GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Reagovanje

Elektrodistribucija kao banka?

Iritiran nerazumnom akcijom isključivanja struje građanima Niša od strane niške Elektrodistribucije, odlučio sam da se obratim redakciji "Glasa".

Očigledno preduzeća, koja su inače pod ingerencijom države, nemaju razumevanja za izuzetno tešku materijalnu situaciju njenih građana, pa akcijom naplaćivanja duga primoravaju građane da daju i poslednji dinar. Mada građani dobro znaju da država nikom nije otpisala dug, pa to sigurno neće učiniti ni Elektrodistribucija. Da se razumemo, nisam ja za to da dug ne treba platiti, ali se pitam odakle platiti astronomske račune kada se jedva sastavlja kraj s krajem.

Imam utisak da se Elektrodistribucija ponaša poput svih onih koji drže nekakav vitalni monopol u državi, vodi brigu samo o svojim radnicima, njihovim redovnim i visokim platama, a na drugoj strani se nemilosrdno odnosi prema građanima kao nekakva banka zaračunavajući kamate na kamatu za neplaćene račune.

Po toj logici, trebalo bi da im padne na pamet, da se na primer, obračunavaju kamate na penzije koje kasne (dve do tri penzije godišnje), na penzije poljoprivrednika (kasne više od dve godine), zaostale plate radnicima, na dečje dodatke (kasne više od dve godine) i druge prinadležnosti koje takođe kasne. Neredovnost ovih ionako skromnih isplata direktno se odražava na platežnu moć građana, tako da su se svi dugovi permanentno nagomilavali iz godine u godinu. Kako izaći iz ove situacije? Tvrdim da uvek postoji rešenje, samo ako se ima dovoljno razumevanja. S tim u vezi, Skupština grada Niša je u više navrata tražila od nadležnih u Republičkoj vladi da se prebiju dugovanja građana prema državi i obrnuto, ali to do sada nije prihvaćeno, ne znam zašto.

U ime velikog broja građana Niša predlažem kompromisno rešenje Elektrodistribuciji dok traje ova kriza: treba da uradi presek stanja svih dužnika imajući u vidu njihov materijalni status i visinu duga, da izvesne povlastice za najugroženije kategorije građana, otpiše visoke kamate i izbaci sve ostale takse na računima za struju koji su često mnogo veći od stvarnog utroška električne energije.

Ubeđen sam da bi, ukoliko se izađe u susret ovim predlozima, građani redovnije izmirivali svoja dugovanja prema Elektrodistribuciji i drugim ustanovama sličnog tipa, jer Elektrodistribucija treba da štiti interes svojih potrošača, a ne samo svoj interes.

Jordan Ivanović, dipl. soc.
Niš


Mišljenje

Vrhunski balet u vrhunskoj predstavi

Zamislite na jednom mestu zvezde baleta Dušanku Dragićević i Konstantina Kostjukova, zvezde pozorišta Danicu Maksimović, Nebojšu Ljubišića i Petra Kralja i svetlucavi roj sazvežđa dečijeg hora "Pužići". Već to je dosta za nesvakidašnji doživljaj, ali dodajte tome kostime, scenografiju, divne akorde muzike starih majstora, tekst i prepeve pesama Branka Milićevića i prepustite da sve uskladi majstor režije kakav je Slobodanka Aleksić i dobićete umetnost neverovatne lepote.

Kako se zove ta lepotica od predstave? To je "Uspavana lepotica", ali će ona da probudi sva vaša čula i da pokrene uspavane emocije fascinirajući vas muzikom i baletom.

Ako pomislite da znate šta može da se krije iza naslova "Uspavana lepotica", nećete biti u pravu i ni blizu smisliti šta je smislio pisac. Ako pomislite da znate puno lepih melodija tzv. klasične muzike, iznenadićete se kad odslušate ovu kombinaciju, a tek kad vidite i vrhunske baletane i glumce na sceni, kad vas iznenadi lakoća kojom se predstava odvija, ostaćete zadivljeni, obogaćeni, puni lepe energije…

Iako su svi akteri ovog događaja nesumnjivo svesni da je veliki trud koji su uložili rezultirao jednim remek-delom, koje je pravi korak u razvijanju ljubavi za balet i pozorište, verujem da će im biti drago i da pročitaju. Bravo, bravo, bravo! Namerno ne koristim superlative, ostavljajući svakom gledaocu da dopiše onoliko puta "naj" koliko puta je aplaudirao na otvorenoj sceni i koliko su mu dlanovi brideli dok je pozdravljao izlazak glumaca na kraju predstave.

Prof. dr Vesna Jevremović,
Beograd


Predlog

Vostani, Serbije

Iako je od donošenja Ustava Republike Srbije protekla skoro jedna decenija, Srbija ni do danas nema svoju državnu himnu. A članom 5. toga Ustava izrično je predviđeno da ona mora da ima himnu, kao i postupak kako da se do nje dođe. Taj član Ustava nalaže, pored ostalog, da se sprovede referendum, kako bi se većina građana Srbije opredelila za svoju himnu. Ne postoje nikakvi opravdani razlozi zbog kojih pomenuta ustavna obaveza nije izvršena. U svojoj osnovi pitanje državne himne nije formalne prirode, nego pitanje suštinskog karaktera koje se tiče državnog i nacionalnog dostojanstva i samopoštovanja. Mada se radi o lako rešivom pitanju, prosto je neobjašnjivo kako da Srbija, kao suverena država, nema danas svoju himnu.

Himna SR Jugoslavije "Hej Sloveni" jeste sveslovenska himna. U njoj se uopšte ne pominje država Srbija, te i s te tačke gledišta nema stvarnog opravdanja da bude zamena za nepostojeću himnu Srbije. Postoje mnoge ideje kako da se taj problem reši. Dve od njih zaslužuju posebnu pažnju: "Bože pravde" i "Vostani, Serbije". Pesma "Bože pravde" bila je himna Kraljevine Srbije, ali i sastavni deo himne Kraljevine Jugoslavije. Međutim, pošto sadašnja Srbija nije monarhija nego republika, ta pesma, uprkos svojoj melodičnosti i šarmu, nema realnih izgleda da bude himna Srbije.

Druga je stvar sa stihovima Dositeja Obradovića u njegovoj "Pjesmi na insurekciju Serbijanov". I po svojoj sadržini koja ima viševekovnu patinu i po svojoj melodičnosti i po trajnoj aktuelnosti čini se da ta pesma najbolje ispunjava uslove da bude državna himna Srbije. Ovo bi istovremeno značilo odavanje posebne pošte Dositeju Obradoviću, velikom čoveku našeg naroda i naše kulture. Dositej je bio dragoceni spoj patriotskog i evropskog i kao takav može da bude uzor i našim savremenim generacijama. On je bio patriota pre svega na delu. Došao je u tada zaostalu Srbiju da širi prosvećenost i kulturu. Polovinu svoje ušteđevine, sticane tokom četrdeset godina rada, poklonio je srpskim ustanicima da bi kupovali municiju i puške.

Sledeći stihovi iz pomenute Dositejeve pesme pokazuju njenu prednost da bude himna Srbije:

"Vostani, Serbije, mati naša mila,
i postani opet ono što si prije bila!
Serbska tebi vopiju čada,
koja hrabro vojuju za tebe sada.
Vostani, Serbije,
davno si zaspala,
sada se probudi
i Serblje vozbudi!"

Aleksandar Bojović,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange