[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 7. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


06. May 2000 18:15 (GMT+01:00)

Dr Želju Želev, bivši bugarski predsednik, o Balkanu i odnosima sa susedima

Promena granica SRJ
pogodila bi i Bugarsku

Etničke odnose rešavati demokratijom. Mnoge privatizovane fabrike u Bugarskoj ne rade. Strane investicije nedovoljne. Za Kosovo široka autonomija isključivo u okviru Jugoslavije. Poučan "slučaj Jeljcin"

Opozicija u Srbiji, po mom mišljenju, morala bi da insistira na ideji mirne promene vlasti. Ali, smatram da ona mora da traži nove ideje kako bi se mirna tranzicija obavila i kako bi se našlo rešenje za jedan pravi okrugli sto sa predstavnicima vlasti.

Teško je procenjivati situaciju u Srbiji i naći neki recept raspleta, a pravljenje paralela sa bugarskim iskustvom je teško zbog različitih uslova koji su prethodili padu komunizma 1989. godine - izjavio je za "Glas" dr Želju Želev, bivši predsednik Bugarske (1990 - 1997).

Ima li primera koji bi mogli ipak biti pouka i poruka kada se govori o mirnom ustupanju vlasti?

Na primer, predaja vlasti bivšeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina i raspisivanje izbora na kojima je pobedio Putin. Jedini uslov koji je on postavio prilikom odlaska sa mesta prvog čoveka Rusije jeste da se sledeća vlast "ne bavi njegovom porodicom".

Uz prava idu i obaveze

Bugarski Turci imaju široko učešće u lokalnoj vlasti i oko 100 gradonačelnika u Bugarskoj. Turci su u velikom broju zastupljeni i u opštinskim savetima. Vratili smo im prava, ali uz prava idu i obaveze i odgovornost. Postoje regioni gde je koncentrisan veliki broj Turaka, ali nije bilo izraženih separatističkih težnji. Pored toga Bugarska je potpisala i konvenciju o manjinama u Savetu Evrope.

Tranzicija je težak proces

Bugarska je u oblasti industrije generalno gledano ostvarila slabe rezultate poslednjih godina, ako se izuzmu neki pojedinačni primeri. Mnoge fabrike koje su privatizovane uopšte ne rade. U Bugarsku je investirano u poslednjih nekoliko godina između dve i tri milijarde dolara. Prošle godine strane investicije su iznosile oko 150 miliona dolara što je veoma skromno. Najbolji rezultati postignuti su u oblasti usluga, trgovine, ugostiteljstva. Sve ovo govori da je tranzicija težak i nimalo lak proces.

Ta garancija mu je data. Sa moralne tačke gledišta ovakvo rešenje nije bilo ni estetično ni etično, ali je sa političke tačke posmatranja bilo vrlo važno. Jer, to je u Rusiji prvi put da se vlast predaje bez prevrata.

Čitava ruska javnost prihvatila je ovaj kompromis. Ovo je bilo najpametnije što može da se uradi u datom trenutku. U obrnutom slučaju moglo je doći do rata u vrhovima vlasti i prevrata sa nesagledivim posledicama.
Istakli ste u razgovoru, posle vašeg predavanja o okruglom stolu i mirnoj tranziciji u Bugarskoj, da je Zapad napravio veliku grešku podizanjem haške optužnice protiv predsednika SRJ čime je i opozicija stavljena u težak položaj. Da li je izolacija veliki protivnik promena?

SFRJ je bila najliberalnija od svih socijalističkih država. Sukob Tito - Staljin iz 1948. godine je zapravo pomogao Jugoslaviji da sačuva svoj integritet, nezavisnost i ustrojstvo najliberalnije zemlje u komunističkom svetu.

To joj je otvorilo i mogućnost da bude vodeća zemlja u pokretu nesvrstanih. Zbog ove nezavisne pozicije Zapad ju je pomagao. Nažalost, kada je 1989. srušen komunizam, Jugoslavija je ostala u izolaciji.

Nije bila član EEZ, niti Saveta Evrope, NATO-a, nije čak potpisala ni dogovor o ograničavanju konvencionalnog naoružanja. Nije bila ni u političkom ni u vojnom smislu povezana sa svetom. To je bio uzrok što je ostala sama da rešava svoje probleme, a to je kasnije dovelo do tragedije i rata.

Da je imala obaveze prema evropskim strukturama, verovatno da ne bi došlo do tragičnog raspleta. Sada je ta izolacija još jača uvođenjem sankcija međunarodne zajednice i poslednjim pogrešnim potezom Zapada.

Kako gledate na problem Kosova i kakvo je iskustvo Bugarske sa nacionalnim manjinama? Turci čine veliku manjinsku zajednicu u Bugarskoj. Evropska unija je zauzela stav da se zalaže za Evropu nacija, građana i regiona. Regionalizam je imperativ za ulazak u EU.

Kosovo je izuzetno težak problem, naročito posle prošlogodišnjih događaja i nastalih etničkih čišćenja. Rešenje uvek može da se nađe, ali to nikada neće biti rat, već demokratsko i kompromisno ponašanje.

Mi se zalažemo za široku autonomiju Kosova, ali u okviru Jugoslavije. Svaka promena granica mogla bi biti opasna i za Bugarsku i za čitav region. Što se tiče našeg odnosa prema manjinama, mi to rešavamo demokratijom.
Princip je sledeći: pao je Živkov, mi smo vratili ljudska prava bugarskim Turcima. Takođe, oni imaju i svoju stranku koja ih predstavlja u parlamentu.

Prilikom vašeg predavanja rekli ste da je treća, ekonomska faza, tranzicije u Bugarskoj neuspela. Gde je uspešno, a gde manje uspešno obavljena ova transformacija u Bugarskoj?

Prednost koju Jugoslavija ima nad Bugarskom je jaka poljoprivreda i veliki broj privatnika što je i pomoglo Srbiji da preživi poslednjih deset godina.

Da ste nasledili od prethodnog sistema takvu poljoprivredu kakvu je imala Bugarska, sigurno biste se srušili. Na vašem tržištu i pored krize ima dovoljno namirnica i to je veoma važno.

Ivan Stojković


vesti po rubrikama

^intervju

17:40h Milutin Stanisavac, savetnik u "Prosveti", analizira pojavu nacionalizma
18:15h

Intervju sa bivšim bugarskim predsednikom Želevom

     


     


FastCounter by LinkExchange