BEOGRAD - U ime štediša Dafiment banke 18. aprila upućeno je pismo viceguverneru NBJ Ratku Banoviću sa ciljem da se prekine očigledni institucionalni pingpong, zbog kojeg nikako da se bilansiraju obaveze banke, što je preduslov da i ove štediše mogu da koriste prava iz Zakona o deviznoj štednji građana, kaže za "Glas" Milka Orlić, predsednik odbora poverilaca Dafiment banke.

Po njenim rečima, neposredni povod za ovo ponovno obraćanje nadležnima u centralnoj banci bio je ne baš prijatan razgovor sa Milenom Arežinom, predsednicom Privrednog suda u Beogradu, koja je delegaciji štediša izjavila da su, doduše, raspoloživi i obrađeni podaci koje su o svojim potraživanjima podnele štediše, ali da to nije dovoljno.

		Nismo je mi pustili da ode - Štediše uopšte ne interesuje šta je sa Dafinom Milanović, jer za našu štednju garantuje država i cela priča o disketama liči mi na traženje izgovora da se ta obaveza izbegne. Onaj ko joj je omogućio da ode iz zemlje, verovatno zna i gde su te famozne diskete. Ranije je Dafina Milanović održala seriju sastanaka sa predstavnicima štediša, pokušavajući da ih animira da oni traže da joj se vrati pasoš, kako bi tobože otišla u inostranstvo i vratila pare u zemlju. Mi to nikada nismo prihvatili, štaviše od nadležnih u republikom i saveznom MUP-u zahtevali smo da joj se pasoš ne izda, podseća gospođa Orlić.

- Gospođa Arežina je, uz usputnu konstataciju da "niko nema para", pokušala najpre da ospori fotokopije ugovora štediša o njihovim ulozima u Dafiment banku (mada su im upravo one bile tražene), da bi se na kraju pozvala na nepostojeće diskete o knjigovodstvu same banke, što je država pokušala da obezbedi, ali nije uspela. Bez toga, po tumačenju gospođe Arežine, sud ne može da proveri zahteve i potraživanja štediša, a da ima famozne diskete sve bi bilo gotovo za 48 sati i ispada da bi same štediše trebalo da ih obezbede, što je nonsens, objašnjava Milka Orlić.

U pismu upućenom na adresu NBJ ukazuje se na tumačenje predsednice Privrednog suda da ona može da prosledi centralnoj banci podatke o potraživanjima štediša, ali da to ne želi da učini samoinicijativno, već tek na zahtev NBJ.

Stoga je Centralnoj banci upućena molba da zatraži da joj Privredni sud dostavi pomenute podatke kako bi se blagovremeno u NBJ formirala potrebna dokumentacija, odnosno kako bi i štediše Dafiment banke mogle da podignu obveznice i prve rate po osnovu devizne štednje.

Gospođa Orlić, inače, tvrdi da nije sve baš tako mutno i nepoznato i da i Sud i NBJ mogu da preseku celu stvar, recimo ako iskoriste analizu o poslovanju Dafiment banke koju je svojevremeno napravio beogradski Ekonomski institut. U njoj je utvrđen dug banke prema štedišama od 488 miliona maraka, što se odnosi samo na uloženu glavnicu, bez kamata.

Međutim, u ovom istom elaboratu pominju se i neidentifikovani rashodi Dafiment banke u visini od oko 880 miliona maraka, što može da sugeriše koliko je para izneto iz zemlje, podseća gospođa Orlić.

B. Jager