[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 7. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


06. May 2000 17:35 (GMT+01:00)

Advokat Milenko Radić o postupku nad Dafiment bankom

Dafina više ne stanuje ovde

Ako se nastavi zataškavanje, najveći broj štediša neće ni da doživi povraćaj novca, a odgovorni će proći bez posledica

"Dafiment banka", kao i druge slične piramide sreće koje su se pojavile 1992. godine, nastala je u specifičnom miljeu kada je već bilo uzeto i potrošeno sve što se moglo - desio se upad Srbije u platni sistem bivše države, sproveden je zajam za preporod Srbije, istopila se "stara" devizna štednja, preuzeta je imovina nekadašnjih društveno-političkih organizacija, rasprodate su vile i stanovi - a novac je i dalje nedostajao.

Jedino ga je još bilo u slamaricama, ali građani, koji su izgubili poverenje u banke, nisu više bili spremni da ga u njih ulažu i povere državi na čuvanje.

Država je, naravno, mogla da zatvori ove sumnjive finansijske institucije novog doba, ali je uvidela da one, ispravno računajući na mentalitet ovdašnjeg sveta, mogu da učine ono što je njoj bilo nemoguće - da izvuku novac iz čarapa i kućnih trezora. I nije to učinila, objašnjava advokat Milenko Radić, zašta država ima debelih razloga da punih sedam godina po prestanku rada "Dafiment banke" i dalje igra pingpong sa štedišama, izgovarajući se da su se zaturili podaci o tome kakva je vrsta prevare bila "Dafiment banka".

Po čemu sudite da je Dafiment eksperiment bio izveden uz blagoslov i prećutnu saglasnost relevantnih političkih faktora?

- Sama Dafina Milanović, u vreme kada su je se već odrekli isti pokrovitelji izjavila je sledeće: "Moja sudbina je takva da za sve ono što govorim, osim papira koji to 90 odsto potvrđuju, sada nemam svedoka i čoveka koji mi je savetovao da li da podignem ili da spustim kamate.

Priznali, pa zaboravili
Šta je svojevremeno izjavljivala
sama Dafina Milanović?
Na pitanje da li je banka pomagala neke slabije stojeće firme u Srbiji i da li je nekome davala plate, Dafina je 1995 izjavila: "Sve firme... Hajde, da ne kažem baš sve, ali veći broj firmi donosio je novac, oročavao i od te kamate davao plate. Među njima su bile i banke, koje danas ne priznaju Dafiment banku".

- To je bivši guverner Narodne banke Srbije, Borisav Atanacković, koji je bio profesionalac i izuzetan čovek". Uostalom, od početka, banka je radila mimo svih propisa, što su potvrđivale i povremene kontrole s kojih nikada nisu bili objavljeni zapisnici i nisu samo astronomske kamate bile upozoravajući signal.

- Recimo, u ugovorima sa štedišama "Dafiment banke" stajalo je da za deponovana sredstva banka garantuje ulogom domaćeg i stranog kapitala, a nadležni su dobro znali da prilikom osnivanja nije uplaćen ni dinar domaćeg, dok strani jevrejski kapital, preko famoznog Kelmana Izraela, takođe nikada nije bio uplaćen.

- Uostalom "Dafiment banka" ne bi ni radila da nije dobila ovlašćenja od NBJ i NBS i da su posle finansijske kontrole protiv nje bile preduzimane zakonske mere, a to je najmanje morao biti stečaj. Nasuprot tome, u proleće 1993. godine, kada je "Dafiment banka" prestala s radom, NBS joj je čak odobrila kredit od 500 milijardi dinara.

Stečaj u stvari nikada nije ni bio pokrenut. Zašto?

Da je "Dafiment banka" otišla u stečaj, što je i traženo još 1993. godine, tada bi zatečena imovina i oko 350 miliona maraka, nelegalno podignutih nakon zatvaranja banke, mogli da podmire sva njena dugovanja prema ulagačima (naravno bez ugovorenih kamata), jer je bilo reči o nekih 550 miliona maraka ukupno.

Stečaj nije pokrenut, jer to nisu dopustili učesnici u celom poslu, a da jeste, morao bi se formirati odbor poverilaca, u kojem bi bila i udruženja deviznih štediša, koja su u to vreme imala podatke o povlašćenim štedišama i posedovala dokumentaciju o pravnim licima koja su dobijala milione maraka od "Dafiment banke".

Takođe, stečaj bi podrazumevao da se ponište sva dizanja novca u prethodne 2-3 godine, što znači da bi se u kasu moralo vratiti tih 350 miliona maraka, uzetih po prestanku rada banke. Čak i kada je bivši guverner Dragoslav Avramović došao na čelo NBJ, predlagano mu je pokretanje stečajnog postupka da bi se sačuvala pomenuta imovina. No, ni on nije zagrizao u tu politički kiselu jabuku.

Tek 19. decembra 1997. godine nad bankom je pokrenut likvidacioni postupak. Kakve je to imalo posledice?

NBJ je, dakle, tek posle četiri godine pokrenula postupak likvidacije nad bankom koja je toliko vremena bila u minusu, za pomenutih 550 miliona maraka bez kamata ili skoro 1,9 milijardi maraka s prispelim kamatama, što je naravno suprotno propisima.

Likvidacija se može primeniti samo na pravno lice koje ima više sredstava nego obaveza ili u najgorem slučaju podjednako. No, tada je već nestala skoro cela imovina i prestala je mogućnost poništavanja pravnih poslova i podizanja novca, a na ceo slučaj slegao se debeli sloj prašine.

Upravo zahvaljujući tome, nikada se neće ni otkriti šta se dešavalo s "Dafiment bankom" i zašto se danas Privredni sud u Beogradu i NBJ mogu izgovarati da tobože nemaju podatke o knjigovodstvu "Dafiment banke" i da je to razlog što njene štediše ne mogu koristiti prava iz Zakona o izmirivanju obaveza po deviznoj štednji građana.

Ni izveštaj Anketnog odbora Savezne skupštine o "Dafiment banci" nikada nije bio javno objavljen, a prema njemu obaveze "Dafiment banke" na dan 30. juna 1994. godine prema deponentima iznosile su 452 miliona maraka, što znači da podaci postoje i da uopšte nisu tolika tajna.

Ono što bi mnogi, međutim, voleli da se zaboravi jesu ulaganja "Dafiment banke" i spisak njenih dužnika. Nije, na primer, tajna da je uoči decembarskih izbora 1992. godine "Dafiment banka" pomogla i

Republički penzioni fond sa oko 15 miliona maraka, pa međunarodne sankcije nisu preterano uticale na tadašnju volju ove brojčano značajne biračke populacije.

I šta sada, ispada da je "vuk pojeo magarca", a da glavni svedok, Dafina Milanović, nije više u zemlji?
- Rešenje je jednostavno, treba da se primene propisi i u tom slučaju bi pokretanje stečaja nad "Dafiment bankom" bilo obavezno i postupak bi morao da se okonča. Doduše, propušteno vreme koštalo bi štediše onih 350 miliona maraka raznetih po prestanku rada banke, ali bi barem bilo utvrđeno gde je njihova imovina i deo te imovine bi morao da bude vraćen.

Iz te imovine procentualno bi se namirile štediše (za glavni ulog i domicilne kamate), a tek razlika bi trebalo da padne na teret države, odnosno svih građana.

Ukoliko se nastavi sadašnje zataškavanje, najveći broj štediša neće ni doživeti delimični povraćaj svog novca, a veliki broj odgovornih, koji su bili plaćeni za ostvarivanje pravne sigurnosti, neće pretrpeti nikakve posledice - lepo će otići u penziju, napredovati, a možda će im pasti na pamet i da se ponovo upuste u slične afere.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:35h

Advokat Milenko Radić o postupku nad Dafiment bankom

18:20h Zbog veće cene pritisak na privatne pekare
     


     


FastCounter by LinkExchange