Petar Kalajdžić zvani Pera i Svetislav Demjanović - Mićo prvi su vozači koji su početkom maja autobusom sa BG tablicama ušli u Hrvatsku od 1991. godine. Vozili su Kulturno umetničko društvo "Stari Dušanovac", prvo društvo te vrste koje je ušlo u našu susednu državu. Išli su na proslavu Đurđevdana u Drežnici, mestu u Gorskom kotaru (okolina Ogulina).

Odmah na početku putovanja saznali smo da je za vize bilo potrebno garantno pismo domaćina, ali i urgiranje oca Miloša Orelja, pravoslavnog sveštenika u Drežnici, kod Stipe Mesića, predsednika Hrvatske.

- Je l' otvorena linija Beograd - Zagreb - pitao je na granici hrvatski policajac dok je proveravao šta unosimo od narodnih nošnji i instrumenata.

- Ma kakva linija, mi smo Kulturno umetničko društvo - odbrusio mu je Zdravko Janković, direktor i koreograf KUD-a koji je pre početka puta na autobus zalepio plakat na kojem je pored naziva društva pisalo i Belgrade - Yugoslavia.

Posle dva sata stajanja na granici i kupovini fri šopu iza sebe ostavljamo "lastino" vozilo koje je došlo pre nas, puno putnika. Čekali su da dođe hrvatski autobus kako bi se prevezli do željene destinacije.

Pauzu pravimo kod Nove Gradiške. I dok putnice trče do prvog VC-a u motelu, reporter "Glasa" razgleda suvenire.

Bilo je tu svega i svačega od zastave "lijepe naše", do drvenog tanjira sa likom Ante Pavelića. Za kupovinu ovog suvenira trebalo je izdvojiti 100 kuna (4 kune=1 marka). Albanski turisti ovde mogu da kupe i drveni suvenir sa albanskim grbom, a bosanski isti tanjir sa bosanskim grbom. Za srpske turiste od suvenira nije bilo ništa zanimljivo.

Putovanje nastavljamo i posle nekoliko sati stižemo do Zagreba koji u velikom luku zaobilazimo autoputem. Prvi grad kroz koji smo prošli bio je Karlovac. Na svakom koraku vidimo zabezeknuta lica Karlovčana. Autobus na dva nivoa sa nemačkim izrazima i velikim slovima KOLEKTA privlači pažnju tek kad vide BG tablice.

Ubrzo stižemo i do Ogulina gde nas na ulazu u automobilu čeka policija. Zaustavljaju nas i kažu da su čuli da dolazimo te da će nas do Drežnice pratiti kako se ne bismo izgubili. Vijugavim putem i kroz gustu šumu, posle skoro sat vremena stižemo do planiranog mesta. Otac Miloš ozarena lica sačekuje nas i kaže nam da je uz "božju pomoć" uspeo da nas dovede.

		Rat prstima Po povratku kući, dok je vođa puta delio sendviče koje su nam spremili Drežničani, vozač je promašio put, zbog čega smo na kraju uspeli da vidimo i deo Zagreba. Malo je reći da su Zagrepčani bili iznenađeni. Dok smo čekali na semaforu, doživeli smo i prvu provokaciju od srednjoškolaca koji su pokazivali srednji prst. Iako nam je rečeno da ne podležemo provokacijama, mlađi iz kulturnog umetničkog društva nisu odoleli da pokažu tri prsta.

Posle veselog Đurđevdana u Drežnici, narednog dana odlazimo u Gomirje, gde je beogradski KUD u klubu "Eros" zajedno sa KUD "Gomirje" održao nastup. Sutradan autobusom odlazimo u Rijeku, i dok je naša delegacija boravila na prijemu kod jugoslovenskog konzula Velimira Slane, neko je na parkingu sa autobusa skinuo jednu tablicu savio je i bacio pored vozila.

Mića i Pera je ispraviše za nekoliko minuta i vratiše na svoje mesto, a veselo društvo iz Beograda svoje putešestvije nastavlja u Pulu. U velikom Istarskom narodnom kazalištu KUD "Stari Dušanovac" nastupilo je pred punom salom. Pera poučen prethodnim iskustvom iz Rijeke, u Puli ostaje u autobusu.

Kada se predstava završila, potreseno priča kako su Hrvati prolazili i vikali mu da sa autobusa skine kokardu misleći na plakat sa grbom Beograda, kao i da se vratimo odakle smo došli. Tako je pala u vodu priča kako su ljudi u Puli i u Istri liberalniji i ljubazniji od ostatka Hrvatske.

Ubrzo je stigla i policija koja je obezbeđivala autobus. Niko nije smeo da priđe, a kamoli da nešto ružno kaže.

- Čekaj samo da vidim registraciju, ne mogu da verujem - uzvikivala je žena inače Srpkinja iz Pančeva koja živi u Puli.

Ostatak večeri proveli smo u restoranu gde su članovi KUD uz prisustvo policije ispevali poduži repertoar srpskih pesama... Iz restorana se niz ulicu pronosila pesma "Marširala, marširala kralja Petra garda". Policajci nisu reagovali... I dok smo sutradan obilazili pravoslavnu crkvu Sveti Đorđe u Ogulinu, Pera je otišao da natoči gorivo.

- Stojim ja na pumpi i točim gorivo za 700 kuna. Prilazi mi doktor iz tog mesta i kaže da je ovo prvo srpsko vozilo koje je video u Ogulinu u poslednjih 10 godina. Sipaj za još 200 kuna, a radnik na pumpi koji je Srbin samo je uzvratio "pa nek teče život, natočiću ti za još 100 kuna", pa da zaokružimo na 1000 - priča Pera.

Za sobom smo ostavili i sela gde žive samo Srbi, mahali su nam, a mi smo se zapitali da li smo probili neku blokadu, naravno u glavama.

Miroslava Cvejić