Sve je slično kao i ranije, sem što su neki bitni i veliki ljudi otišli, nestali, a to je tužno. Ne želim ni levo, ni desno, ni u sredinu

"Jašući do ekstaze" bio je naziv ploče na kojoj su pre tačno deset godina po prvi put na vinilu zabeleženi snimci grupa koje su tada predstavljane kao nove snage beogradske scene - "Darkvud daba", "Klajbera", "Euforije", "Presinga" i "Kazne za uši".

U međuvremenu se desilo što se desilo, urbana kultura je pridavljena najezdom primitivizma i o(p)stali su samo najuporniji. Između ostalih i "Kazna za uši" koja je nedavno, posle višegodišnje pauze, objavila treći album "Zauške".

Mada ne želi sam da presuđuje o kvalitetu, Ivan Đorđević Ivek, pevač, gitarista i idejni vođa "KZU" ipak ne krije zadovoljstvo. Bolje, kaže, nije moglo i već na prvo slušanje album "Zauške" stvarno zvuč kao najzreliji album "KZU".

S obzirom da ste 14 godina na sceni, koliko se toga promenilo?
- Meni je sve slično i nije se mnogo promenilo, sem što su neki bitni i veliki ljudi otišli, nestali...a to je tužno. Kao klinci imali smo želju da stvorimo sebi jedan normalan život. Posle toliko godine bavljenja rokenrolom, ostali smo sačuvaniji. Mislim da je to neka vrsta mantre koju ponavljamo iz dana u dan i to mene osvežava.

Iako ste dugo "tu negde", KZU nikad nije bio mnogo medijski eksponiran. Zašto?
Jednostavno, ni pre 14 godina nismo hteli da izigravamo lutke na "BBS-u", ili bilo gde drugde, pa nema razloga da tako nešto radimo sada. Danas još i ima ljudi koji znaju kako se snimaju spotovi, ali se situacija nije mnogo promenila.

Bljesak kamere ili blica nam i dalje na neki način otima dušu. Baš zato je i napravljen ovakav materijal, na kojem, recimo, pesma "Bledim" "koketira" s đavolom.

Nikako nam ne polazi za rukom da je sviramo uživo. Valjda se to on negde iz Hada ili od "gore" busa u grudi da je to njegov hit za 2000.

Koketirate s đavolom?
Nismo mi Buli Tulić. Sve što treba rekli smo u svojim pesmama. Tužna je neinformisanost i glupost ovde. Malo se čita, malo se sluša šta neki ljudi uistinu govore.

Mnogi su ljudi dosta toga rekli ali je narodu bitnije da nešto jeftino kupi i da onda malo manje jeftino proda. Nakupci u narodu nas ubiše, politika mas - medija jede sve pred sobom.

Možda više treba obratiti pažnju na znake i simbole oko nas, proučiti šta oni znače. Treba ljudi malo da se informišu kakve simbole nose, šta tu piše i šta to znači.

I muzika je u međuvremenu postala stvar za manipulaciju.
Postalo je uobičajeno da se rokenrol koristi u političke svrhe. Nekad se to znalo, za "one" su svirali narodnjaci, a za "ove" oni drugi. Pre sedam ili osam godina ni sam ne znam za koga smo sve svirali, nije nam to bilo bitno.

Lično, ne ležim ni levo ni desno, a ni u sredinu. Jedino na taj način mogu da ispričam ono što jeste. Tužno je to što love ima samo u periodima raznoraznih kampanja, što je čista jeres ali i brutalna istina... Za neke je to biznis a za neke...

I. Semerad
Foto: M. Ršumović