Više od stotinak Srba tiska se pored zatvorske kapije u Kosovskoj Mitrovici. Nestrpljivi su da na dan Uskrsa uđu u zatvor i sa očevima, sinovima, supruzima, braćom... podele radost na dan Hristovog vaskrsa. S obzirom na praznik promenjen je i režim posete pritvorenicima.

Poseta može da traje dva sata (umesto uobičajenih 15-30 minuta), a svaki pritvorenik ima pravo na pet (uobičajeno dva) posetilaca.

Zatvorskim stražarima se ne žuri. Insistiraju da se posetioci udalje od kapije, naprave red, a samo prozvani mogu da priđu. Prozivka i propuštanje kroz zatvorsku kapiju traje duže od sat. Unutar zatvora pregledaju torbe i kese sa ponudama, a potom pretresaju i posetioce.

U pratnji stražara idemo polukružnim hodnikom. Metalna vrata ćelija, kupatilo, brijačnica, terasa, pa izlaz u dvorište. Ima ih više. U onom najvećem najviše pritvorenika i posetilaca. Pozdravljanje, suze, reči... Neki se prvi put sreću posle gotovo deset meseci! Neverica, izmešali se radost i tuga.

Ovo je dvadeseti dan kako pritvoreni Srbi, a sa njima i Romi, štrajkuju glađu.... organizuju suđenja, ili ih bar puste da se sa slobode brane. Majke, supruge, sestre, ćerke žurno otvaraju kese i torbe sa ponudama. Nude pritvorenike jagnjetinom, prasetinom, pitama, kolačima, voćem... Tu su i vaskršnja jaja. Odlučili su pritvorenici da dok traje vaskršnja poseta (dva sata) prekinu štrajk glađu. Ali, nikome se ne jede, nisu, kažu, ni gladni i željni su priča o životu s one strane zatvorskih zidina!

- Nećemo da odustanemo od naših zahteva ni po koju cenu. Štrajkovaćemo i dalje. Nije nam lako. Pojedinci su u teškom stanju, ali nam povratka nema. Predugo smo ovde bez krivice, pa sada oni treba da pronađu način kako da nam odmere kaznu koja će biti pokriće za protekle mesece zatočeništva. Jer, ko i kako može da nadoknadi samo jedan dan proveden u tamnici, kažu mnogi od pritvorenih.

Gledamo ih pažljivo. Neki su ostali u ćelijama jer mi je zdravstveno stanje zbog štrajka glađu pogoršano. Neki su klonuli duhom, drugi snažniji ne pokazuju koliko im je teško, jer dosta je brige njihovim najbližim...

- Od 1. maja odlučili smo da prekinemo sve kontakte sa upravom zatvora i spoljnim svetom. Odredili smo tročlanu delegaciju koja će pregovarati u ime 37 zatočenih Srba i pet Roma. Ostali neće izlaziti iz svojih ćelija, neće se brijati, kupati, presvlačiti. Naravno neće uzimati ni hranu. Zabrinuta rodbina i prijatelji pokušavaju da ih odvrate od te odluke, ali je prihvataju i poštuju. Njima je najteže!

Rastanak sa pritvorenima je najteži trenutak posle dvočasovne "proslave" Uskrsa unutar zatvorskih zidina. Suze, zagrljaji, brižne reči... Pune torbe hrane vraćaju natrag. Pritvorenici su zadržali samo sokove i uskršnja jaja da podele čuvarima zatvora. Opraštamo se, a stražari nas slikaju, valjda za zatvorsku arhivu. Mi na to i ne obraćamo pažnju. Dozvoljeno nam je da unesemo fotoaparate pa se i im slikamo sa pritvorenicima. Bar da imamo sliku, dok ne izađu na slobodu.

Oni ostaju da tamnuju, gladuju, veruju i nadaju se... Valjda će pravda malo požuriti jer oni ovako ne mogu još dugo!

N. S.