[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda 3. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


02. May 2000 17:07 (GMT+01:00)

Brus Ralston: Da li je Beograd mrtvo more za biznis (6)

Poruke božićnih čestitki

Kako je organizovana prethodnica prijateljske misije. Po čemu se prepoznaje stakleno oko kod bankara. Gde je onaj Srbin s nožem u zubima

Američki biznismen iz Dovera, država Delaver, na nagovor svog prijatelja Radisava Rodića, odlučuje da u Srbiji započne pionirski poslovni poduhvat - da investira svoj novac na tržištu koje se tek otvara i koje obećava. U tom procesu upoznaje Srbiju i Srbe, i, kada koju godinu kasnije, tokom raspada savezne države, počinje medijsko satanizovanje Srba nastoji da svojim sunarodnicima pokaže nije onakva kakvom je prikazuju CNN i drugi mediji.

Organizuje i posete novinara, a svoje intimno razmišljanje i dileme otkriva u prepisci s "Rudijem" (R. Rodić). Ta prepiska je zanimljivo svedočanstvo tog vremena, pa na neki način i srpsko-američkih odnosa. Prenosimo je onako kako je svojevremeno (21. januara 1993.) objavljena u magazinu "Intervju".

Počelo je ovako:
24. decembar 1992.
"Srećan Božić draga porodice Rodić od Brusa, Merijan, Karin, Stefan, Kris.
Svima nam je žao sada što nema znakova brzog mira u Srbiji. Mi smo se nadali da bi Panić mogao doneti mir vašoj zemlji i bili smo veoma razočarani rezultatima glasanja u Srbiji.
Nadamo se da ćemo vas videti uskoro ovde ako ne tamo. Mi mislimo na vas svakodnevno i gledamo i najmanje novosti na tv kad god možemo.
Naše najbolje želje i najtopliji pozdravi za sve vas.
Nadamo se da će Božić i Nova godina doneti novu nadu za mir.
Naša ljubav za sve vas."


Odgovor američkom prijatelju
"Zdravo dragi prijatelji.

Sretni vam božićni i novogodišnji praznici svima zajedno i svakom pojedinačno. Mi smo trenutno proglašeni od američke propagande i evropske demokratije da smo najgori narod na svetu ali i mi najgori imamo pravo da izaberemo najboljeg među nama najgorima. Srpski narod misli da je za njega najbolji predsednik Slobodan Milošević i danas će biti on na programu CNN kao gost u 2 p.m., po našem vremenu pa ćete svi vi iz Amerike imati mogućnosti da ga pitate šta želite, a po vašem vremenu jutros oko 8 a.m.

Delaware Business Review, 8-14. oktobar 1990.

Mnoge firme iz američke savezne države Delaver krenuće u potragu za perspektivnijim ekonomskim tržištima u inostranstvu, smatra Majkl Rajs, izvršni direktor Svetskog trgovinskog centra.

Dok ostali još traže, dve kompanije iz Delavera već su učvrstile pozicije u Istočnoj Evropi i (bivšem) Sovjetskom Savezu.
Korporacija "Ronako sistems" i njen partner u zajedničkom poduhvatu "ABC Produkt" trenutno rade na nekoliko zajedničkih projekata u jugoslovenskoj republici Srbiji.

Ovaj jedinstveni aranžman između "Ronaka" iz Dovera i "ABC Produkta" - građevinske, štamparske, mašinske, maloprodajne trgovinske i medijske kompanije iz Beograda - proistekao je iz dugogodišnjeg ličnog prijateljstva između Brusa Ralstona, potpredsednika i direktora "Ronaka", i Radisava Rodića, predsednika "ABC produkta".

Vremenski se podudarivši sa uspostavljanjem slobodnog tržišta u Jugoslaviji, "Ronako" je 1. januara 1990. godine u Delaveru proglašen za korporaciju. Ovo novo partnerstvo obuhvata sledeće projekte koji su planirani ili su već u toku:

- "ABC" će svake godine od "Ronaka" unajmiti 12.000 do 15.000 novih automobila i 3.000 do 5.000 kamiona, od kojih će većina biti dopremljena iz SAD preko luke Vilmington.
- Distribucija australijske jagnjetine i piletine "Delmarva" u istočnoj Evropi.
- Otvaranje novih auto servisa na čitavom tržištu "ABC"-a u kojima će se servisirati iznajmljena vozila.

- Osnivanje radio mreže na FM talasima i TV stanice koja će pokrivati područje Beograda.
- Otvaranje fabrike za sklapanje traktora, fabrike staklene ambalaže i fabrike fluorescentnih svetiljki u Tunisu.

- Izvoz malih aviona, obuće i proizvoda metalske industrije iz Jugoslavije na Zapad.

Iako je gospodin Ralston imao dosta problema sa birokratijom da preko jugoslovenske carine prebaci opremu koju je iznajmio "ABC produktu", on kaže da su funkcioneri jugoslovenske vlade postali mnogo kooperativniji od kada je u avgustu (1990. godine) sazvao konferenciju za novinare, prvu takvu konferenciju koju je od Drugog svetskog rata organizovao jedan privatni koncern.

"Šanse u istočnoj Evropi su neverovatne. Državna svojina u Jugoslaviji može se kupiti po bagatelnoj ceni. Stoga su zajednički poduhvati posebno privlačni", kaže gospodin Ralston.

Za američke kompanije, međutim, najdinamičniji izazov treba da bude ogromna nestašica robe široke potrošnje u istočnoj Evropi, praćena nezadovoljenom tražnjom.

"Radimo na tome da iskoristimo tu situaciju", izjavio je gospodin Ralston povodom pionirskog partnerstva između "Ronaka" i "ABC produkta".

Prevela J. P.

Dragi moji prijatelji, mi ne znamo kako nas vaša televizija prikazuje ali mi sigurno znamo šta je istina, a nadamo se da ćete i vi uskoro saznati pravu istinu. Mnogo je zlonamernih na vašoj televiziji i novinama.

Nedavno nam je bio gost naš poslovni prijatelj iz Nemačke i nije mogao da veruje u ono što je video i ono što je čuo. Debelo je izgrdio svoju televiziju i novine koje su ga drugačije obaveštavale.

Vas pozivamo da dođete kad god hoćete da se i vi uverite šta se ovde stvarno događa.

Dragi moji prijatelji, ko dade pravo političarima u demokratskoj Americi i Evropi da nama građanima istog sveta zabranjuje da kupujemo ono što kod nas nema i da prodajemo ono što mi imamo kao npr. lekove i hranu za decu i odrasle. Kako biste se osećali vi kao građani države Delaver da vam ostale američke države i ceo svet zabrane da uvozite i izvozite lekove, hranu, naftu, benzin, sve hemikalije, da zabrane sve finansijske transakcije, da ostavi narod, decu, starce, bolesnike u bolnicama bez grejanja i lekova. Gde je tu humana demokratija? Svi smo, dragi moji prijatelji, ljudi od krvi i mesa i moj srpski narod nikada nikome ne bi uradio to što su uradili drugi demokratski narodi.
Obaveštavamo Vas da se u Srbiji ne ratuje već se rat vodi u državi koja nikad do danas nije postojala već su je aktuelni zapadni političari izmislili.

Dragi moji prijatelji, preko milion Srba su Hrvati i Muslimani pobili u Drugom svetskom ratu, a pokušali su i sada to da urade na prostoru Bosne i Hercegovine ali je sada srpski narod poučen ranijim iskustvom bio mnogo spremniji.

Poslaću Vam video trake sa dokumentacijom o stradanju Srba u Bosni od Muslimana i Hrvata. To je da čovek ne može da poveruje, a jednostavno je reč o prljavom verskom i građanskom ratu, gde je sudar Muslimana, katolika i pravoslavnih, a svi govore isti jezik i svi u svesni da su istog porekla.

To što smo mi Srbi dežurni krivci, to neka služi na čast onima koji su nas tako optužili.

Što se tiče biznisa, nekako preživljavamo.

Čili smo da ste se vi preselili pa molimo da nam faksom pošaljete novu adresu kako bismo vam poslali raznu dokumentaciju.

Mi smo svi dobro. Pozivamo vas da dođete kad ste slobodni. Možete preko Bukurešta a možete i preko Budimpešte."

Amerikanac otpisuje:
Bruce Ralston Associates, Inc.
26. decembar 1992.
"Pokušali smo da vam pošaljemo faks na Badnje veče, ali je naša faks-mašina pokazivala da nešto nije u redu ili s vašim faksom ili sa signalom.

Rudi, ja sam već godinama svestan predrasuda koje imaju naši mas mediji. Mnogi od reportera koji izveštavaju o situaciji u Bosni su mladi, neiskusni i lenji. Oni ne znaju šta je propaganda čak i kad je ona više nego očigledna, i ne tragaju, ili to ne žele, za pravom istinom.
Naša štampa i televizija predstavljaju Srbe gorim nego što su bili nacisti u Nemačkoj. Mi znamo da to nije istina. Nisu svi Amerikanci glupi i naivni. Žalosno je, međutim, što mnoge ljude, jednostavno, nije briga.

Ukoliko se to ne dešava u njihovom vlastitom dvorištu jednostavno ih ne interesuje. Na taj način mala grupa pogrešno informisanih osoba uspeva da odredi politiku.

Bojim se da se to dešava svuda u svetu.

Zahvaljujući tebi i profesoru, mi znamo više. Svima koji žele da me slušaju rekao sam da ne dobijaju pravu istinu o Jugoslaviji. Pročitao sam sve istorijske knjige koje sam našao o vašoj zemlji koje opisuju i period dva svetska rata. Srbija je uvek bila naš tradicionalni saveznik, a ne Hrvati, Slovenci i Muslimani. Siguran sam da su zemlje članice EZ, saveznici Hrvatske i drugi krivi za našu politiku i predrasude javnih glasila.

Mi ne odobravamo sankcije Ujedinjenih nacija. Svi smo mi vaši prijatelji i prijatelji Srbije, bez obzira na medije i našu vladu.

Mi jesmo navijali za g. Panića jer smo mislili da će on više raditi na privatizaciji vaše ekonomije i, možda, doneti mir vašem napaćenom narodu. Bojao sam se da vaši političari odobravaju nasilje da bi sakrili svoju nesposobnost da reše ekonomske probleme. Stekao sam takav utisak kada sam poslednji put bio u Srbiji.

Bez obzira ko bio u pravu, a ko ne, jednom mora doći do prestanka ubijanja i do rešenja. Koliko mi znamo, Srbi imaju kontrolu nad teritorijama koje žele. To su teritorije koje su naselili i gde su u većini. Mislim da stare granice na kartama nisu tako važne kao volja naroda.

Istorija SAD mnogo je kraća od istorije Srbije, ali postoje neke veoma interesantne sličnosti sa stanjem u američkim kolonijama 1776. godine i srpskim enklavama (zajednicama) u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori.

Upravo sam izvukao knjigu o našoj istoriji i ponovo pročitao našu Deklaraciju nezavisnosti. Ovaj dokument označio je naše odvajanje od Engleske i razloge koji su nas naveli na to.

I mi smo imali naše "etničko čišćenje" kada smo uništili američke Indijance, oteli njihovu zemlju, prekršili sporazume, i ignorisali njihovo pravo na život, slobodu i traganje za srećom. Dakle, i naša istorija na trenutke može biti neprijatna.

Ti znaš da sam ja spreman da dođem u Srbiju u bilo koje doba. Tu se ništa nije izmenilo. Ti i tvoji ste takođe dobrodošli u Delaver kad god to želite (...)

"Dragi moj prijatelju Bruse
Ja nijednog momenta nisam posumnjao da ti ne znaš istinu, ali istinu treba da zna većina građana Amerike. Ja bih te zamolio da pokušaš da organizuješ delegaciju političara, privrednika uz pratnju renomiranih novinara, koji imaju uticaja u vašim medijima. (...)"
"Faks za: R. Rodić
Od: Bruce Ralston
28. decembar 1992.
Dragi Rudi,

Pažljivo smo čitali tvoj Božićni teleks i naš utisak je da bi ti želeo da neko - možda, ja - dođe u Beograd i u druge delove bivše Jugoslavije, i lično se uveri u ono što se zaista dešava i o tome izvesti američku javnost.

Ja se nudim za taj posao. (...)"
Amerikanac u Beogradu
"G. Bruce Ralston
Bruce Ralston Associates, Inc.
Dragi Bruse,

Možeš doći u Jugoslaviju kad god želiš i granicu preći na bilo kojem graničnom prelazu, tako da se ne zamaraš vađenjem vize - dobićeš je na licu mesta. To nije nikakav problem i ne bi trebalo da gubiš vreme na to.

Mislim da je dobra ideja da ti dođeš kao prethodnica. Javi nam kad stižeš u Budimpeštu i broj leta. Tamo će te dočekati Milan Kovačević i novinari koje si već upoznao u mojoj kući.

Što se tiče same posete, očekujem da se delegati sami uvere u pravu istinu o stanju kod nas, da idu gde god žele (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Srpske krajine u Hrvatskoj), da razgovaraju s kim hoće i sami izvrše objektivnu procenu. Naš cilj je da oni kasnije u SAD-u pričaju o tome šta su ovde doživeli i videli. U ovom trenutku oni ne znaju šta ih ovde čeka, a najbolji način da saznaju istinu je da sami dođu i osvedoče se. Imaće na raspolaganju sve što im je potrebno, uključujući i kontakt osobe. (...)"

Šta je bilo posle

Kad je preko Budimpešte stigao u Beograd, Brus Ralston, američki državljanin iz Dovera, država Delaver, rekao je 4. januara u Beogradu, da sebe smatra poznavaocem i prijateljem Srba i da ne voli kada se laže o njegovim prijateljima. Još je rekao da bi voleo da vidi Arkana, balkanskog kasapina i druge "poznate ličnosti". Zatim, sledećeg jutra, gledali smo izložbu o genocidu nad Srbima u Muzeju primenjenih umetnosti, kod Bojane Isaković.

Onda je video protestantsku crkvu u Beogradu u kojoj se mole Srbi. Posle upoznao razne stanovnike Srbije, prijatelje, novinare, slikare, pisce, izbeglice. Tražili smo na engleskom jeziku "Hazarski rečnik", monografiju o Hilandaru, Rebeku Vest, tražili smo američke dopisnike iz Beograda u kafani beogradskog Međunarodnog pres centra. Mister Ralston pitao je Momu Kapora gde mu je onaj "srpski nož u zubima".

U Informativnom centru Srpskog sabora pitao je dr Vojina Dabića zašto se ovde ljudi tako surovo ubijaju. Kad je trebalo da se upozna sa jednim bankarom u Beogradu, ispričao je američki vic: "Kad bankar ima stakleno oko kako se prepoznaje? To je ono koje zrači toplinom." Kad je trebalo da garantuje da njegova Amerika neće bombardovati Srbiju, ispričao je: "Ne dirajte Mek Donalds, tu ne obećavam ništa." Kad je pio staro vino u podrumu vinarije u Erdutu, rekao je: "Ovo je bolje od rata."

U četvrtak, 14. januara, pred polazak iz Beograda na aerodrom u Budimpeštu, gospodin Brus Ralston izjavio je za naš list da će se vratiti ovde za 15 dana sa delegacijom američkih političara i biznismena kojima će prikazati barem deo onoga što je sam mogao da vidi.

Pitao je jedino da li da dovodi svoje prijatelje iz Amerike ukoliko, u međuvremenu, budu ukinute sankcije prema Jugoslaviji.

Zašto ste došli u Jugoslaviju kada je bilo zaprećeno da će ovde padati američke bombe?

- Moj prijatelj bio je uznemiren, a i ja, načinom na koji je štampa predstavila Srbiju u ovom građanskom ratu, opisujući Srbe kao agresore dok su svi drugi predstavljeni kao žrtve. Smatrao sam da je to glupost, poznajući odranije Srbiju i Srbe. Zato sam došao ovde da pripremim posetu za moje prijatelje koji će se takođe uveriti u ono što ja mislim.

Moje mišljenje posle ove posete nije se izmenilo. U poslednje dve godine svojim prijateljima u Americi stalno govorim da su Srbi izvan Srbije zabrinuti i za svoje živote i da žive u neizvesnosti. Mislim da su ljudi u Srbiji tek odnedavno shvatili svoju istoriju u Drugom svetskom ratu koja sada u punoj grozoti isplivava na površinu. Zato se ovde, kod vas, stalno priča o Drugom svetskom ratu kao da je juče bio. Objavljivanje te istorijske sudbine nagnalo je Srbe da se plaše da će se istorija ponoviti.

Cilj moje posete jeste da pokušam da Amerikancima predstavim srpsku stranu priče, jer oni znaju samo priču druge strane. Amerikanci vole priče u kojima postoje samo dobri i loši momci, ali američka javnost je sposobna da donese sopstveni zaključak ukoliko dobije sve činjenice. Ja neću pokušavati da predstavim Srbe kao heroje, ali njih ne treba smatrati jedinim krivcima.

Slavoljub Kačarević


vesti po rubrikama

^feljton

18:02h

Brus Ralston: Da li je Beograd mrtvo more za biznis (6): Američka loša procena doprinela krvoproliću

   


     


FastCounter by LinkExchange