BEOGRAD - Pritvor se prema važećem Zakonu o krivičnom postupku može lako pretvoriti u kaznu i optuženi u njemu držati i više godina, a da se u međuvremenu čak i ne održe pretresi i ne donese presuda.

To je pravni apsurd koji omogućava različite manipulacije i sobom nosi teške posledice - izjavio je za "Glas" advokat Branislav Tapušković.

Redakcija "Glasa" objavila je pismo advokata Slaviše S. Jovanovića iz Beograda, branioca Nebojše Ranisavljevića optuženog za krivično delo zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 KZ SRJ, zbog sumnje da je izvršio i organizovao otmicu putničkog voza Beograd-Bar u mestu Štrpci, 27. februara 1993. godine.

Ranisavljević je uhapšen 19. oktobra 1996. godine, optužnica je podignuta 14. marta 1997. godine, prvi pretres je održan u maju, a poslednji u junu 1998. godine.

		Minimalne šanse za naknadu štete Kad neko bude oslobođen posle ovako dugih suđenja iz pritvora i podnese tužbu za naknadu štete, šanse su vrlo male da je naplati od države, a ovakvi sporovi se vode godinama. Naročito opasno u celoj stvari jeste to što zakon predviđa da pritvorski predmeti mora da se rešavaju najhitnije, što kod nas očigledno nije slučaj. Na način kako se ovde postupa, pritvor kao mera za obezbeđenje vođenja postupka može u pojedinim slučajevima da bude pretvoren u višegodišnju kaznu - istakao je Tapušković.

Svaka tri meseca, napisao je Jovanović, sud donosi rešenje o produženju pritvora, bez faktičke mogućnosti da održi pretres, jer se određeni dokazni postupak vezan za teritoriju Republike Srpske ne može sprovesti.

Ovo praktično znači da on može odslužiti kompletnu kaznu od 20 godina, a da formalno pravno ne bude osuđen.

Istraga prema ZKP-u može da traje šest meseci, a onda se mora podići optužnica. Ako se optužnica ne podigne, optuženi mora biti pušten iz pritvora, ali se istraga može nastaviti.

Ali, ako se podigne optužnica pa čak i ne održi nijedan pretres, suđenje odlaže, sud može na svaka tri meseca produžiti pritvor sa zakonskim obrazloženjem da je u pitanju krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna od deset ili više godina zatvora ili teža kazna.

Kada je propisana ovako teška kazna, sud se može pozvati na odredbu da bi usled načina izvršenja posledica ili drugih okolnosti dela moglo doći do uznemiravanja građana što bi dovelo u pitanje nesmetano vođenje postupka - objašnjava Tapušković.

On ističe da bi neko na ovaj način mogao da provede u zatvoru niz godina i da na kraju ne bude osuđen, ali šta to vredi kad bi praktično bio kažnjen i proveo i bez krivice u pritvoru dugo godina.

- I u praksi imam slučajeve da se suđenje odlaže i traje po tri godine, a odluka još ne donosi. Zakonom bi se morao odrediti limit, koji sada ne postoji, odnosno rok u kojem bi moralo da se donese odluka da se ovakve stvari ne bi dešavale, kaže Tapušković.

I. Stojković