o tome pismene izjave. Time su ispunjeni zakonski uslovi za otvaranje postupka prinudnog poravnanja i sa ročišta su otišli zadovoljni i predstavnici ABC "Grafike" i njeni poverioci. Očekivali su da Stečajno veće samo potvrdi ono oko čega je pred njim postignuta saglasnost. Stečajno veće, međutim, umesto da primeni zakon, počinje sa njegovim kršenjem i uništavanjem nekih osnovnih instituta procesnog prava koji važe još od rimskog prava za nesporne.

Odbacuje se predlog za prinudno poravnanje i Stečajno veće donosi rešenje o otvaranju stečaja, uz obrazloženje da poslovne knjige ABC "Grafike" nisu uredne.

Tako je ogoljena namera suda, odnosno cilj vanpravne prirode kojim se Stečajno veće rukovodilo prilikom postupanja u ovom sudskom predmetu. Umesto da svrha postupka bude zaštita interesa poverilaca, postupak je iskorišćen kao sredstvo za uništavanje dužnika - ABC "Grafike".

Tajanstveni dokazi za stečaj
Stečajni postupak postoji radi zaštite potraživanja i interesa poverilaca u odnosu na prezaduženo preduzeće. Odbacujući predlog za prinudno poravnanje, koji su podržali gotovo svi poverioci, Sud je pokazao da ga, u stvari, interesi poverilaca uopšte ne zanimaju, već da stečajni postupak služi da se ABC "Grafika" eliminiše s pravne i poslovne mape Srbije.

Stečajno veće kojim je predsedavao pomenuti sudija Tomislav Gažević, da bi obezbedilo argumente za presudu o uvođenju stečaja, izvelo je dokaze posle zaključenja rasprave u prethodnom stečajnom postupku, i to dva dana posle održanog ročišta. Time je povređen osnovni princip svih postojećih sudskih postupaka. Nigde se ne dozvoljava sudskom veću da dokaze na kojima zasniva presudu, izvodi van pretresa, rasprave i ročišta. Čak i u postupcima sudova španske inkvizicije, sudova iz doba staljinizma, uvek je pre izricanja presude saopštavano "krivcima" za šta se terete.

Time je stvaran bar nekakav privid regularnosti postupaka. U ovom slučaju, međutim ABC "Grafika" uopšte nije bila u mogućnosti da se izjasni o navodnoj neurednosti poslovnih knjiga, a to je Sud uzeo kao razlog za uvođenje stečaja. Ni do danas niko nije video niti saznao šta je sadržina nekog, famoznog izveštaja finansijske policije u kome, navodno piše da su poslovne knjige ABC "Grafike" neuredne. O urednosti poslovnih knjiga na dva ročišta održana u predstečajnom postupku - uopšte nije bilo ni reči.

Uostalom, izveštaj finansijske policije predstavlja nedozvoljen dokaz zato što je finansijska policija jedna od stranaka u ovom postupku, i to onaj jedini poverilac koji se nije pojavio na održana dva ročišta pre otvaranja stečaja. Ironija je još veća kada se zna da rešenja o kažnjavanju ABC "Grafike" od strane finansijske policije, na osnovu kojih je ona dobila status poverioca, još nisu postala pravosnažna kada je stečaj uveden.

Povredama sudskog postupka oduzeta je mogućnost i da osnivač ABC "Grafike", a to je ABC "Produkt", preda sudskom veću izjavu kojom je želeo da preuzme celokupni dug štamparije, mada je ta mogućnost morala biti data svim učesnicima prethodnog stečajnog postupka zato što je to propisano Zakonom (član 84.) Preuzimanje duga štamparije, od strane "ABC Produkta", takođe bi sprečilo otvaranje stečaja.

Najveći gresi štamparije
Branioci ABC "Grafike" u ovom sporu zapazili su da je manje reč o primeni prava i zakonitosti, a više o drugim motivima za presudu o stečaju. Tako advokat Aleksandar Petrović po okončanju ovog sudskog slučaja daje izjavu koja je objavljena u štampi: "ABC "Grafika" je verovatno bila jedina politički neopredeljena štamparija u Srbiji poslednjih godina.

Štampala je izdanja Srpske radikalne stranke (knjige Vojislava Šešelja, list "Velika Srbija"...), Demokratske stranke (list "Demokratija", bilten "Promene"...), Srpskog pokreta obnove (časopis "Srpska reč"...), Socijalističke partije Srbije (list "Lid"...), JUL-a (opštinske biltene...), dnevne novine "Naša borba", "Blic", "24 časa", "NT Plus", "Glas javnosti", nedeljnike NIN, "Vreme", "Evropljanin", "Pravoslavlje"... Jednom rečju, štampala je sve što je naručilac - klijent bio spreman da plati, a državni tužilac nije zabranjivao.

Kad niko drugi nije bio spreman da nešto štampa iz ovih ili onih političkih razloga, činila je to ABC "Grafika". Izgleda da joj je to i najveći greh. Niko je nije smatrao za svoju i sada je prepuštena na milost i nemilost nezakonitim postupcima Privrednog suda u Beogradu.

Njena prava i prava drugih preduzeća u Poslovnom sistemu ABC uskraćena su u tolikoj meri da im se ne omogućava čak ni da izvrše uvid u sudske predmete u kojima im se sudi, žalbe koje ulažu ne dostavljaju se blagovremeno drugostepenom sudu, sprečavaju im se statusne promene neophodne za redovno poslovanje, a finansijska policija skoro da je preselila svoje sedište u njihove prostorije Međutim, ja se nadam da će ABC "Grafika" sve ovo preživeti i da će se u okvirima stečajnog postupka naći mogućnost za oporavak i finansijsku konsolidaciju."

Viši privredni sud u Beogradu odbio je međutim žalbe štamparije ABC "Grafika" i potvrdio presudu kojom je otvoren stečajni postupak. Bez obzira što je Privredni sud u Beogradu počinio toliko grešaka donoseći odluku o stečaju i to takvih da je svaka od njih predstavljala dovoljan razlog da u postupku žalbe stečaj bude ukinut, Viši privredni sud to nije uzeo u obzir. Potrudio se jedino oko pisanja obrazloženja za odbranu nečega što se pravno ne može odbraniti.

Viši privredni sud stao je na stanovište da je izveštaj finansijske policije (o navodnoj neurednosti poslovnih knjiga ABC "Grafike") merodavan zato što predstavlja izveštaj državnog organa. Iz samo njemu poznatih razloga, Viši sud nije želeo da uoči i ceni da je finansijska policija stranka u ovom postupku kao poverilac, da zakonitost njenog rada nije potvrđena jer njena rešenja o kažnjavanju nisu postala pravosnažna, kao i da je finansijska policija - upravo na osnovu urednih knjiga ABC "Grafike" utvrđivala navodne razloge da je kazni.

Uz to sasvim je jasno da urednost poslovnih knjiga koju je analizirala finansijska policija, predstavlja urednost u smislu provere uplaćivanja poreza i doprinosa. Za razliku od toga, Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji pominje potrebu urednih poslovnih knjiga kako bi iz njih stečajni sud mogao da utvrdi ko su sve poverioci prezaduženog preduzeća.

Ova vrsta urednosti u poslovnim knjigama ABC "Grafike" nikada nije osporena, niti je ikada finansijska policija u svojim brojnim kontrolama prethodnih godina pronašla takvu vrstu neurednosti kod ABC "Grafike".

Svi navodi iz žalbi odbijeni su na površan način, zato što drugačije i nije bilo moguće. Tako je stečajni postupak nad ABC "Grafikom" postao neminovnost. Posledice toga su ogromne i višestruke. Pre svega odnose se neposredno na samu štampariju ABC "Grafika", njene osnivače, radnike, poverioce i brojne klijente. Stečajna uprava koja je došla u štampariju 29. januara na iznenađenje svih koji u štampariji rade, otpustila je sve radnike, zapečatila mašine, dovela naoružane stražare i zapretila da upropasti sve što je u ovoj štampariji stvarano tokom njenog obnavljanja i razvoja od propalog društvenog preduzeća pre deset godina, do danas.

Možda je još opasnije što je opisanim postupcima Privrednog suda u Beogradu ugrožen opstanak čitavog privrednog pravosuđa. Stečajni postupak nad ABC "Grafikom" kao i postupci koje je posle otvaranja stečaja pokrenula stečajna uprava i odluke suda o privremenim merama na osnovu toga - toliko su nezakoniti da dovode u pitanje smisao pravosudnih funkcija. To je ogromna opasnost za državu, zato što bez pravosuđa nema države, a alternativa je anarhija. Uništavanje pravila po kojima postupaju pravosudni organi, a koja vekovima postoje u svim civilizovanim državama, ne znači ništa drugo nego uništavanje države.

Sutra: Otimanje i uništavanje stranog uloga