Kruševačko Udruženje pčelara proslavilo je 22. aprila, na Vrbicu, stogodišnjicu postojanja, ceo vek organizovanog pčelarenja. Interesantno je da je prvi gradonačelnik Kruševca bio pčelar Serafim Negotinac, a prvi predsednik Društva pčelara u Kruševcu takođe gradonačelnik Milan Arsenijević.

Ovogodišnje tradicionalno prolećno okupljanje pčelara bilo je u Neševu, na pčelinjaku poznatog kruševačkog pčelara Drgoslava Markovića. A drugo druženje biće u oktobru povodom tradicionalne pčelarske izložbe i prodaje meda na platou ispred kruševačkog Doma sindikata.

Okuplja se tako svake godine oko 200 redovnih članova koji prisustvuju predavanjima, druže se i razmenjuju iskustva i nova saznanja o pčelinjim društvima i proizvodima. U proseku, napredniji profesionalni pčelari održavaju godišnje oko 20 kilograma meda po košnici. A danas već u kruševačkom kraju postoji mnogo pčelara koji imaju više od 100 košnica pa se i potrošnja meda povećava.

Kruševljani se spremaju i na Sveslavenski kongres koji će se održati 13. oktobra gde će pčelari iz više zemalja sveta izmenjati naučna i praktična iskustva i gde će proizvođači opreme pokazati svoja dostignuća u pčelarstvu. Predviđena je i izložba pčelarskih proizvoda. Pčelarska svetska organizacija udružuje sve pčelare sveta i svake druge godine organizuje ovakve skupove.

Kruševački pčelari se bore da proizvedu što kvalitetniji med, ali i kupac treba da bude poznavalac da bi takav proizvod prepoznao. To se pouzdano može utvrditi hemijskom analizom preko vrste polenovih zrnaca koji pčele, posećujući cvetove, donose u košnicu. Tako se lako prepoznaje i bagremov med svetlo zelenkaste boje koji u sebi ima najmanje polenovih zrnaca i koji važi za najukusniji. Ali ne mora da znači i da je najkvalitetniji. Iskusni pčelari kažu da med što je tamniji u sebi ima više mikro elemenata i hranljiviji je.

Pčele u proleće najpre sakupljaju voćni, pa opšte poznati bagremov, zatim med od uljane repice, livadski, suncokretov, lipov, kestenov…

Pčelari su, družeći se, razmenili iskustva i o šumskom medu koji se razlikuje od drugih jer su svi ostali tzv. cvetni medovi, a šumski pčele skupljaju sa lišća hrasta i cera, ponekad i bukve, kao slatku stvar koju luče biljne vaši. Ovaj med je odličan za ljude, ali ne i za pčelu jer u njemu ima najviše gvožđa sa nesvarljivim sastojcima koje pčele ne mogu da podnesu u zimskom periodu, kažu pčelari.

Do skoro se med smatrao lekom, on je u prvom redu hrana, ali je u principu relativno skup za običnog kupca, cena je u proseku deset - petnaest maraka po kilogramu.

Cvetni prah i polen je izvor B vitamina, izvanredna hrana i za pčelu i za ljudsku upotrebu, posebno kod dece školskog uzrasta i starijih posle preležanih bolesti. Pčelari kažu da sadrži i E vitamin koji krvne sudove u glavi čini elastičnim i može da predupredi neke pojave sa tragičnim posledicama. Pčelari su pričali i o matičnoj mleči, izvanrednoj supstanci za nastajanje matice. Ljudi često od pčelara traže mleč kao lek za neke bolesti koje možda ne mogu da se izleče tradicionalnom medicinom. Pedesetih godina na Hvaru je bila organizovana proizvodnja mleča, ali je to veoma nestabilna materija u pogledu čuvanja jer je sunčeva svetlost razlaže.

U Rusiji je razvijena tehnologija da se iz tog mleča izvlači voda i čuva u tabletama po godinu dana. Veoma važan i koristan proizvod je propolis. To je prirodni antibiotik. Tom smolastom materijom, koju skupljaju sa biljaka, pčele zatvaraju sitne pukotine u košnici i njome vrše dezinfekciju, a pčelari taj propolis skupljaju od maja do avgusta i koriste ga rastvorenog u alkoholu za lečenje ranica, a veoma je važan kod oboljenja disajnih organa i grla. Tu je i vosak koji se najviše koristi u industrijskoj upotrebi i u poslednje vreme je nezamenljiv u kozmetici. Javila se i posebna grana medicine zvana apiterapija koja se posebno razvijala u Rusiji i Kini, a Japanci imaju i institut za izučavanje raznih vrta mleča u ljudskoj u potrebi.

R. Barjaktarević