Početak - rođen je 12. jula 1948. u Mrđanovcu, kraj Šapca. Kovačevići potiču iz Crne Gore. Otac Đorđe i majka Marija rodili su "fenomen zvani Duško". Deda mu je bio učesnik Prvog svetskog rata. "Od njega, konjovoca na Ceru, čuo sam, u tri rečenice, priču za dramu "Sveti Đorđe ubiva aždahu", "priznaje" Duško.

Detinjstvo - od malih nogu suočavao se, kako kaže, s preuveličavanjima svuda oko sebe. "Mladost sam proveo između Šapca i Splita, očeva porodica je iz Crne Gore, pa nijednoj sredini nisam sasvim pripadao", ističe Dušan. Kao klinac voleo je da roni, oduševljen je svetom ispod mora, ubeđen je da bi planeta, "da je pravde, trebalo da se zove voda, a ne zemlja".

Nacionalnost - Srbin. "Srbi su zaboravili ko su i šta su, pa su nam neuporedivo bliži postali narodi južne Afrike i Kine, nego Evrope", navodi Dušan.

Verska opredeljenost - pravoslavac. "Postoji nešto što se zove red u ljudskom životu. Taj red zapisan je u jednoj knjizi koja je svetinja za sve ozbiljne narode, a nama su tu knjigu zamenili marksističko-lenjinističkom literaturom".

Obrazovanje - verovali ili ne, zbog slabog pisanja, Duško je često menjao škole. Gimnaziju "Svetozar Marković" završio je u Novom Sadu (za matursko veče napisao je parodiju na Šekspirovog "Hamleta", u znak otpora prema profesoru koji je preterivao u glorifikaciji ovog lika. Predstava je imala uspeha, igrana je i u drugim školama). Upisao je istoriju umetnosti, pa shvatio da je dramsko pisanje ono pravo i prešao na beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i TV (diplomirao 1973).

Karijera - već na trećoj godini studija, komadom "Maratonci trče počasni krug" "mali" Kovačević je stavio do znanja da s njim nema šale, da će napraviti čudo. U 29. stigao je da bude izuzetak. "Maratonci" su prvi put izvedeni pre nego što je diplomirao, ubrzo i "Radovan Treći"(hroničari su zabeležili da su od 1973. do 1977. obe predstave izvedene po sto puta). Tad je govorio: "U mom poslu tek mi se razdanjuje . Verujem da imam još ceo dan puta".

Stvorio je kultna dela ("Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću", "Proleće u januaru", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Limunacija", "Klaustrofobična komedija", "Urnebesna tragedija"); prema njegovim scenarijima snimljeni su i mnogi, istoimeni filmovi "Sabirni centar", "Balkanski špijun", "Profesionalac", "Poseban tretman", "Podzemlje" ("Bila jednom jedna zemlja"). Drama "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti", koja je na repertoaru "Zvezdara teatra", inspiracija je za novi Kusturičin rediteljski poduhvat. Već legendarni film "Ko to tamo peva", za koji je takođe napisao scenario, Kinoteka je nedavno proglasila za naš najbolji, "svih vremena".

Kovačević je i član Krunskog saveta (imenovao ga je Aleksandar Karađorđević), umetnički direktor "Zvezdara teatra". Nedavno je bio i kandidat za člana SANU ("Ma, nisam to ozbiljno shvatio, voleo bih da ako već jednog dana budem sedeo tamo, da sedim s nekim drugim ljudima"). Od 1997. priča se da bi baš on trebalo da bude kandidat za predsednika Srbije, funkcija o kojoj razmišlja: "Meni, koji pišem komade, to izgleda kao mala komediografska beleška. Ni u snu ne pomišljam da zamenim posao kojim se bavim 30 godina i u kojem sam u neku ruku već predsednik. Ima mnogo pozorišta u svetu koja su moje ambasade, gde se igraju moji tekstovi, ja dolazim već kao predsednik u mnoge zemlje".

Stranački angažman - "Voleo bih da doživim da to čudo koje se zove komunizam nestane. To bi bio najlepši događaj u mom životu", govorio je nekad, sad kritikuje i poziciju i opoziciju: "Pozicija i opozicija pretvaraju se malo u malo tužno pozorište koje ima ambicije da igra Šekspira". Kao član Upravnog odbora "G 17 plus" nedavno je žestoko iskritikovao opoziciju: "Genijalci, njih 16, samo se šetaju po Srbiji i svađaju".

Zanimljivosti - njegov izum-" smeh i dobro raspoloženje najbolje su oružje protiv sile", koristili su studenti u protestu 1996-1997. Lično smatra da je upornost njegov adut, "kad nešto rešim, to i ostvarim". Zameraju mu da je pesimista, da ne voli da se smeje, a on kaže: "Nešto nije vreme za preveliki smeh i radost. Čini mi se da na Češkoj akademiji nauka i umetnosti piše "optimizam je nedostatak činjenica". A kako nam je i šta nas čeka pokazao je romanom"Bila jednom jedan zemlja" koji je pisao pet, a živeo 50 godina. "S tugom i radošću pominjaćemo našu zemlju kad budemo pričali priče našoj deci koje će počinjati kao bajke - Bila jednom jedna zemlja", upozorio je Kovačević.

Oženjen je Nadom, advokatom, imaju ćerku Lenu i sina Aleksandra.

Zorica Vulić