Slava Karašov je gitarista "Volkov trija", čiji je nastup sa pevačima Sergejom Starostinom i Kaigalom Kovalugom bio verovatno najveća atrakcija ovogodišnjeg "Ring ring" festivala na kojem se i ovaj put okupio čitav niz zanimljivih muzičara iz raznih krajeva sveta.

Trio kontrabasiste Vladimira Volkova funkcioniše pet godina i mada su, poput mnogih drugih muzičara, počeli svirajući "za tri kopejke", dočekali su svojih pet minuta, izborili status najeminentnijih predstavnika avangardne ruske scene, tako da danas sviraju širom sveta.

Pošto je muziku "Volkov trija" teško strpati u žanrovski okvir (u šta je mogla da se uveri i beogradska publika), razgovor sa Karašovom započeli smo baš pričom na tu temu.

- Naša izdanja su kao kompilacije u kojima su zastupljeni i džez i rok i andergraund - kaže Karašov za "Glas", definišući sve to kao "no style music".

- Na koncertima se obično držimo precizno utanačenog programa, ali je beogradski koncert bio potpuna improvizacija. Ispalo je sjajno i takav koncert prosto ne može da se ponovi. Mada nema velike razlike da li sviraš u Evropi ili Americi, ipak je najlakše svirati za slovensku publiku. Amerikanci, recimo, pažljivije slušaju, ali im mnogo više treba dok počnu da reaguju, dok kod Slovena odmah vidiš reakciju i tačno znaš šta treba da radiš i sviraš.

Kako ti se čini današnja popularna muzika i kako vidiš muziku budućnosti?
- Popularna muzika je postala katastrofalno nezanimljiva i neinventivna. Ko je pokupio sve muzičke nagrade ove godine? Kvazi latinska i kvazi crnačka muzika. Po mom mišljenju budućnost leži u preplitanju stilova, u pomeranju granica, u eksperimentu. Tehnika u klasičnom smislu postaje nebitna. Naravno, ona mora da se savlada, ali više nikoga ne zanima ono što se uči u školi. Mnogo je bitnija ekspresija, sposobnost da razmenjuješ energiju sa publikom.

Kome to, po tebi, polazi za rukom ili, preciznije, kakvu muziku ti slušaš?
- Totalno raznovrsnu. Sviđa mi se, recimo, ono što dolazi iz Japana, volim ono što rade rumunski Cigani "Taraf de hajduks", izuzetno cenim ruske kompozitore Arva Pjarta, Gija Končelija, Olega Karavajčuka... Naravno, tu je i elektronska muzika, kojom se i sam bavim...

Kakvi su ti utisci iz Beograda?
- Sviđa mi se, ima neku specifičnu atmosferu i... dosta zgodnih devojaka. Ali, ne znam samo zašto su toliko na distanci... U svakom slučaju, doćiću ponovo, možda već u julu.

P.Dragosavac
I. Semerad