[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 28. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


27. Apr 2000 18:11 (GMT+01:00)

Nova otkrića vezana za aktivnosti CIA u hladnom ratu na polju kulture

Borba za Pikasov mozak

Pedesetih godina američka tajna služba razaslala je širom sveta slike Rotka, Poloka, De Keninga i dodekafoničnu (dvanaesttonsku) muziku sa jednim jedinim ciljem: da se suprotstavi komunističkoj hegemoniji. Tako je politička borba promenila masovnu kulturu i ukus.

Da bismo se podsetili vremena hladnog rata kada su špijuni komandovali svetom, najbolje je izbeći arhive Lenglija, sedišta CIA-e na periferiji Vašingtona, i umesto toga uputiti se ka vilama u bogataškim predgrađima Virdžinije gde danas žive bivši šefovi američke tajne službe. U jednom od tih predgrađa, u vili Toma Brajdena često se organizuju večere kojima prisustvuju mnoge nekada vodeće političke ličnosti među kojima i bivši državni sekretari, Henri Kisindžer i Aleksandar Hejg.

Tokom tih večera mogu se čuti veoma zanimljive priče koje ćete teško naći u bilo kojim arhivama. Tom Brajden koji je pet godina bio na čelu CIA uvek je pun anegdota. Najzanimljiviji deo večeri je, međutim, kada se Brajden okrene prema slikama Džeksona Poloka i Viljema de Keninga koje krase salu za ručavanje i počne da priča kako je početkom pedesetih godina CIA pomogla Njujorku da postane prestonica moderne umetnosti i uspela da svetu nametne apstraktnu američku umetnost. "Čak je i istini neophodna propaganda", često je ponavljao Brajden.

Detalji te tajne operacije bili su do skora poznati samo uglednim Brajdenovim zvanicama. Slikari o kojima je reč sasvim sigurno o akciji CIA nisu imali pojma. Često pobornici levičarskih ideja, umetnici poput Roberta Motervela ili Marka Rotka slikali su da bi se pobunili protiv sistema.

Možemo samo da pretpostavljamo kako bi reagovali da su znali da je na njihovim apstraktnim slikama jedna grupa intelektualnih špijuna našla idealan odgovor socijalističkom realizmu komunističkih zemalja. Ili, da su znali da je mitski Muzej moderne umetnosti u Njujorku koji je za pet godina organizovao 33 izložbe apstraktnih ekspresionista u Evropi ne samo primao novac od CIA-e nego je čak u svom administrativnom savetu imao mnoge ličnosti bliske američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji.

Oni (agenti CIA-e) su ti koji su u stvari izmislili slikarstvo kao subverzivnu delatnost, a ono im je poslužilo da punih 17 godina vode tajni kulturni rat. "Od 1950. do 1967. CIA je obavljala funkciju tajnog ministarstva kulture koje je imalo za cilj da Evropi nametne američke vrednosti, naročito u krugovima intelektualne levice koja joj je bila najdalja", kaže za italijansku Panoramu Frensis Stenor Saunders, autor knjige "Hladni rat u kulturi" koja je ovih dana objavljena u Americi. Ova knjiga predstavlja prvu hroniku najmisterioznije posleratne zavere o kojoj se do sada najmanje pričalo.

Kako pobediti Staljina

Plan za delovanje na kulturnom planu smišljen je 1947. godine: pošto je u ratu pobeđen Adolf Hitler, Amerikanci su shvatili da u miru treba pobediti Staljina. "Komunisti su u Evropi imali mnogo značajniju poziciju od nas", pisao je Džordž Kenan, jedan od osnivača CIA. "Pobeđuju nas savršeno koristeći laži, irealnost i iracionalnost. Možemo li im se suprotstaviti istinom i poštenjem?"

U isto vreme kada su organizovali državni udar u Iranu, američki agenti su finansirali evropsku turneju Luja Armstronga, Dizija Gilespija i drugih crnih muzičara čiji je svetski uspeh poslužio Americi da ublaži optužbe Sovjetskog Saveza zbog rasizma. Dok su pripremali katastrofalnu operaciju u Zalivu svinja, špijuni su nalazili vreme i da promene kraj crtanog filma snimljenog prema Orvelovoj priči "Životinjska farma": kapitalista koji je u Orvelovom romanu dostojan prezira barem isto toliko kao i komunistička svinja, izbačen je iz crtane verzije filma koji je producirala CIA.

Na svom vrhuncu, Kongres za kulturnu slobodu, državni organ stvoren radi tajnog delovanja, imao je predstavništva u 35 zemalja i objavljivao je čak dvadesetak kulturnih magazina koji su imali veliki uspeh među kojima i: "Encounter" u Velikoj Britaniji, "Der Monat" u Nemačkoj, "Tempo presente" u Italiji. Kako tvrdi Frensis Saunders, na desetine intelektualaca širom sveta primalo je pomoć od američke tajne službe, a među njima i Bertran Rasel, Karl Jaspers, Rejmon Aron, Artur Šlezinger, Isaja Berlin, Meri Mekarti, Džordž Orvel, Benedeto Kroče, Injacio Silone...

Nije poznato međutim da li su oni znali ko je stvarno finansirao njihova česta putovanja sa konferencije na konferenciju, ali poznato je da je zahvaljujući posredovanju 17 "paravan" fondacija na desetine miliona dolara namenjenih za Maršalov plan za obnovu Evrope završilo u programima za psihološko ubeđivanje evropskih intelektualaca koje je imalo za cilj da uništi "idilu" između levo orijentisanih intelektualaca i marksističke ideologije. Bila je to, kako su govorili Amerikanci, "borba za Pikasov mozak".

J. Jovanović


vesti po rubrikama

^reportaža

16:13h

Mesec dana posle bekstva od kuće novovaroški srednjoškolac nađen, ali drama traje

17:17h

Kruševački pčelari proslavili stogodišnjicu organizovanog rada

17:43h

Reporter "Glasa" u Atini pokušavao da se uveri da li je Grčka zaista "propala kao Grčka"

18:11h

Nova otkrića vezana za aktivnosti CIA u hladnom ratu na polju kulture

     


     


FastCounter by LinkExchange