Sve je u ponedeljak ujutru u južnobanatskom selu Crepaja bilo svečano. Stigli gosti iz celog Banata, neki i iz daljine, da prisustvuju tradicionalnoj smotri paradnih konja i fijakera koja se svake godine održava drugog dana Uskrsa. Kamioni natovareni konjima, sve lepši do lepšeg, deca razdragano trče oko razigranih atova...

"Nađoši", odnosno meštani kako ih Banaćani zovu, izneli hoklice na glavni "šor", merkaju šta će biti. I, bogami, bilo...

Tek prošlo podne, kad se iz pravca Pančeva pojavila grupica sa zastavama. Pedesetak pripadnika "Otpora" iz Beograda, u tišini, prošlo je Ulicom maršala Tita, ravno kroz "najotpornije selo" u Vojvodini, kako Crepajci vole da kažu. Prošle godine su oterali "fenderaše" i od tada tvrde da su najotporniji.

		Naj, naj Osim u disciplinama od jednoprega do šestoprega, dodeljene su i nagrade za najlepši sersan (konjsku opremu), najlepši fijaker, najmlađeg i najstarijeg vozača, najlepšu damu vozača, najlepšeg pastuva i najlepšu kobilu. Jedan od medijskih sponzora manifestacije bio je "Glas javnosti".

Na stadionu oko 4000 ljudi, prvo malo zbunjeni. Čekali konje, a pojavili se "otporaši". Onda gromoglasan aplauz. Prisutni drugi sekretar holandske ambasade, Pol van Ostin, pita: "Da neće, možda, biti provokacija". U publici i predstavnici rumunske i bugarske ambasade, portparol SPO Ivan Kovačević, predsednik Banatskog foruma Đurica Savkov, direktori "sponzorskih" preduzeća. Niko ne pokazuje nelagodnost.

"Otporaši" mirno sedaju na travnjak oko gajbe piva. Dušan Gluvakov, predsednik MZ Crepaja, vođa svih "pobuna" banatskih paora, preko košulje i kravate, "navukao" crnu majicu sa belom pesnicom.

- Ovo je demokratija. Sponzori su ljudi iz raznih firmi, čak i onih bliskih vlastima, pa se opet niko ne buni - radosno je govorio Gluvakov, objašnjavajući da je jedina nesuglasica ispala sa Holanđanima: I mi smo "lale" i oni su "lale". Nismo mogli da se dogovorimo kako se kod njih zovu naše "sose".

Perica Markov, pesnik Banata, u narodnoj nošnji sa stisnutom pesnicom, malo recituje, pa onda objašnjava: "Dobro je što su tu i naši otporaši baš danas, na ovoj 'konjskoj proslavi'. Pa zar konji nisu najotporniji!"

I dok su stazom promicali fijakeri od jednoprega, do šestoprega, uz zvuke "bećarca", na okolnim proplancima se trgovalo. Ko je hteo mogao je kupiti pravi starinski fijaker po početnoj ceni od 2.200 maraka.

- Ko hoće nek se cenka. Ja čekam pravog kupca za cenkanje. A ovi što pitaju nisu pravi. To su "dođoši" i "prođoši"- pričao je prodavac.
U sumrak gazde su timarile dobro premorene konje. Tamburaši su svirali na uvce, a Crepajci su se tek posle svega hvalili: "Sad smo stvarno dokazali da smo najotpornije selo".