BEOGRAD - Uvođenje posebne naknade na benzin je neustavan čin, pošto se fiskalne dažbine mogu uvoditi jedino zakonima izglasanim u Skupštini Srbije, a ne svojevoljnim odlukama Vlade.

Ona je svakako svesna neustavnosti sličnih svojih uredbi, kakva je na primer bila prošlomesečna naknada za pivo (dinar od svake flaše za obnovu), ali Vladu očito ustavnost previše ne zanima, kaže za "Glas" dr Boško Mijatović iz Ekonomskog instituta.

		Umorili se i sponzori - U početku se obnova najvećim delom finansirala iz sponzorskih priloga. Jedan od većih dali su Karići. Sada je izgleda ponestao i taj sponzorski elan, pa država poseže za džepom građana, uvodeći nove dažbine i posebne naknade naročito na robu široke potrošnje. To znači da građani iz svojih skromnih prihoda, malih zarada i penzija, delimično finansiraju sporu obnovu zemlje i ko zna šta još, kaže dr Mijatović.

Inače, kako je objasnio republički ministar za finansije Borislav Milačić, naknada za benzin od 1,5 dinara po litru i jednog dinara za dizel gorivo nije ništa drugo do novi realni izvor za obnovu zemlje i iz njega će se finansirati popravka puteva po Srbiji i druga faza obnove.

- Analitičarima je odavno poznat problem raspolaganja fiskalnim prihodima zvanično namenskog tipa. Vlada Srbije ta sredstva ne koristi prema proklamovanoj nameni, već njima slobodno raspolaže po sopstvenoj proceni prioriteta. Recimo, prema računima republičkog Fonda PIO prihod u penzionersku kasu od naknada na duvan i alkohol jeste minimalan, što samo znači da Vlada te pare zadržava za nešto drugo. Vredi podsetiti da su dnevnice solidarnosti bile namenjene i obnovi fabrika porušenih u bombardovanju, a prema rečima Milutina Mrkonjića, u obnovi zemlje Direkcija nije iz tog izvora iskoristila nijedan dinar. Ovakvi prihodi verovatno završavaju u republičkom budžetu gde im nije mesto, objašnjava dr Mijatović.

Po njegovim rečima, obim obnove je daleko manji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu izjava funkcionera i političara. Tako su u drugoj polovini prošle godine izvršeni radovi u vrednosti od oko 100 miliona dolara, a procene ratne štete, nanete zemlji, kreću se između pet i čak sto milijardi dolara, što znači da je repariran skroman deo štete koju je za sobom ostavilo bombardovanje. Uz ove podatke dr Mijatović podseća da je od tih 100 miliona dolara Direkcija platila tek trećinu vrednosti izvođačima radova, dok je sve ostalo prebačeno na njihova nejaka pleća.

- Nije teško popraviti dvadesetak metara nekog manjeg mosta i to pred tv kamerama predstaviti kao uspeh. Šta je, međutim, sa velikim mostovima preko Save i Dunava i sa velikim fabrikama koje su stradale. Političari stalno pominju " Zastavu" koja nešto radi, a ne i ostale uništene kapacitete gde se još raščišćavaju ruševine. Uostalom pogledajmo kako i danas izgleda beogradska Ulica kneza Miloša. Zgrade Republičke vlade i MIP-a bile su najmanje oštećene, a ni posle godinu dana nije završena njihova obnova. Pri tome dve zgrade Generalštaba i policije nisu ni dirnute... - podseća dr Mijatović, konstatujući da obnova napreduje sporo.

B. Jager