Branko Avramović, đak Tehničke škole u Novoj Varoši, nađen je prekjuče u jednom selu u blizini Mojkovca, mesec dana pošto je pobegao iz roditeljske kuće u selu Bistrica kod Nove Varoši. Živ i zdrav. Vest su "Glasu" potvrdili i dežurni u mojkovačkoj stanici milicije do kojih je Branko prekjuče navratio, a onda se vratio svojoj novoj kući.

- Bili smo sinoć kod Branka. Zbunio se, iznenadio kad nas je ugledao. Sedeli smo malo i popričali i rekao nam je: "Ja hoću ovde da ostanem da živim, hoću svoj život", ispričala nam je juče ujutro Brankova tetka, Slavojka Pušica, odmah po povratku iz ovog mojkovačkog sela.

Branko je smeštaj i budućnost našao u jednoj četvoročlanoj porodici u brdima kod Mojkovca, u kući u kojoj žive dvoje starijih ljudi sa dvojicom sinova.

- Zatekli smo ih na večeri. Nisu znali da dolazimo. Branko je sedeo za stolom, sa njihovim sinovima i jeo. Izgleda da su to neki dobri ljudi, primili su Branka kao svoje dete, ne odvajaju ga od svojih sinova -- kaže Slavojka, rođena sestra Brankovog oca koji je prošle godine život izgubio nesrećnim slučajem, a iza sebe ostavio Branka i još trojicu sinova - Vladana od 18 godina, Milana - đaka sedmog i Bojana đaka petog razreda i suprugu Zoricu.

Slavojka i nekoliko Brankovih najbližih rođaka u Mojkovac su otputovali čim su saznali da je Branko tamo i da je identifikovan u tamošnjoj policijskoj stanici.

- Išli smo kolima do ispred Mojkovca, do mesta gde se ukrštaju put i pruga, a onda dugo peške kroz planinu, po mrklom mraku, i na kraju smo pronašli kuću - priča Slavojka.

- Nismo ga ubeđivali da se vrati. Ništa nije tražio od nas, samo je rekao da nikako ne želi nazad kući, da mu je u toj porodici fino - veli Slavojka.

Ni u četvrtak nije bilo moguće saznati da li je vest da je Branko nađen stigla do njegove majke Zorice i trojice braće koji žive u kući, visoko u brdu iznad centra sela Bistrica.

O tome šta je uzrok Brankovog bekstva iz porodične kuće, zašto je ostavio braću i majku i zašto sada ne želi da se vrati, u Bistrici niko ne želi da priča. Pominje se samo podatak da je Branko odlazeći iz kuće ostavio kratku poruku braći i majci u kojoj je napisao da se neće vratiti kući.

Neki Brankovi dalji rođaci pominju da bi razlozi bekstva mogli biti i nezadovoljstvo porodičnim prilikama, u oskudici i siromaštvu u kome su živeli.

I Brankov brat Vladan, dan-dva pošto je Branko nestao, prisećao se da je njegov brat i ranije nagoveštavao da će da pobegne od kuće. Vest da je srednjoškolac nađen, da je živ i zdrav, prekratila je muke njegovih najbližih.

- Mesec dana tražili smo ga svuda, gde god smo mogli zamisliti da bi mogao biti, prevrtali i nebo i zemlju, slali smo slike na sve strane, objavili fotografije u novinama, raspitivali se kod rodbine u svim okolnim gradovima, strepeli šta je učinio i hvala bogu, sad je tome svemu kraj. Najvažnije je da je Branko živ - kaže Brankova tetka Slavojka.

Dečak, krhke građe, kestenjastih očiju, visok oko 160 santimetra od kuće je otišao u zimskoj plavoj jakni, farmerkama i zimskim crnim cipelama. Sada je već leto, a kakav to novi život sanja i šta želi, verovatno samo Branko zna…

Z. Šaponjić